Lažni udesi odneli 400.000 evra

Poslednji slučaj montiranih nezgoda otkirven je u Zrenjininu i Novom Sadu.

Organizatori jedne grupe bili su Mile Nikolić i Zoran Adamov, a radili su sa četvoricom saobraćajaca, kojima su za svaki zapisnik o udesu davali po 1.000 evra.

Nikolić i Adamov su kupovali jeftine automobile, a zatim su ugovarali i izazivanje udesa. Njihov glavni oslonac u prevari bila je medicinska sestra Radojka Ivanović, koja je za nepostojeće povrede izdavala lažne lekarske izveštaje sa pečatom lekara.

Za svaki izveštaj medicinska sestra je dobijala oko 200 evra. U Višem sudu u Zrenjaninu svim osumnjičenima je određen pritvor od 30 dana.

Ova grupa je otkrivena tako što su se u nekoliko navrata iste osobe pojavljivale kao učesnici udesa.

Vladimir Rebić, zamenik načelnika saobraćajne policije MUP-a Srbije, kaže da je ono što saobraćajna policija preduzima da se spreče ovakvi slučajevi pre svega unutrašnja kontrola.

„Starešine vrše uvid u dokumentaciju koju policijski službenici sačine na osnovu izvršenog uviđaja i procenjuje se da li takva dokumentacija zaista odgovara skici lica mesta, naravno da konačnu reč o svakoj situaciji moraju i mogu dati veštaci“, dodao je Rebić.

Direktor Direkcije za naknadu štete "Dunav osiguranja" Nebojša Burgić kaže da će ovakvi slučajevi lakše biti otkrivani kada se uspostavi zajednička baza podataka osiguravajućih društava.

„Kada ta baza krene sa radom, svi osiguravači će jednim potezom ćemo moći da saznamo celu istoriju o tom licu. Takođe ta baza će znatno uticati i na primenu Bonus Malus sistema u osiguranju od autoodgovornosti jer ako neko izaziva saobraćajne nezgode u toku jedne godine prilikom obnove osiguranja kod bilo kog osiguravajućeg društva da zaključi ovu polisu platiće i do 250% više od redovne cene“, rekao je Burgić.

Kada policija i osiguravajuća društva primete nepravilnosti, u pomoć se pozivaju saobraćajni veštaci. Oni kažu da su prevare različite, a kreću se od bacanja mrtvog čoveka pod kamion, kako bi se insceniralo gaženje pešaka, do falsifikovanja izveštaja o nezgodi i lažnih povreda.

Milan Božović sa Saobraćajnog fakulteta kaže da se namešteni udesi najčešće dešavaju u kasnim noćnim satima.

„Najčešće učestvuje skupo vozilo koje je kasko osigurano i staro vozilo koje gotovo nema nikakvu vrednost, nakon navodne nezgode se pozove uviđajna ekipa koja izvrši uviđaj, zatim se podnosi zahtev osiguravajućem društvu za isplatu štete“, rekao je Božović.

U Srbiji je 2009. na osnovu osiguranja isplaćeno 53.310 slučajeva ukupne vrednosti oko 80 miliona evra. Ako je samo pet odsto procena tih šteta netačno, osiguravajuće kuće su godišnje oštećene za barem četiri miliona.