Izručenje možda za vikend

Beograd, Hag, Banjaluka -- Bruno Vekarić kaže da je nezahvalno predviđati kada bi Karadžić mogao da se nađe u Hagu, ali kaže da bi to moglo da bude tokom vikenda.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Portparol Tužilaštva za ratne zločine je novinarima rekao da zavisi kada će odbrana uložiti žalbu na rešenje o ispunjenosti uslova za izručenje, odnosno na rešenje o utvrđivanju identiteta, kao i od toga kada će zasedati vanraspravno veće koje će odlučivati po eventualnoj žalbi Karadžića. On ima tri dana za žalbu, a zatim vanraspravno veće ima tri dana da donese odluku o žalbi.

Vekarić je dodao da je na rešenje sudije rok za žalbu tri dana od prijema, a nakon toga vanraspravno veće ima tri dana za odlučivanje po žalbi i na odluku koja se ne može osporavati.

Konačnu odluku o izručenju donosi Ministarstvo pravde. Povodom različitih informacija o hapšenju, Vekarić je rekao da uvek "postoje razne verzije".

"Bilo je verzija da su Holbruk i Karadžić napravili dogovor i da se Karadžić nalazi u SAD u Majamiju, bilo je priča da je u Rusiji, a kao što vidite, pronađen je ovde zahvaljujući, pre svega, našim službama bezbednosti", dodao je Vekarić.

Šest dana za odluku o žalbi

Portparolka Okružnog suda Ivana Ramić izjavila je za B92 da prilikom saslušanja Radovan Karadžić nije negirao identitet kao što je to bilo u slučaju Stojana Župljanina.

Nakon toga istražni sudija uručio je optužnicu Tribunala i nalog za predaju Karadžiću, objašnjava Ivana Ramić, ali nije želela da otkrije detalje iz odbrane Radovana Karadžića.

"Nakon saslušanja istražni sudija Veća za ratne zločine doneo je rešenje kojim se utvrđuje da su ispunjene zakonske pretpostavke za predaju Radovana Karadžića", kaže ona.

"U ovom trenutku teče zakonski rok za ulaganje žalbe, Zakonom o saradnji propisan je rok od tri dana. U slučaju eventualno uložene žalbe, o žalbi odlučuje vanraspravno veće, opet u roku od tri dana, kako je to propisano zakonom", kazala je ona.

Ona dodaje da ne može da precizira koji bi bio kranji rok do kada bi Karadžić mogao da se nađe u Hagu. "Ne bih to mogla da preciziram s obzirom da ne znam da li će žalba biti uložena", kaže ona.

"Kao što sam rekla, rok za izjavljivanje je tri dana, a u odnosu na trenutak kada se žalba izjavi, vanraspravno veće ima rok od tri dana da odluči po žalbi, tako da je nezahvalno i prosto nije moguće prognozirati kako će ti rokovi teći", rekla je Ivana Ramić.

Prema Zakonu o saradnji s Haškim tribunalom, protiv rešenja okrivljeni, njegov branilac i nadležni javni, odnosno državni tužilac imaju pravo žalbe tročlanom sudskom veću nadležnog suda u roku od tri dana od dana prijema rešenja.

Prema proceduri, Karadžić se ne izjašnjava o krivici pred domaćim sudstvom, već pred Tribunalom u Hagu.

Kako je saopštio Savet za nacionalnu bezbednost, haški optuženik i bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić uhapšen je u ponedeljak uveče u akciji srpskih službi bezbednosti. Zvanično, nije poznato gde je uhapšen.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da pripadnici MUP-a nisu učestvovali u lociranju i hapšenju Karadžića. Integralni tekst saopštenja iz Pres službe predesednika Srbije glasi:

"Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije saopštio je da je večeras akcijom srpskih službi bezbednosti lociran i lišen slobode haški optuženik Radovan Karadžić. Karadžić je priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, u skladu sa Zakonom o saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju".

Sudija odobrio porodici posetu

Istražni sudija Veća za ratne zločine u Beogradu Milan Dilparić izjavio je Tanjugu da je dozvolio članovima porodice Radovana Karadžića da ga posete u pritovrskoj jedinici.

On je potvrdio da su Karadžića jutros posetili brat Luka i rođak Ivan iz Obrenovca. Njih dvojica su oko sat vremena bili u poseti Radovanu Karadžiću u pritovrskoj jedinici Specijalnog suda u Beogradu, u koju je smešten posle hapšenja.

