Na otvaranju dvodnevnog samita 46 zemalja-članica NATO i Partnerstva za mir, koji se održava u Pragu, Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija zvanično su pozvane u punopravno članstvo Alijanse, iz Praga izveštava novinar Radija Slobodna Evropa Branka Trivić. Pozivom generalnog sekretara NATO Džordža Robertsona 7 zemalja je i zvanično u Pragu, prvog dana NATO-samita, pozvano u punopravno članstvo Severnoatlantske alijanse. Prvi čovek Alijanse je rekao da NATO nikada nije bio ekskluzivnija organizacija i da proširenje može samo da ga ojača. 11. septembar je datum koji je promenio sve, naglasio je Robertson, istakavši da će nakon samita transformacije i proširenja, kao najveća koalicija slobodnih zemalja NATO biti u stanju da odlučno odgovori na aktuelne pretnje.
Odluku o proširenju NATO kao prilog njegovoj većoj snazi i efikasnosti je pozdravio i predsednik SAD Džordž Buš. "SAD su veoma zadovoljne odlukom o prijemu. Prijemom 7 zemalja nećemo samo ojačati svoje vojne kapacitete, nego i obnoviti duh velike demokratske alijanse", rekao je on. Nemački kancelar Gerhard Šreder istakao je da je ceo proces ekspanzije NATO rezultat plodne, izuzetno fer i otvorene diskusije s Rusijom. Šreder nije zaboravio da pohvali napredak koji su u procesu približavanja evroatlantskim integracijama postigle Albanija, Makedonija i Hrvatska. Generalni sekretar NATO Džordž Robertson obratio se i zemljama koje u četvrtak nisu pozvane u članstvo Alijanse. "Vrata NATO ostaju otvorena, današnji pozivi neće biti poslednji. Kroz naš akcion plan podržavaćemo reformske procese budućih članica na njihovom putu do evroatlantske porodice nacija", poručio je Robertson.
Jedna od zemalja-kandidata za članstvo u Partnerstvu za mir je i Jugoslavija. Portparol NATO Iv Broder izjavio je za Radio B92 da će SRJ biti pomenuta u tekstu završne Deklaracije Samita u Pragu. "Partnerstvo za mir može se proširiti u budućnosti tako da uključi i SRJ čim bude postignut napredak ka punoj saradnji s Međunarodnim sudom za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije. To znači da postoje mogućnosti da Jugoslavija bude primljena u tu organizaciju", rekao je Broder.
Na samitu NATOu Pragu kao posmatrači učestvuju i članovi Atlantskog saveta za Jugoslaviju, nevladine organizacije koja posreduje i pomaže kontakte državnih i vojnih zvaničnika SRJ s funkcionerima Alijanse. Generalni sekretar tog saveta Veljko B. Kadijević kaže za B92 da su u NATO raspoloženi da prime Jugoslaviju u Partnerstvo za mir, ali da tu postoji i jedan problem. "To je naša tužba protiv 19 zemalja koje su učestvovale u intervenciji na SRJ 1999. Oni kažu da ne dolazi u obzir da sede za istim stolom s nekim ko je protiv njih podneo tužbu", kaže Kadijević.
Na samitu NATO je odlučeno da budu oformljene udarne snage za visokointenzivne ratne sukobe koje će moći da budu raspoređene bilo gde u svetu, a koje će činiti 21.000 vojnika, kaže se u Deklaraciji Samita izdatoj posle sastanka. Alijansi u principu više nisu potrebni tenkovi, već navođeno oružje visoke preciznosti, dobri transportni avioni koji mogu da prebace vojnike na velike udaljenosti, dobar protok informacija i zaštita kibernetičkih resursa. U tom smislu članice NATO odobrile su formiranje nove jedinice. Nova jedinica će brojati 21.000 ljudi, pripadnika mornarice i vazduhoplovnih i kopnenih snaga, koje će raditi brzo i efikasno u celom svijetu ukoliko bilo kog od saveznika napadne neprijatelj koji nije na njihovoj teritoriji. Jedinaca će biti u stanju da zauzme borbene položaje u roku od 7 do 30 dana. Svaka od zemalja-članica obavezala se da će izvršiti određene promene u vojnoj strukturi, kako bi ojačale borbu protiv masovnog uništenja, osigurale dominaciju u sferi komunikacija i informativnih sistema i pojačale mobilnosti jedinica.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 4
Pogledaj komentare