Amnesti: UNMIK krši ljudska prava

Pariz -- Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (Unmik) nastavlja da ozbiljno krši ljudska prava porodica ubijenih i otetih na Kosovu, upozorava Amnesti internešnel.

Izvor: Politika
Podeli

Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel ukazuje na brojne prepreke da se oni koji su kršili ljudska prava unutar sistema Ujedinjenih nacija jednog dana nađu pred sudom, piše Politika.

"Dok god ne omoguće pravdu žrtvama, Ujedinjene nacije krše sopstvene standarde o ljudskim pravima i međunarodne konvencije o ljudskim pravima koje garantuju pravo na život, na pravično suđenje i na sudsku nadoknadu”, kaže za "Politiku” Šijan Džons, stručnjak za Kosovo u ovoj međunarodnoj organizaciji sa sedištem u Londonu.

U pismu specijalnom izaslaniku Ujedinjenih nacija na Kosovu Faridu Zarifu, od 6. februara, Amnesti izražava zabrinutost zbog toga što ništa nije preduzeto kako bi se omogućila pravda za porodice otetih i nestalih na Kosovu nakon što su UN preuzele upravu na Kosovu.

"Nisu podignute optužnice protiv osoba koje su odgovorne za otmice Srba 1998. i 1999. godine i nakon ovog perioda i nikakva odšteta nije plaćena”, kaže Džonsova. "Najveći gubitnici su porodice žrtava. U mnogim slučajevima im nisu vraćena ni tela njihovih bližnjih, a mnogobrojni su primeri da nemaju pristup sudu.”

Amnesti internešenel je u avgustu objavio izveštaj "Nasleđe Unmika na Kosovu: Neuspeh u donošenju pravde i obeštećenju srodnika nestalih” koji je usredsređen na otmice kosovskih Srba u periodu od juna 1999. do decembra 2008, za koje se terete pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Unmikova međunarodna policija i tužioci, koji su po međunarodnom pravu bili zaduženi za istraživanje zločina, nisu pokrenuli nezavisne i nepristrasne istrage povodom većine izveštaja o prisilnim nestancima i otmicama, navodi se u izveštaju.

Organizacija iznosi slučajeve koje je istražila Savetodavna komisija za ljudska prava Unmika, na osnovu tužbi porodica nestalih.

"Izvan Kosova UN nikada nisu formirale mehanizam kao što je ova komisija, čija je uloga da ispita kršenje ljudskih prava od strane Unmika. Sada kada je ukazano na njihovu odgovornost ne ispunjavaju obaveze. Pošto su se na to obavezali verujemo da imamo načina da od njih tražimo da polože račune”, kaže predstavnica Amnestija.

Najozbiljniji problem za rešavanje slučajeva otetih Srba je u "nedostatku volje unutar sistema UN”, čiji predstavnici na Kosovu prebacuju odgovornost na Euleks i lokalne institucije koji su preuzeli vlast nakon 2008. godine.

U izveštaju Amnesti internešenela navodi se da su Euleksovi policija i tužioci postigli određeni napredak u istragama slučajeva prisilnog nestanka kosovskih Albanaca za koje se terete srpske snage, ali da je "u istragama i krivičnom gonjenju koji se odnose na otmice Srba i drugih manjina, ostvaren tek neznatan napredak”. Prema istom dokumentu, tužioci Euleksa u Specijalnom tužilaštvu Republike Kosovo su Euleksovim tužiocima u lokalnim sudovima 2009. prosledili spise 62 predmeta o otmicama, pogrešno tumačeći da ti predmeti nisu u njihovoj nadležnosti jer su se dogodili posle okončanja oružanog sukoba. Ovi slučajevi ili nisu istraženi ili su pogrešno klasifikovani kao obična krivična dela koja podležu zastarevanju.

Za Amnesti internešenel, kao i za Savetodavnu komisiju, odgovornost je na Ujedinjenim nacijama, odnosno na specijalnom izaslaniku generalnog sekretara ove organizacije, jer je policiji Unmika bila poverena odgovornost vođenja istrage u slučajevima nestalih osoba.

"Naravno da izbegavaju odgovornost. Bez obzira na to ko na terenu nije sproveo istragu, odgovornost je na UN da osigura da istraga bude sprovedena. Ovaj specijalni izaslanik je samo jedan u nizu, ali je na njemu da to sprovede u delo, zbog čega se njemu obraćamo. Time što odbija da porodicama žrtava omogući odštetu, on snosi ličnu odgovornost za to”, kaže Džonsova.

Za Savetodavnu komisiju "ovakav odnos vlasti prema najtežim zločinima u svakom društvu, a posebno u postkonfliktnim okolnostima, neminovno stvara kulturu nekažnjivosti među kriminalcima i može samo da dovede do pogoršanja situacije. Problemi na koje je Unmik naišao na početku svoje misije ne opravdavaju takvu neaktivnost bilo na samom startu bilo kasnije”.

Pored preporuke da se porodicama žrtava obezbedi odgovarajuća odšteta, specijalni izaslanik UN ignoriše i druge predloge ove komisije, poput predloga da se javno izvini žrtvama. To je jedan od pet osnovnih oblika reparacije navedenih u rezoluciji Generalne skupštine UN iz 2005. godine o Osnovnim principima i smernicama UN o pravu na pravni lek i naknadu štete za žrtve grubih kršenja međunarodnih ljudskih prava i ozbiljnih povreda međunarodnog humanitarnog prava.

Savetodavna komisija je preporučila i da Unmik pokrene program reparacije, a Amnesti internešenel smatra da bi takav program trebalo da obuhvati rehabilitaciju koja uključuje i „medicinsku i mentalnu negu kao i pravne i socijalne usluge”, kako je predviđeno u pomenutoj rezoluciji.

Na pitanje da li ova organizacija namerava da istraži odgovornost bivših administratora UN na Kosovu, počevši od Bernara Kušnera, Džonsova kaže da zna da „mnoge porodice nestalih ukazuju na ulogu Kušnera, ali i nekih drugih aktera”.

"Da, verovatno ćemo ukazati na odgovorne ljude”, kaže ona i dodaje da je, međutim, svesna prepreka da se oni koji su kršili ljudska prava unutar sistema Ujedinjenih nacija jednog dana nađu pred sudom. "To je vrlo složeno zbog toga što odgovornost UN ne podleže međunarodnom pravu.”

strana 1 od 23 idi na stranu