Preminuo Vojin Dimitrijević

Vojin Dimitrijević je bio jedan od najuglednijih domaćih pravnika i dugogodišnji borac za ljudska prava i demokratiju u Srbiji.

Dimitrijević je rođen 9. jula 1932. u Rijeci. Otac mu je bio diplomata, majka profesorka. Osnovnu školu, gimnaziju i Pravni fakultet završio je u Beogradu, diplomirao je 1956, doktorirao 1965, specijalnos su mu bila - ljudska prava.

Karijeru je započeo kao administrativni sekretar Jugoslovenskog skupa interparlamentarne unije (1958-1959). Bio je stručni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu (1959-1960). Potom je postao asistent, pa docent, vanredni i, na kraju, redovni profesor na matičnom, Pravnom, fakultetu. U međuvremenu, sredinom sedamdesetih vodio je emisiju "Kino-oko" na beogradskoj televiziji (kad se ona gledala) i tad ga je šira javnost dobro upoznala. Bio je poznat kao vispren TV poslenik, šalio se da je tek sad popularan iako je ozbiljne stvari napravio mnogo ranije. Bio je dugogodišnji član Komiteta UN za ljudska prava, kao i predsednik Jugoslovenskog foruma za ljudska prva.

Kad je donet Zakon o univerzitetu, zbog otkaza kolegi, ali, i kako bi on rekao, "zakona o duvanju u diple", 16 profesora na Pravnom (među njima i Vojin), stupili su u štrajk. Dimitrijević je suspendovan na određeno vreme. Čim je suspenzija istekla, dobio je rešenje za penziju 1998.

Od 1995. je radio kao direktor Beogradskog centra za ljudska prava, a od 2005. je bio honorarni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta "Union“, Beograd. Od 2000. je član Venecijanske komisije Saveta Evrope za demokratiju putem prava, od 2001. je član Stalnog arbitražnog suda u Hagu. Član je Balkanskog političkog kluba koji je osnovao 2001. Od 2003. je komesar Međunarodne komisije pravnika i član njenog Izvršnog odbora (od 2006). Bio je član i potpredsednik Komiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija (1982-1994) i sudija ad hok Međunarodnog suda pravde (od 2001-2003).

Jedan od osnivača Foruma za međunarodne odnose (1995) Član Srpskog PEN Centra (od 1986). Gostujući profesor na univerzitetima Virdžinija (SAD), Oslo (Norveška) i Lund (Švedska).

Autor je ili koautor knjiga Teritorijalni azil, Međunarodne organizacije, Međunarodni odnosi, Pojam bezbednosti u međunarodnim odnosima, Terorizam, Strahovlada, Insecurity of Human Rights after Communism, Ljudska prava - udžbenik, Ljudska prava i pripadnici oružanih snaga, Osnovi međunarodnog javnog prava, Međunarodno pravo ljudskih prava, Silaženje s uma. Objavio je više od 250 članaka.

Dimitrijević je govorio engleski, nemački i francuski jezik. Bio je oženjen Brankom, sa kojom ima sina Branislava.

Vest o smrti Dimitrijevića preneli su i svetski mediji. Agencija Frans pres navela je da je Vojin Dimitrijević bio jedan od vođa pokreta protiv rata i protiv učešća Srbije u sukobima u Hrvatskoj, u BiH i na Kosvu 1990-ih godina.

Agencija podseća da je Dimitrijević tokom 1990-ih godina osnovao Beogradski centar za ljudska prava, koji je bio vrlo kritičan prema autoritarnom predsedniku Slobodanu Milošseviću, svrgnutom s vlasti tačno na današnji dan pre 12 godina.