Reforme bitnije od ulaska u EU

Ovaj podatak je zanimljiv s obzirom na to je podrška evropskim integracijama smanjena u proteklih šest meseci za osam odsto i iznosi 41 odsto, što je najniži nivo u proteklih deset godina.

Ovo su rezultati istraživanja rađenog u decembru prošle godine koje je juče predstavila vladina Kancelarija za evropske integracije.

Na referendumu o ulasku u EU, 31 odsto ispitanika glasalo bi protiv, a 19 odsto njih bi bojkotovalo glasanje, što je uglavnom obrazloženo tvrdnjama da članstvo „ne donosi ništa dobro“ i da Unija pribegava „ucenama, pritiscima i uslovljavanju“. Istraživanje, sprovedeno od 14. do 21. decembra 2012, takođe pokazuje da se kosovsko pitanje doživljava kao glavni uslov za napredak Srbije u evropskoj integraciji, budući da tako misli 47 odsto ljudi, dok 62 odsto njih smatra da bi taj problem trebalo rešavati nezavisno od EU.

Kada je reč o opštim stavovima prema EU, pozitivna osećanja najviše su prisutna među ispitanicima između 18 i 34 godine starosti, a većina ispitanika, odnosno 41 odsto, na pitanje „šta za vas lično predstavlja EU“ odgovorila je da je to „put ka boljoj budućnosti mladih“.

Takođe, iz rezultata se vidi da postoji široko raspostranjeno uverenje da će Srbija početi pregovore o članstvu ove godine, dok se borba protiv korupcije i reforma pravosuđa doživljavaju kao ključne reforme koje treba sprovesti zarad pridruživanja.

Izraziti porast evroskepticizma je, osim u ovom istraživanju, uočen u septembru 2011, nakon posete nemačke kancelarke Angele Merkel Srbiji, kad se za pridruženje EU zalagalo 46 odsto građana, a 37 odsto njih izrazilo protivljenje.

Komentarišući najnovije rezultate, direktor vladine Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević ocenio je da su građani osetljivi na sve što doživljavaju kao političke uslove za članstvo, kao što je rešavanje naših odnosa s Prištinom, ali i da „visoko cene“ potrebu da se svakodnevni život reformiše na način koji podržavaju evropski propisi i praksa.

"Podsetiću da je ovo istraživanje rađeno u nedelji posle oslobađajućih presuda Gotovini, Markaču, a potom i Haradinaju u Tribunalu u Hagu. Takođe, ono je usledilo i neposredno posle početka sprovođenja odluke o otvaranju punktova na administrativnim prelazima Srbije i Kosova. S druge strane, ohrabrujuće je da ogromna većina podržava reforme koje je neophodno da sprovedemo, ne samo radi ulaska u EU već, pre svega, zbog unapređenja života svih nas koji živimo u Srbiji. One se odnose na praktično sve sfere svakodnevnog života - zaposlenje, školovanje dece, zdravstvenu zaštitu, uzgoj zdrave hrane, kupovinu jeftinije i kvalitetnije robe, borbu protiv zagađenja vazduha, efikasnu zaštitu pred sudovima, efikasnije ostvarivanje ljudskih prava, prava potrošača", izjavio je on.

Pajević je istakao da će Vlada Srbije nastaviti da sprovodi sve aktivnosti koje je otpočela, a koje vode smanjenju korupcije, jačanju ekonomije, većem privrednom rastu, stabilnim uslovima poslovanja.

"Građani i dalje EU vide najviše kao put ka boljoj budućnosti mladih, kao područje sa više mogućnosti za zapošljavanje i kao mogućnost da putuju gde žele, to su tradicionalno teme s najvećom podrškom", zaključio je Milan Pajević.

Seška Stanojlović, spoljnopolitička novinarka, kaže za "Danas" da podatak da samo 41 odsto građana podržava evropsku integraciju predstavlja iznenađenje budući da su i sada na vlasti stranke koje se „makar na rečima zalažu za članstvo Srbije u Uniji“.

"Očigledno je da je biračko telo vladajućih stranaka skeptično prema EU, čemu su uglavnom doprineli pregovori o Kosovu, odnosno konfuzija koja se stvara u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine. Naime, većina građana povezuje pridruženje Uniji sa gubitkom Kosova ", ocenjuje sagovornica lista "Danas".

Stanojlovićeva navodi da nije slučajnost što se borba protiv korupcije smatra najvažnijim zadatkom na putu ka EU, ali da je „značajno da javnost shvati da je u tom kontekstu reforma pravosuđa prioritet“.

Grubješićeva optimista

Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade Srbije zadužena za evropske integracije, ocenila je juče da će predstojeći izveštaj Evropske komisije o Srbiji biti pozitivan, ali da „ostaje da se vidi kako će o datumu za početak pregovora odlučiti članice EU“.

Ona je, takođe, najavila da će u februaru Srbija organizovati posetu nemačkom Bundestagu kako bi pokušala da ubedi poslanike nemačkog parlamenta da podrže napore da Srbija u junu dobije datum pregovora sa EU. „Sigurna sam da ćemo imati dobre razgovore u Bundestagu i da ćemo se vratiti s dobrim vestima“, izjavila je Grubješićeva za RTS. Ona je podsetila da je uslov za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU da dijalog s Kosovom bude „vidljiv i održiv“.