Savet ministara EU o Kosovu

Ministri pozivaju dve strane da budu što fleksibilniji, kao i da konstruktivno učestvuju u procesu koji vodi međunarodna trojka, kako bi se do rešenja statusa Kosova došlo kroz pregovore. U zaključcima se govori i o izborima na Kosovu, gde se traži da se što pre formira Vlada kako bi se ojačao program reformi na dobrobit svih zajednica na Kosovu.

Osim toga, ministri pozdravljaju to što su izbori održani "uglavnom u skladu s međunarodnim i evropskim standardima o demokratskim izborima", ali su i razočarani zbog slabog odziva birača, kao i zbog neučestvovanja srpske zajednice na tim izborima.

U svim saopštenjima u kojima se obaveštava o održavanju ovih sastanaka stoji da se razgovori održavaju u presudnom trenutku, odnosno, ili neposredno pre ili posle pregovora Beograda i Prištine.

"Izbegavati jednostrane poteze"

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana danas je rekao da se nada da će biti ostvaren napredak u pregovorima o budućem statusu Kosova, koji se nastavljaju sutra u Briselu.

"Nadam se da će imati neke elemente na kojima će moći da grade", rekao je Solana novinarima po dolasku na sastanak ministara spoljnih poslova EU u Briselu.

On je rekao da parlamentarni izbori na Kosovu, koji su održani u subotu, nisu promenili situaciji, iako je lider Demokratske partije Kosova Haškim Tači, čija je stranka osvojila najviše glasova na izborima, izjavio da bi Kosovo trebalo da proglasi nezavisnost nakon isteka roka za pregovore 10. decembra.

EU želi da izbegne poteze koji bi mogli da ugroze njeno jedinstvo i zajedničku spoljnu politiku jer postoje suštinski različiti stavovi u EU o budućem statusu Kosova i mogućim reakcijama na jednostrano proglašenje nezavisnosti.

Više ministara spoljnih poslova zemalja Evropske unije upozorilo je danas Prištinu da ne žuri s proglašenjem jednostrane nezavisnosti.

Ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt pozvao je, pred početak sastanka Saveta ministara EU, na odgovornost pobednika na subotnjim parlamentarnim izborima, Hašima Tačija.

"Tači mora da shvati da nije isto biti političar u opoziciji i odgovoran premijer", rekao je Bilt i dodao da ne smatra da bi stanovništvo Kosova želelo da bude "nezavisno od međunarodne zajednice", na koju će morati još godinama da računa.

Ministarka spoljnih poslova Austrije Ursula Plasnik izjavila je da EU poziva i Prištinu i Beograd da se ponašaju "odgovorno".

Ministar Velike Britanije za Evropu Džon Marfi kaže da do nezavisnosti Kosova ne treba da se dođe nekoordiniranim, jednostranim proglašenjem, već da ona mora biti plod koordinacije s međunarodnom zajednicom.

Predsedavajući EU, ministar spoljnih poslova Portugala Luiš Amado, rekao je da bi "do poslednjeg trenutka trebalo dati šansu pregovorima".

A budući predsedavajući EU, ministar inostranih poslova Slovenije Dimitrij Rupel, izjasnio se danas protiv jednostranih rešenja u vezi s pitanjem Kosova, izrazivši nadu u "mogući sporazum Srba i kosmetskih Albanaca", javila je slovenačka agencija STA.

U intervjuu slovenačkom Dnevniku Rupel je rekao da Slovenija, kao sledeći šestomesečni rotirajući predsedavajući EU, "neće činiti ništa na svoju ruku".

"Mi nećemo da budemo predvodnici i, ukoliko je moguće, zalagaćemo se da se odluke donose konsenzusom", rekao je Rupel, istakavši "oprez i osetljivost" položaja Slovenije u odnosima s dve strane, albanskom i srpskom.

I šefovi diplomatija Rusije i Nemačke Sergej Lavrov i Frank-Valter Štajnmajer pozvali su danas kosovske Albance da se uzdrže od poteza koji bi mogli da dovedu do destabilizacije regiona.

Kako je saopštilo rusko ministarstvo spoljnih poslova, Lavrov i Štajnmajer su u telefonskom razgovoru razmotrili problem rešavanja statusa Kosova u svetlu napora trojke Kontakt grupe u traženju rešenja prihvatljivog za sve.

"U vezi sa održanim izborima 17. novembra za organe samouprave na Kosovu, liderima kosovskih Albanaca je upućen poziv da se uzdrže od koraka koji bi mogli da dovedu do desabilizacije regiona", navodi se u saopštenju ruskog MIP-a.

Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn rekao je da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bez međunarodne podrške bilo "vrlo, vrlo loše" za stabilnost Balkana.

"Trudimo se da učinimo sve što možemo kako bismo ubedili Kosovare da ne pristupe jednostranom proglašenju nezavisnosti", rekao je Aselborn.

