Misija SB krajem meseca na Kosovu

Predsedavajući Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, britanski ambasador Emir Džons Peri, novinarima je posle konsultacija Saveta sinoć rekao da će misija, koju će predvoditi ambasador Belgije u Ujedinjenim nacijama Johan Verbeke, posetiti Kosovo krajem poslednje nedelje aprila. U delegaciji će biti ambasadori ili njihovi zamenici, svih 15 članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Oni će posetiti Kosovo pre nego što Savet počne da razmatra plan izaslanika Ujedinjenih nacija za status Kosova Martija Ahtisarija, koji predviđa nadziranu nezavisnost za Kosovo.

Prema nekim najavama, misija Saveta bezbednosti u Beograd stiže krajem meseca, najverovatnije 25. aprila, posle čega predstavnici svih 15 država članica Saveta bezbednosti odlaze u Prištinu i na Kosovo.

Odmah pošto je Rusija tražila da se forimra takva jedna misija, Beograd je pozdravio najavu njenog dolaska, dok kosovski Albanci smatraju da misija nije potrebna, ali da nema ničeg lošeg u želji ambasadora da se na licu mesta uvere u razvoj događaja.

Član pregovaračkog tima Srbije i jedan od lidera kosovskih Srba Marko Jakšić kaže da je najbitnije da ta misija vidi kakvo je trentuno i realno stanje na Kosovu.

"Mi ćemo im prikazati pre svega gradove u kojima su Srbi ostali u tragovima, sa druge strane, sela i naselja u kojima još uvek žive Srbi, kako oni koji su tu jedva opstali, kao i oni drugi koji su se vratili. Predstavnici te misije, jednostavno, treba da vide u kakvom stanju se nalaze srpska groblja, srpske svetinje i srpske crkve i, jednostavno, na licu mesta da se uvere kako žive preostali Srbi na ovom prostoru. Mislim da ono što će videti da će biti zaprepašćujuće za sve njih", objašnjava Jakšić.

Marko Jakšić ističe da od kada je UNMIK na Kosovu, svi izveštaji koji su dolazili do Ujedinjenih nacija da su bili frizirani. Izuzetak je izveštaj norveškog diplomate Kaji Ejdea koji stoji u fioci, kaže Jakšić i nada se da će ova misija ipak napraviti realan izveštaj.

"Jedan broj članica Saveta bezbednosti koje lobiraju za nezavisno Kosovo, oni prikazuju stanje ljudskih prava u jednoj drugoj svetlosti, da je ovde sve ok, da je sve u redu, što, nažalost, nije tačno. Prema tome, mi očekujemo da će ova misija posle posete prikazati jedno realno stanje, a čim se prikaže realno stanje, to znači da će morati da se popravi stanje na prostoru Kosmeta, pa tek onda rešavati pitanje statusa tj. rešavati pitanje statusa kroz neke nove pregovore jer, jednostavno, ne mogu se Albanci nagraditi, još jednom, svojom posebnom državom", kaže Jakšić.

Iako je forimrana na predlog Rusije, kako bi pripremila više materijala za nastavak razgovora o predlogu Martija Ahtisarija, analitičar Dušan Janjić ne očekuje da će misija uticati na konačnu odluku u Savetu bezbednosti. Misija će se više baviti pronalaženjem činjenica i njihovim opisom, kaže Janjić.

"Od te misije treba očekivati da sasluša jednu i drugu stranu, dakle Beograd i Prištinu, Srbe i Albance na samom Kosovu i da onda, na osnovu te svoje posete, da izveštaj. Taj izveštaj bi mogao da bude važan samo u jednom elementu, a to je da podrži ili ne podrži rusku ideju da se Ahtisarijev plan još jednom ponovo ozbiljno pročita i da se izvrše njegove korekcije na osnovu uvida u ostvarivanje standarda, znači - na osnovu nalaza te komisije i prethodnog nalaza Kai Eidea. To je taj maksimum koji ta komisija može da ostvari", kaže Janjić.

