Blage kazne za nasilje u porodici

Takva je situacija pet godina od kada je nasilje u porodici definisano kao posebno krivično delo. Istraživanje "Krivično delo nasilja u porodici: aktuelna pravosudna praksa u Beogradu i Nišu" sproveo je od januara 2006. do maja 2007. godine Autonomni ženski centar na primeru 529 sudskih predmeta. Prema navodima istraživača, to je nedopustivo jer takav vid kriminaliteta ugrožava celo društvo.

Na konferenciji za novinare, na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja, navedeno je da su, od pregledanih i analiziranih 529 predmeta, 280 iz opštinskih javnih tužilaštava u Beogradu, 50 predmeta iz Opštinskog javnog tužilaštva u Nišu, 140 sudskih predmeta u Beogradu i 59 predmeta Opštinskog suda u Nišu.

Profesorka Pravnog fakulteta u Nišu Slobodanka Konstantinović-Vilić rekla je da su promene u tretiranju nasilja u porodici kao ozbiljnog krivičnog dela, pre svega u zakonodavnoj i sudskoj praksi, mnogo sporije nego što se očekivalo.

Istraživanje je pokazalo da su izvršioci krivičnih dela nasilje u porodici u 92 odsto slučajeva muškarci, a samo u osam odsto slučajeva žene.

"Profil nasilnika je muškarac starosti između 33 i 40 godina, bračni ili bivši bračni partner, ima dvoje dece, srednjeg je obrazovanja, zaposlen, uračunljiv, neosuđivan, ne podleže alkoholu i smatra da nije kriv, odnosno da je fizičko nasilje nad ženom disciplinovanje, a ne nasilje", rekla je ona.

S druge strane, klasični profil žrtve je žena između 41 i 56 godina, majka, srednjeg obrazovanja, a mesto izvršenja nasilja je u 95 odsto slučajeva zajednički stan ili stan žrtve.

U najvećem broju slučajeva žena ne podiže krivičnu prijavu i neće da učestvuje u krivičnom gonjenju nasilnika.

Istraživanje je pokazalo i da je u više od polovine slučajeva vršeno samo fizičko nasilje, u 40 odsto nasilje je i fizičko i psihičko, a samo u 10 odsto slučajeva ono ima psihički karakter.

Pod tim se podrazumevaju vređanja, psovanja, uznemiravanja telefonom, pretnje da će zapaliti kuću, baciti bombu, "sve pobiti".

Prema rečima Slobodanke Konstantinović-Vilić, zabrinjava činjenica da je javni tužilac 30 odsto krivičnih prijava odbacio zbog nedostatka dokaza, jer žrtva ne želi krivično gonjenje ili je odlučila da ne svedoči.

"Javni tužilac ni u jednom slučaju nije predložio višu kaznu kad su u pitanju brutalna postupanja”, kaže ona.

"Ni u jednom slučaju nije naredio ni meru udaljavanja nasilnika iz stana, niti je u bilo kom slučaju bio na javnom pretresu, što mu zakon dozvoljava", istakla je ona.

Slobodanka Konstantinović-Vilić je ukazala na važnost rada u timu i usklađivanja svih državnih specijalnih službi, kao izrade jedinstvenog protokola u cilju otklanjanja nasilja u porodici kao "vrlo opasnog oblika društvenog kriminaliteta".

Profesorka Pravnog fakulteta u Nišu Nevena Petrušić istakla je da je zabrinjavajuće što sudski postupak u slučajevima porodičnog nasilja traje "nedopustivo dugo".

Ona je navela da istražni postupak traje od tri do pet meseci, kao i da je prvostepena odluka doneta u roku od godinu dana samo u 40 odsto slučajeva.

Petrušićeva, koja je i članica Autonomnog ženskog centra, rekla je da i dalje postoji tendencija donošenja blagih kazni, a uslovna osuda čini "dominantan oblik kazne", navodeći da je to u 76 odsto slučajeva.

Oslobađajuća kazna čini tri procenta, u 20 odsto slučajeva presuđena je zatvorska kazna, dok je najkraća izrečena zatvorska kazna dva meseca, a najduža tri godine.

"Sudovi ne sagledavaju trajanje nasilja koje je često dugogodišnje, ne uzimaju u obzir patnju žrtve, postoji visoka tolerancija sudija na nasilje u porodici. To je nedopustivo jer se blagom kaznenom politikom šalje poruka da je nasilje dozvoljeno", upozorila je Petrušićeva.