Ukoliko uz pomoć Evropske unije ne bude postignut dogovor o budućem statusu Kosova, taj problem će biti vraćen na razmatranje Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, izjavio je danas šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos.

Opširnije o reakcijama na izbore na Kosovu možete pročitati u posebnoj vesti.

"O neutralnom statusu sledeće nedelje"

Portugalski ministar inostranih poslova Luiš Amado izjavio je da će tokom sledeće nedelje biti reči o predlogu Volfganga Išingera o tzv. neutralnom statusu Kosova.

Amado, međutim, nije želeo da precizira da li će na sutrašnjim pregovorima Beograda i Prištine biti reči o tom predlogu. Umesto toga, Amado je rekao da su u toku današnje rasprave ministara inostranih poslova Evropske unije u Briselu razmatrane ideje koje Išinger planira.

"Radićemo do poslednjeg trenutka sa Išingerom da bismo došli do sporazuma“, rekao je Amado i naveo da Evropska unija svakako ne želi još konflikata nego što ih je imala do sada. Amado je rekao je i da ne želi da bude dramatičan i da govori o scenariju po kojem bi kosovski Albanci proglasili nezavisnost, ali i da teška situacija sa kojom će se suočiti Unija, njoj daje veliku odgovornost.

"Ovo je problem mira i stabilnosti Evrope i nije prihvatljivo da ignorišemo odgovornost. Ambasador Išinger pokušava da objasni sve mogućnosti koje možemo da zamislimo, legitimitet ovog procesa će se potvrditi, videćemo 10. decembra na koju stranu idemo. Posao još nije završen“, rekao je Amado.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana rekao je da Uniji više odgovara situacija u kojoj bi status Kosova bio rešen preko Rezolucije Saveta bezbednosti, ali i da to ne zavisi od Unije.

"Ako nema sporazuma među članicama Saveta bezbednosti, život ide dalje, moramo da nađemo način da podržimo proces stabilizacije na Kosovu kroz misiju Evropske unije, i to mora da bude urađeno u skladu sa međunarodnim zakonima", rekao je Solana.

On je ponovio da je Savet ministara Evropske unije pružio punu podršku Volfgangu Išingeru, kao i da će on biti uključen do kraja procesa rešavanja statusa Kosova.

Podršku Išingeru uputio je evropski komesar za propirenje Oli Ren, koji je rekao i da je radio veoma teško kako bi obe strane dovela do toga da putem pregovora dođu do rešenja statusa Kosova.

Tadić: Razmotriti sve predloge

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas ranije da bi na predstojećim pregovorima o budućnosti Kosova u Briselu svi predlozi trebalo da budu pažljivo razmatrani i da pregovarački tim Beograda mora iskažati snažnu i jasnu poziciju.

Tadić je novinarima, posle svečanosti u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, rekao da su sutrašnji pregovori u Briselu još jedna runda pred završne pregovore, koji će se najverovatnije dogoditi između 26. i 28. novembra.

Tadić je rezultate subotnjih izbora na Kosovu ocenio očekivanim i predvidljivim, "imajući u vidu istraživanja".

"Ne mislim da će kosovski pregovarački tim promeniti poziciju, taj tim jedino želi da razgovara o statusnoj poziciji i nezavisnosti dve zemlje", kazao je Tadić i dodao da je za Srbiju neprihvatljivo formiranje još jedne države na njenoj vlastitoj teritoriji.

"Ugrožavanje demokratskog opstanka Srbije"

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je danas u Londonu da bi eventualna odluka Velike Briranija da prizna unilateralno proglašenju nezavisnost Kosova i odobri nasilnu podelu Srbije, uništila poverenje srpskog naroda u demokratiju i njene vrednosti.

"To bi bio veliki udarac, od koga se ne bismo lako oporavili", ocenio je Jeremić u govoru pred Donjim domom britanskog parlamenta.

"Želeo bih da apelujem na vaše osećanje fer pleja i vaše osećanje časti. Naša zemlja je, kao i vaša, drevna, sa drevnim ubeđenjima. A Kosovo je kolevka naše cvilizacije", rekao je Jeremić.

On je od britanskih poslanika zatražio da pomognu u postizanju kompromisnog rešenja koje će, kako je rekao, očuvati suverenitet Srbije, a kosovskim Albancima dati istinsku šansu da upravljaju sopstvenim poslovima.

"Nametanje rešenja koja bi štetilo demokratskom opstanku jedne strane, uticalo bi na budućnost čitavog regiona", rekao je Jeremić.

Đelić: Nužan pritisak na kosovske Albance

Srbija očekuje da Evropska unija zatraži istu dozu fleksibilnosti i predusretljivosti od kosovskih Albanaca, kakvu pokazuje srpska strana u pregovorima o statusu Kosova, izjavio je u Briselu potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić.

