"BORBA ZA NOVU PRERASPODELU VLASTI"

Eventualan opstanak Crne Gore u Jugoslaviji osnazice borbu za vlast u Srbiji jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice i srpskog premijera Zorana Djindjica, pise Daniel Sunter u Izvestaju o balkanskoj krizi "Instituta za izvestavanje o ratu i miru". "Bez obzira kako posle dogovora predstavnika EU, Srbije i Crne Gore bude izgledala buduca zajednica, vec danas je jasno da ce se prava politicka moc kao i do sada kriti na republickom nivou. Savezne funkcije bice, uglavnom, protokolarne. To je jasno i dvojici rivala za prevlast u Srbiji, lideru Demokratske stranke Srbije i predsedniku Jugoslavije Vojislavu Kostunici i lideru Demokratske stranke i srpskom premijeru Zoranu Djindjicu. Onog trenutka kada formalno bude ustanovljen nov savezni okvir bice automatski raspisani izbori, iz kojih ce se roditi nova savezna administracija. To ce biti praceno i izborom novog predsednika SRJ koga bi, umesto gradjana, kao sto je do sada bio slucaj, birao savezni parlament i cija bi funkcija bila vise protokolarna. Time bi Kostunica bio oslobodjen sadasnje funkcije predsednika SRJ, koji ima mala ovlascenja i prakticno nikakvu moc odlucivanja, osim u domenu Vojske Jugoslavije. Kostunica u Srbiji moze da ocekuje znatno veci deo kolaca.

On vec izvesno vreme smatra da njegovoj partiji, koja uziva imidz najpopularnije stranke u Srbiji, i njemu kao trenutno najpopularnijem lideru u Srbiji, nije dato dovoljno prostora za vladavinu u okviru DOS.

Taj "disbalans" je proteklih meseci njega i Djindjica cesto dovodio u konflikte. U DOS za sada dominira Djindjiceva DS, koja je oko sebe grupisala vise manjih partija. Za Kostunicu je sada od najvece vaznosti da se formalizacija buducih saveznih odnosa zavrsi sto pre, jer i on i njegova partija beleze konstantan pad popularnosti. On sada uziva podrsku 53 odsto gradjana, dok je pre samo godinu dana imao simpatije 85 odsto gradjana. Za DSS je alarmantan i podatak da se do juce neprikosnovenom Kostunici po popularnosti dosta priblizio Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade i reformator iz ekspertske grupe G17 plus, koji uziva gotovo istu podrsku kao i Kostunica. Za Kostunicu je svakako najprimamljivija funkcija predsednika Srbije. Sadasnji predsednik, haski optuzenik Milan Milutinovic, statira na tom mestu, a njegov mandat istice krajem godine. Mesto predsednika Srbije u ovom trenutku je od kljucnog znacaja za srpsku politicku scenu, jer od njega zavisi opstanak srpske vlade i parlamenta. Ustav Srbije, naime, predsedniku daje moc raspustanja Parlamenta i raspisivanja vanrednih izbora, cemu vec dugo tezi Kostunica. Prvi pokusaj, inicijativa DSS za raspisivanje vanrednih izbora, podneta krajem prosle godine u srpskom parlamentu, nije uspela, jer je nije podrzala parlamentarna vecina partija okupljenih u DOS koje predvodi Djindjic. On je svestan koliko bi opasnosti po njegovu vlast moglo doci od velikih nadleznosti predsednika Srbije, i u tome je tajna sto je do sada na toj funkciji odrzao nemocnog Milutinovica, oduprevsi se njegovom izrucivanju Hagu. Odlazak Milutinovica doveo bi do prevremenih predsednickih izbora i pada njegove vlade. No, ni Djindjic ne ceka skrstenih ruku ovakav razvoj dogadjaja.

Izvori bliski DOS nagovestavaju da bi partije oko Djindjica pokusale da osujete Kostunicu u nameri da raspise vanredne izbore kad se domogne predsednicke pozicije. Naime, pred raspisivanje predsednickih izbora te partije bi, uz parlamentarnu vecinu koju imaju, progurale nov srpski Ustav, koji bi srpskog predsednika lisio sadasnjih ustavnih ovlascenja i mogucnosti da utice na sudbinu srpskog parlamenta. Istovremeno, Djindjic pokusava da maksimalno homogenizuje partije u DOS, eliminisuci mogucnost da se neka od partija iz te koalicije prikloni Kostunicinom DSS i ugrozi trenutnu parlamentarnu vecinu koju uziva Vlada. Tako je Djindjic uspeo da pridobije lidera Nove Srbije Velimira Ilica, koji se ranije smatrao potencijalno bliskim DSS i ostro kritikovao Vladu. Dao mu je funkciju potpredsednika srpske vlade za kapitalne investicije i zeleno svetlo da u Cacku, gradu gde je Ilic gradonacelnik, pocne zeljenu izgradnju fabrike cigareta. U trci za izbor srpskog predsednika Djindjic prizeljkuje da vidi jedinog ozbiljnog Kostunicinog konkurenta, ekonomistu Miroljuba Labusa, ali za sada jos nema indicija da li su Labus i njegova grupacija G17 plus, i pored evidentne popularnosti, uopste spremni da se pojave kao akteri na srpskoj politickoj sceni. Za sada oni uzivaju imidz apoliticne ekonomske reformatorske grupe. Bez obzira sto je u ovom trenutku jos rano za predvidjanje kako ce se tacno odvijati politicka bitka, analiticari u Beogradu se slazu da u Srbiji politicari odavno ne vide prostor za napredovanje u jugoslovenskoj zajednici i da su njihove oci uprte, pre svega, u sopstveno dvoriste", pise Daniel Sunter.