Digla se velika prašina; Sve oči uprte u njih – da li Iran i Rusija nešto kriju?

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan izjavio je da se Iran sprema da u Rusiju pošalje "nekoliko stotina" bespilotnih letelica, koje će se koristiti u vojnoj operaciji Moskve u Ukrajini. Iran je potpuno odbacio tu tvrdnju, a Rusija nije komentarisala izjavu.

U međuvremenu, Teheran i Moskva su najavili da će predsednik Vladimir Putin sledeće nedelje posetiti iransku prestonicu kako bi razgovarao sa predsednikom Ebrahimom Raisijem.

Prema saznanjima RT, sve ukazuje na to da se iranska vlada sprema da dostavi Rusiji do nekoliko stotina bespilotnih letelica, uključujući bespilotne letelice sposobne za oružje, u ubrzanom roku. Tako je bar rekao Salivan.

On je novinarima rekao, razgovarajući o Ukrajini, iako to nije eksplicitno navedeno, da se to može pretpostaviti, kao i da SAD sada očekuju, da će iranski dronovi imati akciju u istočnoj Evropi. "Nejasno je da li je Iran već isporučio neki od ovih bespilotnih letelica Rusiji", rekao je Salivan, dodajući da će ta zemlja početi da obučava ruske snage za korišćenje dronova već ovog meseca.

"Ovo je samo jedan primer kako Rusija traži od zemalja poput Irana sposobnosti koje su korišćene pre nego što smo uspostavili primirje u Jemenu za napad na Saudijsku Arabiju", objasnio je Salivan.

U utorak je bilo rano ujutru u Moskvi kada je brifing emitovan u SAD, ali ruski zvaničnici još nisu dali bilo kakve komentare o ovoj temi. Bilo je, međutim, i drugih vesti iz Kremlja, pošto je portparol Dmitrij Peskov najavio da će Vladimir Putin posetiti Teheran sledeće nedelje, 19. jula.

Dnevni red i detalji bilateralnog sastanka Putina i iranskog predsednika Ebrahima Raisija nisu saopšteni.

"Održaće se sastanak šefova država garanta Astaninskog procesa, koji je, kao što znate, proces za olakšavanje rešavanja sirijske krize. Biće, zaista, sastanak Putina, Raisija i Erdogana. Pored trilateralnog sastanka, biće održani i bilateralni razgovori", rekao je Peskov.

Što se tiče Teherana, on je odlučno demantovao da ima bilo kakve planove da sarađuje sa Rusijom tako što će isporučiti bespilotne letelice.

Na pitanje predstavnika medija o tvrdnji, portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani je rekao: "Saradnja Irana i Rusije u određenim naprednim tehnologijama datira još od pre rata u Ukrajini, a u skorijoj prošlosti nije bilo velikih pomaka u toj oblasti."

Šta se zna o iranskim bespilotnim letelicama

EPA/EFE/ERIK S. LESSER

Vašington je bio oprezan prema iranskom programu bespilotnih letelica čak i pre nego što je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini.

Prošlog novembra SAD su uvele sankcije protiv iranskih privatnih kompanija koje su navodno bile uključene u proizvodnju borbenih i izviđačkih bespilotnih letelica.

Prema navodima Amerikanaca, ove kompanije su tvrdile da se bave "privatnim istraživanjem" dok su prikriveno pružale podršku razvoju bespilotnih letelica iranskog Islamske revolucionarne garde i obavljale međunarodne transakcije u interesu iranske vlade.

Ovaj drugi je, zauzvrat, isporučivao dronove svojim saveznicima – uključujući grupe koje SAD prepoznaju kao terorističke organizacije. Primetno je da je čak i tada Ministarstvo finansija SAD insistiralo da iranske bespilotne letelice "prete međunarodnom miru i stabilnosti“.

Denis Fedutinov, glavni urednik časopisa "Drone Aviation", rekao je za RT da su iranske bespilotne letelice zapravo veoma vredne pažnje, i da ih zemlja stvara od osamdesetih. "Trenutno Iran ima nekoliko desetina sistema bespilotnih letelica, od minijaturnih dronova do dugotrajnih modela srednje visine", rekao je on.

Neke iranske bespilotne letelice su inspirisane američkim dizajnom.

Na primer, kods Iasir je zasnovan na Boingovom skeniglu koji su Iranci presreli 2012. godine, dok šahed 171 simorg i saegeh-2 imaju mnogo toga zajedničkog sa RK-170 sentinel koji je narušio iranski vazdušni prostor 2011. godine. Vizuelno slični američkom MK-1 predatoru, jurišni dronovi šahed 129 su od posebnog interesa, jer su igrali aktivnu ulogu u građanskom ratu u Siriji od 2014. godine.

"Iran nije previše zainteresovan za deljenje informacija o svojim bespilotnim letelicama, otkrivajući samo ono što je korisno za njega. Ali bez sumnje, jedna od njegovih prednosti je ogromno iskustvo u razvoju bespilotnih letelica", rekao je Denis Fedutinov.

Ipak, iranska tehnologija ne može da drži sveću svojoj turskoj konkurenciji. Turski dizajneri sarađuju sa vodećim dobavljačima različitih podsistema za bespilotne letelice na tržištu, što im olakšava razvoj sofisticiranije opreme.

Zašto su Rusiji potrebni iranski dronovi?

EPA/EFE/ALEX PLAVEVSKI

Viktor Litovkin, pukovnik u penziji i vojni komentator za Tas, rekao je za RT da su "svi dronovi u suštini isti".

"Jedina razlika je njihova uloga, njihov teret i vreme leta. Iran nema nijednu posebnu bespilotnu letelicu, ali ni bilo ko drugi. Svi dronovi su u suštini isti", objasnio je on.

