21 godina od NATO bombardovanja VIDEO

Danas se navršava 21 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu republiku Jugoslaviju (SRJ).

Izvor: B92, Tanjug
Podeli
Kineska ambasada u Beogradu, dva dana nakon što je bombardovanaEPA/SASA STANKOVIC
Kineska ambasada u Beogradu, dva dana nakon što je bombardovanaEPA/SASA STANKOVIC

Godišnjica bombardovanja zatiče Srbiju u vanrednom stanju proglašenom zbog koronavirusa, te neće moći da bude obeležena na istaknut način kao i prethodnih godina.

Sirene su se čule 78 dana, a ukupan broj žrtava nikada nije utvrđen. Procenjuje se da je tokom 11 nedelja poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi, dok je ukupna materijalna šteta procenjena na više desetina milijardi dolara.

Napad na Srbiju, odnosno SRJ, izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan.

Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

Klark je kasnije, u knjizi "Moderno ratovanje", napisao da je planiranje vazdušne operacije NATO-a protiv SRJ "sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku" i da je završeno krajem avgusta te godine.

Uništena kuća u Čačku. 5. april, 1999. Foto: EPA PHOTO/DMITRI KHRUPOV
Uništena kuća u Čačku. 5. april, 1999. Foto: EPA PHOTO/DMITRI KHRUPOV

Nakon što je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na svojoj teritoriji i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više mesta u Srbiji i Crnoj Gori.

Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji.

Najpre su gađani protivvazdušna odbrana i drugi objekti Vojske Jugoslavije, i to u Prištini, Batajnici, Rakovici (Straževica), Mladenovcu i drugde.

Prema proceni Vlade Srbije, u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi, od kojih 89 dece (prema pojedinim izvorima ukupan broj poginulih bio je gotovo 4.000), a ranjeno je i povređeno više od 12.500 osoba.

Nedavno objavljeni zvanični podaci Ministarstva odbrane Srbije govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca.

Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara. Ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.

Tadašnje vlasti u Beogradu su tvrdile da je oboreno više desetina letelica, što nikada nije potvrđeno. Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio preko 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je američki predsednik Bil Klinton naveo u govoru 10. juna 1999. godine da NATO nije pretrpeo "nikakve žrtve".

U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu čuvaju se ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstarećih projektila...

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada nije našao na meti.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

Oštećeno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova razoreno.

Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi", od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno je više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Uništena &Sloboda&, foto: EPA-PHOTO/EPA/SRDJAN SUKI/ss/gh/ow
Uništena "Sloboda", foto: EPA-PHOTO/EPA/SRDJAN SUKI/ss/gh/ow

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili pali su na području sela Kololeč (nedaleko od Kosovske Kamenice), u 13.30 sati.

Tog dana Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i obezbede povratak izbeglih dok se ne definiše širok autonomni status.

Forum: Agresija NATO bila i ostala zločin protiv mira

EPA PHOTO/SERBIAN TV
EPA PHOTO/SERBIAN TV

Agresija NATO-a na Srbiju pre 21 godinu bio je i ostao zločin protiv mira i čovečnosti jer je akcija izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti UN i predstavlja grubo kršenje Povelje UN, Završnog dokumenta OEBS-a, kao i sopstvenog Osnivačkog akta, ocenio je Beogradski forum za svet ravnopravnih godišnjicu početka NATO bombardovanja tadašnje SRJ.

"Agresija i potonja okupacija Kosova i Metohije, nezakonito uspostavljanje baze ''Bondstil'', jedne od najvećih američkih vojnih baza u svetu, jednostrano proglašavanje nezavisnosti teritorije pod mandatom UN, grubo kršenje rezolucije 1244 SB UN, predstavljaju opasne presedane, teške udarce evropskom i globalnom sistemu bezbednosti, kao i ohrabrivanje širenja separatizma i terorizma sa nesagledivim posledicama", kaže se u saopštenju Foruma.

Navodi se da su Forum, Klub generala i admirala Srbije i Fondacija ujedinjeni za mlade uputili protestno pismo norveškom komitetu za dodelu Nobelove nagrade za mir povodom inicijative da se ta nagrada dodelu upravo NATO-U.

Navedene organizacije takođe smatraju da državni organi od zemalja NATO-a zatraže naknadu ratne štete, da što pre popišu sve žrtve agresije i da pokrenu rad vladinog tela za utvrđivanje posledica korišćenja projektila sa osiromašenim uranijumom, da se što pre aktivira plamen spomenika žrtvama agresije u Parku prijateljstva na Novom Beogradu, da se ustanovi i izgradi Srpski memorijal žrtava genocida u 20. veku, poput memorijala Jad Vašem u Izraelu i memorijala Ararat u Jermeniji.

Takođe smatraju da je došlo vreme da vlade zemalja članica NATO i EU preispitaju svoje ulogu u agresiji 1999. i politiku prema Srbiji i srpskom narodu, da se javno izvine za žrtve i nezakonito razaranje Srbije (SRJ) i da se vrate sprovođenju rezolucije 1244 SB UN kao jedino prihvatljive, principijelne osnove za pravedno i održivo mirno rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije, kao pokrajine sa širokom autonomijom u okviru Srbije, kaže se u saopštenju.

strana 1 od 135 idi na stranu