Ostalim članovima njegove porodice oduzeta su dokumenta i ne mogu da napuste Bosnu i Hercegovinu bez odobrenja visokog predstavnika međunarodne zajednice u BIH Miroslava Lajčaka.

Meštani Petnice, rodnog sela Radovana Karadžića u Crnoj Gori, primili su vest o hapšenju sa velikim negodovanjem. Međutim, meštani demantuju navode novinara da su pretili da će im uništiti opremu i da će se fizički obračunati sa svima onima koji ne napuste selo.

Život u Petnici, međutim, prema informacijama koje smo dobili, odvija se uobičajeno.

Supruga Radovana Karadžića još nije dobila dozvolu da izađe iz Bosne i Hercegovine i dođe u Beograd. Kako saznajemo, ona i ćerka Sonja tražile su od Kancelarije visokog predstavnika Lajčaka da im se uz 24-časovni nadzor omogući da posete Karadžića u zatvoru, ali im izlazak još nije odobren.

Lajčak je obećao da će razmotriti mere zabrane da porodica haškog optuženika Radovana Karadžića pređe državnu granicu.

Ćerka Radovana Karadžića, Sonja, izjavila je da porodica želi da provede bar nekoliko sati sa privedenim Karadžićem pre nego što bude prebačen u Haški tribunal.

"Mi smo čak predložili da nam se omogući put i pod policijskom pratnjom, samo da ga vidimo na nekoliko sati", izjavila je Asošijeted presu Sonja Karadžić.

Karadžićevoj porodici je ranije rečeno da će moći da vidi haškog optuženika Radovana Karadžića onda kada bude prebačen u Hag, ali Sonja Karadžić kaže da postoje tri razloga da ga porodica sada vidi.

"Mi godinama nismo videli našeg oca, supruga i dedu. Zdravlje moje majke nije baš najbolje, a nemamo ni finansijskih sredstava za put u Holandiju", navela je Sonja Karadžić.

Karadžićev brat, Luka Karadžić, izjavio je da je sa bratom razgovarao sat vremena u zgradi Specijalnog suda u Beogradu, gde je haški optuženik noćas saslušan.

"Bogu hvala, moj je brat živ i zdrav, dosta je izgubio na kilaži, ali je normalan i razložan. Mogu da kažem da je pun optimizma. On zna koliko je kriv i koliko nije kriv", kazao je Luka Karadžić novinarima posle posete bratu.

Prema njegovim rečima, Radovan Karadžić ne priznaje Haški tribunal i ne veruje tom sudu, "ali šta je tu je".

On je naveo da nije imao kontakta sa bratom, navodeći bezbednosne razloge. "Bio je pod drugim imenom i prezimenom, radio je sa nekim ljudima koji nisu znali ko je, nego su mislili da je taj kako se predstavlja. Od tog rada je i živeo", kazao je on i rekao da njegov brat nije boravio samo u Beogradu nego i u drugim mestima u Srbiji i u Bosni.

Prema njegovim rečima, porodica će angažovati nekoga iz advokatske kancelarije Fila da dobiju papire da pređu u Srbiju i izrazio uverenje da njegov njegov brat neće biti izručen narednih nekoliko dana.

Inače, i sinoć ranije tokom večeri, iz zgrade Specijalnog suda za ratne zločine izašao je Luka Karadžić. On je, kako izveštava novinar B92, u zgradi suda bio oko pet minuta i pričao je sa stražarima.

Po izlasku on je rekao da ne želi da priča s novinarima. Na sva pitanja novinara rekao je da je sve informacije dobio iz medija.

Supruga Radovana Karadžića, Ljiljana Zelen Karadžić, izjavila je sinoć da je šokirana vešću da je njen muž večeras uhapšen.

"Čim je telefon večeras zazvonio, znala sam da nešto nije u redu. Šokirana sam i zbunjena. Sada bar znamo da je živ", kratko je za Asošijeted pres izjavila Ljiljana Karadžić. Ona je rekla da ju je o hapšenju supruga obavestila njihova kćerka Sonja.

Advokat: Uložićemo žalbu

Advokat Radovana Karadžića Svetozar Vujačić za B92 kaže da su informacije koje su na konferenciji za novinare saopštili koridnatori Vukčević i Ljajić istinite, ali da samo nije tačno vreme hapšenja.

