Lečenje katarakte za samo tri sata

Ukupno zadržavanje obolelog na Klinici biće svega oko tri sata. Godišnje bi u novom centru trebalo da bude operisano 5 000 pacijenata.

Katarakta ili zamućenje prirodnog očnog sočiva prvi je uzrok slepila u Srbiji, baš kao i zemljama trećeg sveta. U Srbiji broj obolelih stalno raste jer je stanovništvo sve starije.

Tako je 2006. godine obavljeno 9 698 operacija katarakte, a 2009. čak 22 496.

U Klinici za očne bolesti na operaciju trenutno čeka 1 930 obolelih, a pozicija na listi čekanja se određuje prema medicinskim kriterijumima, objašnjava direktor ove ustanove Ivan Stefanović.

“Postoje pacijenti koji se odmah operišu, istog dana primaju u bolnicu i operišu prema medicinskim razlozima i postoje oni koji još uvek imaju 80 odsto vida na gorem oku i kome če katarakta za četiri, pet, šest meseci da malo napreduje i neće ni osetiti to čekanje”, kaže on.

“Od ovoga savremeniji centar za dnevnu hirurgiju katarakte nećete videti u okruženju, a bogami ni u mnogo razvijenijim zemljama”, navodi Stefanović.

I oprema, i potrošni materijal, kao i sočiva koja se ugrađuju, su vrhunskog kvaliteta.

U novom centru operisaće se godišnje 5 000 pacijenata. A sledeći izazov za zdravstveni sistem je, prema rečima ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, promena načina finansiranja koji bi trebalo da doprinese boljoj efikasnosti rada ustanova.

“Isti novac za operaciju katarakte će dobiti neko ko drži pacijenta sedam dana i ko drži 15 dana i ko radi klasičnim putem, ili ukoliko uradi za nekoliko minuta i u roku od tri sata obezbedi da čovek sa flasterom na oku može da ide kući”, kaže ministar.

“Zbog toga je ovaj pogon značajan, a takođe je važno jer orijentacija na dnevnu hirurgiju, na jednodnevnu hirurgiju, na kratkotrajnu hospitalizaciju je nešto čemu svi zajedno moramo da težimo”, navodi on.

Aktivnim radom i u dopunskom radu, u novom Centru za dnevnu hirurgiju katarakte liste čekanja bi uskoro mogle da budu ukinute, ističe direktor Kliničkog centra Srbije Đorđe Bajec.

“Međutim, druga stvar mene boli, a to je šta se dešava u drugim segmentima Kliničkog centra. Prva hirurška, koja je majka hirurgije Srbije i odakle je bukvalno sve krenulo, nalazi se na nivou koji zaista ne zaslužuje”, podseća Bajec.

“Rekonstrukcija Kliničkog centra koju svi očekujemo biće za dve, tri, pet godina, kad god bude bilo, ali mi u međuvremenu moramo da mislimo na naše pacijente”, poručuje on.

“Kada sam stao za operacioni sto sve je isto kao pre tih 25 godina, peani su isti, iste su pincete, iste su one kante koje stoje po ćoškovima”, kaže on.

Kao dobar primer Bajec navodi Urgentni centar, gde su bez velikog novca i zahvaljujući donacijama uspešno rekonstruisane i uređene operacione sale. To je nužno tokom ove godine uraditi i u Prvoj hirurškoj klinici.