U međuvremenu su nastavljene diplomatske aktivnosti albanske i srpske strane. Pregovarački tim Prištine boravi u Njujorku, gde je razgovarao sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Ban Ki Munom, dok je šef diplomatije Srbije Vuk Drašković u Južnoafričkoj Republici.

"Tu je ono već poznata stvar da Srbija deluje kao zbir partija ili zbir plemena, a albanski pokret počinje da liči na državu. Očigledno da Albanci imaju jedan vrlo konsolidovan plan, čiju su realizaciju počeli još oktobra 2005. Apsolutno je neprimereno da generalni sekretar Ujedinjenih nacija u ovom momentu prima čitavu albansku delegaciju i da indirektno staje na jednu stranu. A što se tiče srpske diplomatije, tu valjda važi jedna jedina rečenica – kasno, trapavo, bez bilo kakve ozbiljne strategije, uostalom, kakva je politika prema Kosovu, takva je i diplomatija", smatra Janjić.

Vuk Drašković će južnoafričkim zvaničnicima preneti stavove Srbije o Kosovu i zatražiti od te zemlje da u Savetu bezbednosti ne podrži plan Martija Ahtisarija. Najavljeno je da će pregovarački tim Srbije na najvišem državnom nivou uskoro posetiti sve članice Saveta bezbednosti, kao i članice Grupe 8 - Japan i Kanadu.

Ambasador Belgije pri Ujedinjenim nacijama Johan Verbeke, koji će predovoditi misiju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, i ranije se tokom rada u belgijskom ministarstvu spoljnih poslova sretao sa kosovskim problemom.

Belgija je krajem 2006. počela svoj dvogodišnji mandat nestalne članice Saveta bezbednosti i tada je Vrbeke u intervjuu za belgijske novine izjavio da će status Kosova biti jedan od prioriteta tokom njegovog mandata u Savetu bezbednosti, jer je to "veoma bitno pitanje za Evropljane".

Predstavnici Kontakt grupe će o rešavanju statusa Kosova razgovarati 20. aprila u Moskvi na nivou eksperata, a 25. aprila će o tome u Berlinu raspravljati politički direktori ministarstava inostranih poslova Nemačke, SAD, Rusije, Francuske, Velike Britanije i Italije.

Drašković u Pretoriji

Šef srpske diplomatije Vuk Drašković upravo je završio sastanak sa predsednikom Južnoafričke Republike Tabom M-Bekijem i ministarkom spoljnih poslova Lamini Zuma.

Drašković je za B92 rekao da je svojim sagovornicima preneo nadu naroda i Vlade Srbije da će Savet bezbednosti "poštovati povelju Ujedinjenih nacija i odbaciti predlog Martija Ahtisarija da na teritoriji međunarodne i suverene Srbije bude proglašena nezavisna država Kosovo".

Koštunica: Tesna saradnja sa Rusijom

Veoma je značajna najava da će Savet bezbednosti formirati svoju misiju koja bi došla u Srbiju da se na licu mesta uveri u stvarno stanje ispunjenosti standarda na Kosovu i Metohiji, izjavio je danas predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.

Upućivanje misije Saveta bezbednosti predstavljalo bi prvi i važan korak u otpočinjanju novog pregovaračkog procesa, u koji bi se vremenom uključio i novi međunarodni posrednik, navodi se u izjavi Koštunice.

Prema njegovim rečima, "pravni osnov za formiranje misije Saveta bezbednosti je svakako Rezolucija 1244, što sve zajedno upućuje da će se novi i pravi pregovori ovog puta voditi u okviru postojeće rezolucije Saveta bezbednosti".

"Vlasti u Beogradu svakodnevno i intenzivno se pripremaju za dolazak misije Saveta bezbednosti, i u ovim pripremama", naglasio je Koštunica, "veoma tesno sarađujemo sa Rusijom, koja je i pokrenula inicijativu da se formira i uputi misija Saveta bezbednosti u Srbiju".

"Posle sednice Saveta bezbednosti, koja je održana 3.aprila, postepeno se stvaraju povoljni uslovi za nastavak pregovora i pronalaženje pravog stepena autonomije za južnu srpsku pokrajinu", ocenio je Koštunica u pisanoj izjavi.