Advokat Vujačić tvrdi da je Radovan Karadžić uhapšen u petak uveče, 18. jula, u autobusu kada je iz Novog Beograda išao za Batajnicu.

Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd saopštilo je, međutim, da nema nikakva saznanja da je haški optuženik Radovan Karadžić uhapšen u vozilu GSP-a.

Audio i video vesti na B92.fm

B92.fm

Sve vesti, analize i stavove o hapšenju Radovana Karadžića možete slušati i gledati na našem novom vebsajtu www.b92.fm.

Vujačić najavljuje da će u petak podneti žalbu na rešenje istražnog sudije o ispunjenosti uslova za izručenje tako da ne očekuje da će se Karadžić u Haškom tribunalu naći pre kraja sledeće nedelje.

"Radovan Karadžić je sinoć samo priveden istražnom sudiji Dilpariću, a uhapšen je 18. jula, u petak i neće da kažu gde je bio tri dana ni ko ga je uhapsio. Ni Radovan ne zna isto gde je bio", kaže on.

"To je sto posto sigurno da je on uhapšen u Beogradu, u autobusu broj 73 na relaciji Novi Beograd – Batajnica, to uopšte nije sporno. Sporno je samo gde je on bio tri dana do sinoć od petka“, kaže Vujačić.

"Ja sam tek danas dobio rešenje o ispunjavanju uslova za isporuku Haškom triubnalu i ja imam rok od tri dana da uložim žalbu na to rešenje i ja ću je svakako uložiti najverovatnije u petak", navodi on.

"Sada sam došao ovde u Centralni zatvor, video sam ga pre sat vremena, bio sam kod njega sa njegovim bratom Lukom Karadžićem u poseti, ovako je dobro, pun je snage i optimizma", kaže advokat.

"I moram da kažem da je istražni sudija Milan Dilparić izuzetno korektan prema nama. Ja se nadama da će on biti tu mada je ova vlast naumila da ga isporuči ove nedelje, ali to ne može nikako da se desi“, navodi Karadžićev advokat.

Brat Radovana Karadžića, Luka Karadžić izjavio je da je sa bratom razgovarao sat vremena u zgradi Specijalnog suda u Beogradu.

"Bogu hvala, moj je brat živ i zdrav, dosta je izgubio na kilaži, ali je normalan i razložan. Mogu da kažem da je pun optimizma. On zna koliko je kriv i koliko nije kriv", kazao je Luka karadžić novinarima posle posete bratu.

Prema njegovim rečima, Radovan Karadžić ne priznaje Haški tribunal i ne veruje tom sudu, "ali šta je tu je".

Advokat Vujačić kaže i da Radovan Karadžić ne uzima hranu, ali to ne tretira kao štrajk glađu jer je, po njemu, štrajk glađu kad se ne uzima tečnost.

On kaže i da će njegova žalba kada je podnese u petak, u sud stići tek u ponedeljak, tako da rešenje o izručenju Karadžića Haškom tribunalu ne može biti doneto pre sredine sledeće nedelje.

On najavljuje i da porodica Radovana Karadžića - supruga, ćerka i sin - nameravaju da ga posete u Beogradu, ali da imaju probleme sa bosanskim vlastima jer su im, kako kaže, lična dokumenta oduzeta zbog sumnje da su pomagali u njegovom skrivanju.

Policija RS nema veze s hapšenjem

Direktor Policije Republike Srpske Uroš Pena izjavio je da policija RS nije učestvovala ni u lociranju niti u hapšenju Radovana Karadžića. Pena je rekao da je o hapšenju Radovana Karadžića saznao noćas kada su ga o tome telefonom obavestili iz MUP-a Srbije.

Direktor policije RS rekao je da ne očekuje nikakve nemire u RS zbog hapšenja, ali da su, nakon saznanja o hapšenju, pojačane mere bezbednosti, posebno objekata verskih zajednica i međunarodnih organizacija.

Karadžić se od 1996. krije, a poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine. Potom je za Karadžićem raspisana međunarodna poternica.

Haški tribunal je u više navrata navodio da ima podatke da je Karadžić u Srbiji bar povremeno, a da je 2004. bio i u Beogradu.