Đelić, koji je u Briselu razgovarao s više evropskih komesara i šefom slovenačke diplomatije Dimitrijem Rupelom, rekao je da je sada, budući da su završeni kosovski izbori, "koji se nikako ne mogu podvesti pod referendum za nezavisnost zbog vrlo niskog izlaska, vreme da se pritisne i Priština" da bi se dala šansa nagodbi.

"Srbija radi sve što može da dođe do kompromisnog rešenja, a Rupel mi je rekao da sve veći broj zemalja članica EU prepoznaje fleksibilnost od strane Beograda i da vide sve prednosti kompromisnog rešenja", rekao je potpredsednik srpske vlade.

Kojen: Neutralnost prvi korak ka nezavisnosti

Bivši koordinator državnog pregovaračkog tima Srbije Leon Kojen smatra da je predlog o neutralnosti Kosova za Srbiju neprihvatljiv, jer predstavlja prvi korak ka nezavisnosti Pokrajine.

"Radi se o još jednoj ideji Zapada, koja se suštinski mnogo ne razlikuje od ranijih rešenja nuđenih sa te strane. Srbija i Kosovo obavezali bi se, kao dva ravnopravna partnera, na različite vidove međusobne saradnje, i taj bi sporazum važio nezavisno od dogovora o statusu", dodao je Kojen u intervjuu novosadskom Dnevniku.

Prema njegovom mišljenju, u tom slučaju bi Albancima bio ostavljen prostor da jednostrano proglase nezavisnost, dok bi moguće reagovanje Srbije na taj potez bilo ograničeno potpisanim sporazumom o saradnji.

Čeku: Nezavisnost do kraja godine

Agim Čeku, dosadašnji predsednik privremene vlade Kosova, izjavio je, u intervjuu pariskom Mondu, da će neposredno posle 10. decembra Priština proglasiti nezavisnost, u nadi da će za tim činom brzo uslediti priznanje velikog broja zemalja.

"Posle izbora ćemo formiratui vladu i potom, što je moguće pre, proglasiti nezavisnost... Želimo da to bude pre kraja ove godine", izjavio je Čeku, koga Mond predstavlja i kao "bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova".

Čeku, ubeđen da "ništa ne može da spreči nezavisnost", takođe je rekao da "nezavisno Kosovo neće biti upereno protiv Srbije".

"Naprotiv", dodao je, "nezavisno Kosovo će biti u službi stabilnosti regiona".

Odgovarajući na pitanje Monda o albanskim paravojnim grupama na Kosovu, bivši komandant OVK je rekao da će, "po (proglašenju) nezavisnosti, one same nestati, jer neće više imati protiv koga da se bore".

Gleni: Bez dogovora do 10. decembra

Novinar i publicista Miša Gleni za B92 kaže da ne očekuje do će se 10. decembra pregovorima doći do rešenja.

"Mislim da je Volfgang Išinger došao do nekog predloga koji će se razlikovati od predloga Martija Ahtisarija. Veoma je teško napraviti nekakav diplomatski pomak uz histeriju koja ih prati, ne samo u medijima nego i među srpskim i albanskim predstavnicima. Jedini koji ćute su Rusi. Svi ostali pričaju, pričaju i ne pomažu mnogo procesu", kazao je Gleni.

On tvrdi da tek sledi početak raspleta. "Ljudi shvataju da predstoji neuspeh. svi se zato pripremaju za 11. decembar, koji će osvanuti bez dogovora", zaključio je Gleni.

Benkroft: Široka autonomija u interesu EU

Evropska unija treba da odbaci nezavisnost kao jedno od potencijalnih rešenja budućeg statusa Kosova i da radije da prednost širokoj autonomiji i specijalnim odnosima Pokrajine s Briselom, ocenio je britanski analitičar Jan Benkroft.

Takvo rešenje bi bilo u interesu same Evropske unije jer bi ona time ojačala svoju ulogu u domenu spoljne politike i bezbednosti, istakao je Benkroft u autorskom članku koji je 17. novembra objavio londonski Gardijan.

Po njegovom mišljenju, EU, koja je razjedinjena po tom pitanju - jer se nezavisnosti Kosova protive Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija - treba da usvoji pristup koji bi odrazio savremeno shvatanje autonomije i suvereniteta unutar granica Unije.

"Posledice, eventualnog, jednostranog proglašenja nezavisnosti od strane kosovskih Albanaca, osetile bi se ne samo na zapadnom Balkanu, već i u Evropi i svetu", kazao je Benkroft.

On je podsetio da na regionalnom nivou postoji strahovanje da bi odluka u korist nezavisnosti Pokrajine još više destabilizovala zapadni Balkan - najpre Makedoniju, gde stalno raste napetost u odnosima albanske i makedonske zajednice uprkos "mnogo hvaljenom" Ohridskom sporauzmu iz 2001.godine, a potom i na Bosnu i Hercegovinu.