Sutra u Briselu o Akcionom planu

Evropski zvaničnici navode da plan mora prihvatiti i Tribunal u Hagu koji će i doneti konačan stav o tome da li je Beograd ostvario punu saradnju. Izveštaj, koji bi prema najavama iz Brisela mogao dovesti do nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju i bez isporučivanja haškog begunca Ratka Mladića, biće predstavljen tokom zasedanja šefova diplomatija EU.

Potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić Marković kaže da Mladić mora biti u Hagu, ne zbog Unije, već zbog Srbije. U intervuju za Tanjug ona je navela da plan podrazumeva korake koji će biti proverljivi i koje će Unija moći da kontroliše i ostvari komunikaciju između Srbije i Haškog suda, ali javnost ni ovog puta nije saznala više detalja o njegovoj sadržini: "Verujem da je za sve građane u Srbiji, za sve medije i stranke mnogo važnije da akcija iz Akcionog plana bude sprovedena i da uhapsimo Mladića ili da dokumentujemo da smo preduzeli sve, da obrazložimo i da steknemo poverenje međunarodne zajednice da smo učinili sve da ispunimo svoje obaveze".

Ona ipak zaključuje da je Mladića lakše uhapsiti, nego dokumentovati da se čini sve na njegovom hapšenju. Sprovođenje  akcionog plana pratiće radna grupa Evropske unije slično politici i postupku Unije u slučaju Hrvatske i, sada već uhapšenog, generala Ante Gotovine. Zvaničnici Evropske unije, ali i Sjedinjenih Američkih  Država, od Akcionog plana očekuju konkretne rezultate: "Ako je to plan koji služi za kupovinu vremena, da bi se to pitanje dalje razmatralo, to neće imati efekta, ali ako je to poziv na akciju, ne samo nekolicine nego svih u zemlji, onda će imati pozitivne efekte i nadam se da će tako i biti", kaže Majkl Polt, ambasador SAD u Srbiji.

Podsetimo, Tribunal je vratio vladi na doradu akcioni plan, a kako su prenosili mediji jedan od osnovnih zahteva bio je da se preciziraju ko će iz vladajućih struktura biti odgovoran za realizaciju svake njegove tačke. Takođe jedno od spornih pitanja bilo je i puna kontrola svih bezbednosnih službi, posebno vojne, kao i pitanje koordinacije svih institucija koje će biti uključene u aktivnosti u vezi s hapšenjem i izručenjem haških optuženika.

Predsednik saveta za saradnju sa Tribunalom, Rasim Ljajić, nije mogao da otkrije da li su to tačni detalji plana, ali je rekao da se privode kraju konsultacije sa svim relevantnim međunarodnim faktorima, a pre svega sa Haškim tribunalom i bezbednosnim službama. "Verujem da će konačni tekst biti gotov tokom sutrašnjeg dana i da će taj tekst biti prihvatljiv kako u Briselu tako i u Haškom tribunalu. Mi smo prihvatili najveći  broj primedbi. Ostalo je malo toga što nije usaglašeno, tako da se nadam da ćemo imati jednu varijantu koje će dobiti podršku čitave međunarodne zajednice i ostaje nam teži deo tog posla. A to je dalja razrada tog plana i ono nadasve njegova puna inplementacija", objasnio je Ljajić.

Da i međunarodna zajednica s pažnjom čeka na konačnu verziju srpskog plana svedoči za B92 i ambasador Francuske u Beogradu Ig Perne. "Mi zaista čekamo taj akcioni plan i to je nešto veoma važno. Nadamo se da će taj plan u Briselu biti ubedljiv. Ali ono što je još važnije je primena tog plana. I najvažnije su rezultati tog plana. Mi čekamo rezultate. Ja ne bih hteo da to bude plan, a da do rezultata ne dođe", kaže Perne.

EU: Akcioni plan mora da prihvati i Haški tribunal

"Akcioni plan" vlade Srbije, koji će sutra u Briselu predstaviti premijer Vojislav Koštunica, mora biti prihvaćen i od Haškog suda koji će i doneti konačan stav o tome da li je Beograd ostvario punu saradnju, rekli su agenciji Beta zvaničnici Evropske unije. Ključno očekivanje EU i Haškog suda je, takođe, kako je predočeno, da plan obuhvata i preustrojstvo službi bezbednosti i svih drugih poluga vlasti sa ciljem da se zajamči postizanje pune saradnje i, neizostavno, hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića.

