I u Srbiji raste temperatura

Beograd -- Maksimalna temperatura vazduha u Beogradu u poslednjih 100 godina povećana je za 1,3 stepena.

Izvor: Tanjug
Podeli

Kada je reč o Srbiji, povećan je broj tropskih dana, kada je maksimalna temperatura iznad 30 stepeni, kao i tropskih noći, kada je minimalna temperatura veća od 20 stepeni, rekao je Tanjugu klimatolog Hidrometeorološkog zavoda Srbije Dragan Đukić.

Pored toga, nova klimatska slika Srbije beleži i smanjenje broja mraznih dana, kada minimalna temperatura padne ispod nule , kao i ledenih dana, kada maksimalna temperatura ne pređe nulu, što, kako je objansio Đukić, direktno potvrđuje klimatske promene na globalnom nivou.

Ispuštanjem štetnih gasova u atmosferu i izazivanjem "efekta staklene bašte" dolazi do toga da energija sunca, koja prolazi kroz atmosferu i dolazi do tla, bude blokirana u povratnom izračavanju iz zemlje i njen veliki deo bude vraćen ka zemlji, čime se toplota zadržava u atmosferi i rezultira povećanjem temperature.

Posledica zagrevanja atmosfere je topljenje ledenog i snežnog pokrivača, što dovodi do podizanja nivoa mora i na taj način dolazi do promene režima padavina, naglasio je Đukić.

Prema rezultatima istraživanja britanskog centra za meteorološko istraživanje i prognozu "Hedli", regionalni klimatski model koji obuhvata Srbiju predviđa povećanje maksimalne temperature za 2,6 do 2,8 stepeni u uporednom vremenskom intervalu od 30 godina za period od 1961-1990 do 2071 - 2100 godine.

Procenom britanskog centra predviđa se i manje povećanje količina padavina u regionu kome pripada Srbija, a povećanje globalne temperature utiče da ekstremni toplotni talasi budu češći i intenzivniji, ali je Đukić ocenio da sve to "nije tako katastrofično" kao što pojedini vide ili predstavljaju.

Međunarodna dimenzija "efekta staklene bašte" predmet je "Kjoto protokola", međunarodnog dokumenta koji predstavlja dodatak Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime.

Zemlje potpisnice protokola podržale su borbu za smanjenje emisije ugljen dioskida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, a sporazumom je predviđeno smanjenje ispuštanja ugljen-dioksida, metana, azot-dioksida, fluorougljovodonika, perfluorougljovodonika i heksafluorida.

Protokol je otvoren za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu u organizaciji Konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene (UNFCCC), stupio je na snagu 16. februara 2005. godine, kada ga je ratifikovala Rusija, a Srbija je prihvatila Kjoto protokol 24. septembra 2007. godine.

SAD i neke druge države odbile su da ratifikuju Protokola iz Kjota, a prema oceni međunarodne nevladine organizacije posvećene zaštiti životne sredine "Grinpis", protokol je postavio previše skromne ciljeve koji neće dovesti do većih rezultata.

strana 1 od 101 idi na stranu