Moskva takođe već duže vreme razvija sopstvene bespilotne letelice.

Potpredsednik ruske vlade Jurij Borisov, koji je zadužen za nadzor odbrambene industrije, rekao je prošlog meseca da Rusija "ima pristup gotovo svim vrstama bespilotnih vojnih vazdušnih sistema, uključujući izviđačke, napadne, taktičke, operativne i operativno-taktičke modele".

Istovremeno, on ne poriče da je Rusija "trebalo mnogo ranije da prepozna prednosti dronova".

Odgovarajući na pitanje RT-a o nedostatku dronova, Borisov je obećao da će "pojačati proizvodnju", dodajući da "treba vremena".

Ovo se može protumačiti kao znak da Rusija smatra da su iranske bespilotne letelice privremeno rešenje dok ruski dronovi ne budu stavljeni u upotrebu.

Fedutinov tvrdi da bi Moskva bila zainteresovana uglavnom za teške izviđačke i napadačke bespilotne letelice, ukoliko bi sporazum bio potpisan.

"Da su bili dostupni ruskoj vojsci, ne vidim nikakve prepreke za postavljanje takvih sistema u Ukrajini. A što se tiče civilnih žrtava ili prijateljskih položaja, dronovi nose visokoprecizne sisteme naoružanja koji minimiziraju te rizike", rekao je Fedutinov.

Litovkin je izrazio sumnju da će iranski dronovi biti upotrebljeni u Ukrajini.

"Nijedna vrsta oružja nije mogla da promeni tok rata. Pa, nuklearno oružje bi moglo, ali eskalacija sukoba u Ukrajini do nuklearnog rata ne dolazi u obzir. Dronovi nisu oružje sami po sebi, oni su borbene platforme", rekao je on.

Hoće li Iran moći da pokrije rusku tražnju za bespilotnim letelicama?

"Zvuči kao da su iranske kompanije uspele da pokrenu masovnu proizvodnju dronova. Čak možemo reći da su počeli da prodaju svoje UAV sisteme određenim kupcima", rekao je Fedutinov na pitanje da li je Iran sposoban da izvozi dronove.

Litovkin kaže: "Iran je proizveo značajan broj dronova koji se upravo skladišti".

"Iran nije uključen ni u kakve ratove, tako da mu ne trebaju svi ti dronovi, dok bi Rusija mogla da ih koristi u kampanji za Ukrajinu. Nije ni čudo što smo od Irana mogli da kupujemo različite vrste bespilotnih letelica", smatra vojni ekspert.

Vladimir Sažin, sa Instituta za orijentalne studije Ruske akademije nauka i stručnjak za Iran, ne podržava ovu tezu.

"Iran ima mnogo protivnika u regionu, uključujući Izrael, zemlje Zaliva, Jordan i Egipat. Bilo je čak i predloga da se uspostavi "bliskoistočni NATO".

Sva ova dešavanja vrše pritisak na Iran, tako da ne mislim da će ugroziti svoje odbrambene sposobnosti tako što će svoje dronove dati nekoj drugoj zemlji".

Sažin takođe sumnja u sposobnost Teherana da masovno proizvodi i izvozi bespilotne letelice.

"Iran isporučuje bespilotne letelice svojim 'saveznicima' – uglavnom, jemenskim Hutima, i teško da ih možemo nabrojati na stotine, desetine bi bile realnije procene, a mi ne ne znam ni tip. Osim vojnih dronova, Iran proizvodi i jednostavne modele, skoro kao igračke. Mislim da Iran nije u stanju da poveća obim proizvodnje u tako ograničenom vremenu. Sistemi koji se trenutno proizvode u Iranu teško da se mogu izvoziti", smatra on.

Šta još stoji na putu?

"Mislim da nije postojao bilo kakav plan da se dronovi prodaju Rusiji pre 24. februara. Možda je bilo nekih razgovora posle toga, ali sumnjam da će se išta zaista dogoditi", kaže Sažin.

On veruje da su umešani i politički razlozi. "Iran je neutralan po pitanju sukoba između Rusije i Ukrajine. Njen nepokolebljiv stav je da prekid vatre treba postići što je pre moguće. Mislim da Iran ne planira da stane na bilo koju stranu, podržavajući Rusiju i suprotstavljajući se Zapadu", rekao je on.

On je takođe rekao da Teheran mnogo ulaže u bečke pregovore za obnavljanje iranskog nuklearnog sporazuma, koji je u osnovi ukinula administracija Donalda Trampa.

"Iran želi da se ovaj dogovor postigne, jer želi da se ukinu sankcije Zapada. EU, Japan i druge zemlje podržavaju Teheran u njegovoj agendi. Jedva čekaju da sankcije budu ublažene, jer će im to omogućiti trenutni pristup iranskoj ekonomiji, koja je bila u teškom stanju.
Teheranu su zaista potrebna spoljna ulaganja u sve industrije. I tehnologija. Očigledno, ni Rusija ne može da joj pomogne, dok EU i Japan mogu", objasnio je Sažin.

Ekspert takođe napominje da bi se snabdevanjem Rusije bespilotnim letelicama Iran suočio sa većim pritiskom Zapada, što bi ugrozilo njegova buduća partnerstva sa zemljama koje bi mogle da obezbede investicije i tehnologiju.

"To nije vrsta rizika na koji je Iran spreman da preuzme, ova konfiguracija mu ne koristi", dodao je Sažin.

Ekspert kaže da je nemoguće da se vodi zakulisni dogovor Moskve i Teherana. "Danas bi takav dogovor ostao tajna samo nekoliko sati. Čak i ako Iran tajno isporučuje Rusiju svojim dronovima, oni će biti otkriveni u zoni borbenih dejstava. To bi Iran dovelo u još težu situaciju", kaže Sažin.