Iz Haškog tribunala takođe su stizale naznake da hapšenje Radovana Karadžića nije direktna obaveza Srbije, već da je to pre svega Ratko Mladić, za koga se pouzdano tvrdi da je u Srbiji.

U bekstvu od 1996.

Nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BiH 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku, Karadžić je postao njen prvi predsednik.

U aprilu 1992. Karadžić odlazi na Pale, a Vlada RS počinje 7. maja 1992, mesec dana uoči prvih sukoba, da realizuje svoju odluku o formiranju sopstvenih oružanih snaga preuzimanjem srpskog vojnog kadra JNA iz BiH.

Sve vreme rata u BiH bio je lider bosanskih Srba i zajedno sa ratnim komandantom Ratkom Mladićem kreator ratnih operacija.

Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv Karadžića i Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti.

Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ih je jedna teretila za genocid, a devet za zločine protiv čovečnosti.

Pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića i ostalih lidera bosanskih Srba, 30. juna 1996. Karadžić je preneo predsednička ovlašćenja na tadašnju potpredsednicu RS Biljanu Plavšić, povukao se sa mesta predsednika SDS i iz javnog života. Od tada se krije. Poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine. Potom je za Karadžićem raspisana međunarodna poternica.

Više detalja o životu Karadžića možete videti i u ovoj video biografiji:



Članstvo u SDS-u mu je prestalo kada je Skupština SDS RS 24. decembra 2001. usvojila izmene i dopune Statuta stranke među kojima je i odredba da licima protiv kojih je podignuta haška optužnica prestaje članstvo u toj partiji.

U novembru 1998. SAD su ponudile novčanu nagradu od pet miliona dolara licima koja pomognu da se pred sud izvedu optuženi za ratne zločine, a četiri godine kasnije (januar 2002) na ulicama Sarajeva pojavile su se poternice za Karadžićem i Mladićem.

Haški tribunal je 14. oktobra 2002. otpečatio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića (optužnica je potvrđena 31. maja 2000. ali je ostala zapečaćena), koja je objedinjavala prethodne dve i razdvojena je od optužnice protiv Mladića. Nova optužnica ima 11 tačaka, kojima se Karadžiću stavlja na teret genocid i saučesništvo u genocidu, zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja.

Posle pojačanog pritiska međunarodnih bezbednosnih snaga u BiH na Karadžićevu porodicu i hapšenja njegovog sina Saše na Palama u julu 2005. (bio u desetodnevnom pritvoru), Karadžićeva supruga Ljiljana pozvala je Radovana Karadžića da se preda Haškom tribunalu. Tu poruku mu je poslala u ekskluzivnom intervjuu za televiziju Asošijeted pres, 28. jula 2005.

Optužnica: Zločini protiv nesrpskog stanovništva

Radovan Karadžić optužen je pred Haškim tribunalom za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima nesrbima u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.

Prema saopštenju iz Haškog tribunala, u optužnici se navodi da je Karadžić, dejstvujući sa drugima između 1992. i 1995. godine, počinio zločin sa ciljem obezbeđivanja kontorole u područjima BiH koja su bila proglašena delom Republike Srpske i značajno smanjio tamošnje nesrpsko stanovništvo.

Radi ostvarivanja takvog cilja, Karadžić i ostali počinili su zločine kako bi primorali nesrbe da napuste ta područja, prognali one koji nisu bili voljni da odu i ostale ubili, navedeno je u dopisu iz Haga.

Prema ovom saopštenju, Karadžić je optužen za genocid, za ubistvo blizu 8.000 Bošnjaka - odraslih i dečaka u Srebrenici 1995.

U optužnici se tvrdi kako je Karadžić takođe počinio genocid, kažnjavanja i ostale zločine kada su snage pod njegovom komandom ubile nesrbe tokom i posle napada na gradove širom BiH, da je zarobljavao hiljade nesrba i prebacivao ih u zatvoreničke objekte koje su ustanovile vlasti bosanskih Srba.

U tim logorima su snage pod Karadžićevom komandom ubijale, mučile, loše postupale i seksualno zlostavljale nesrbe, navodi se dalje u optužnici.

U optužnici, takođe, stoji da je Radovan Karadžić odgovoran za bombardovanje i snajpersko gađanje civila u Sarajevu koje je dovelo do ubistva i ranjavanja hiljada osoba, uključujući i mnoge žene i decu.

Info

strana 1 od 797 idi na stranu