Premijer Koštunica će sutra "trojci" Evropske unije u Briselu predstaviti "akcioni plan" srpske vlade za uspostavljanje pune saradnje s Haškim sudom. To bi omogućilo obnovu pregovora o stabilizaciji i pridruživanju EU i Srbije, stavili su do znanja funkcioneri u Savetu ministara Evropske unije i Evropskoj komisiji, dodavši da je "jasno" da je s planom upoznato samo nekoliko najbližih saradnika srpskog premijera.

Koštunica će se predveče, na margini zasedanja šefova diplomatija EU, sastati s predsedavajućim, finskim ministrom Erki Tuomiojom, evropskim komesarom Olijem Renom i visokim predstavnikom Havijerom Solanom. Jedna "radna grupa" Evropske unije, u kojoj će biti predstavnici finskog predsedništva EU, Evropske komisije i visokog predstavnika Solane, će pratiti sprovođenje "akcionog plana", veoma slično politici i postupku EU u slučaju Hrvatske i, sada već uhapšenog, hrvatskog generala Ante Gotovine.

Funkcioneri Saveta ministara EU su objasnili da bi to značilo da bi, isto kao i u slučaju Hrvatske i Gotovine, pregovori EU-Srbija mogli biti obnovljeni i ako Mladić ne bi odmah bio u Hagu. Bitno bi bilo da Haški sud i EU, a posebno Evropska komisija koja odlučuje o nastavku pregovora, zaključe da je srpska vlada sve učinila što se očekuje kao dokaz da je puna saradnja s Hagom ostvarena. Ali, naglašeno je, to znači da svakako mora biti potpuno sigurno da je sve učinjeno da se Mladić u vrlo doglednom roku nađe u nadležnosti Haškog suda.

Tadić u utorak u Briselu

U Briselu će u utorak i predsednik Srbije Boris Tadić razgovarati s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i visokim predstavnikom Solanom. Tadić će u sredu razmeniti mišljenje s generalnim sekretarom NATO-a Japom de Hopom Sheferom i ambasadorima u Savetu Atlantskog saveza.

Zvaničnici u Savetu ministara EU su želeli da podsete da je prva zamisao o "akcionom planu" došla sa srpske strane i da su to ministri EU prihvatili na junskoj raspravi o tome kako pomoći Srbiji da premosti sadašnju veoma tešku situaciju. Evropska komisija sutra će, u Briselu, šefovima diplomatija Evropske unije predstaviti preinačeni mandat za pregovore o sporazumima o stabilizaciji sa Srbijom, kao i novi mandat za te pregovore sa Crnom Gorom. Može se očekivati da će ministri EU te mandate usvojiti tek u septembru, preneli su novinarima zvaničnici Evropske komisije. Šefovi diplomatija unije sutra će biti obavešteni i o pregovorima o statusu Kosova.

Mandati za pregovore EU o viznim olakšicama sa Srbijom i Makedonijom, a potom i drugim balkanskim zemljama, neće biti dati na uvid na sutrašnjem zasedanju evropskih ministara, ali, kako je rečeno, Evropska komisija na njima ubrzano radi i samo je pitanje dana kada će biti završeni. Očekuje se da šefovi evropskih diplomatija donesu odluku o uspostavljanju političkog dijaloga sa Crnom Gorom, koji će u slučaju Srbije biti automatski nastavljen, pošto Beograd nastavlja kontinuitet državne zajednice SCG. Zvaničnici su naglasili da će evropski komesar Oli Ren i visoki predstavnik Unije Havijer Solana evropskim ministrima predstaviti dopunjen plan za ulogu Evropske komisije u rešavanju statusa Kosova i posebno za razdoblje kada posle rešenja statusa EU treba da preuzme odgovornosti za policiju, pravosuđe i makroekonomiju u pokrajini. Od izaslanika UN-a Martija Ahtisarija se očekuje da evropskim ministrima iznese svoje zaklučke posle izveštaja i rasprave u Savetu bezbednosti i da izvrši pripreme za susret najviših srpskih zvaničnika i predstavnika vlasti u Prištini. EU pruža podršku neposrednim pregovorima Beograda i Prištine o statusu, a posebno naglašava presudnu važnost primene standrada za pronalaženje rešenja za status Kosova.