Gasi se san o Putinovoj trećoj imperiji?

Ranije ovog meseca, ruski predsednik Vladimir Putin samo što nije zahvalio zapadnim zemljama što su ostvarili njegov decenijama star san o spajanju Rusije sa susednom Belorusijom.

"Politički i pritisak sankcija bez presedana takozvanog kolektivnog Zapada tera nas da ubrzamo procese spajanja", rekao je Vladimir Putin 1. jula na forumu u zapadnom beloruskom gradu Grodno, nadomak granice s Evropskom unijom.

"Jer, zajedno ćemo lakše minimalizovati štetu od nelegalnih sankcija, nametnutih Rusiji i Belorusiji od strane Zapada", dodao je ruski predsednik.

Sedmicu pre, njegov beloruski kolega Aleksander Lukašenko poručio je liderima ostalih zemalja nastalih raspadom SSSR-a da se približe "zajedničkoj državi" Rusije i Bjelorusije, ili da se suoče sa gubitkom nezavisnosti.

"Narodi postsovjetskog prostora danas moraju biti iskreno zainteresovani za približavanje zajediničkoj državi – ako, naravno, žele zadržati svoj suverenitet i nezavisnost", rekao je u video obraćanju.

"Oni koji oklevaju, trebaju da shvate – bez što bržeg ujedinjenja i zbližavanja, jačih međudržavnih veza i ljudskih odnosa, sutra nas možda više neće biti", rekao je Lukašenko, koji Belorusijom vlada od 1994.

Lukašenko pritiska kočnicu

Kasnih 1990-tih godina prošlog veka, Lukašenko je bio odučan da ujedini svoju zemlju sa 9,2 miliona stanovnika sa Rusijom i potpisao je dogovor o stvaranju "zajedničke države" sa zajedničkim ustavom i parlamentom.

Bivši menadžer farme nadao se da će naslediti ruskog predsednika Borisa Jeljcina, čije je mentalno i fizičko stanje ubrzano slabilo.

Ali, Jeljcin je za naslednika 1999. izabrao Putina, a Lukašenko je obustavio aktivnosti na ujedinjenju.

Ali, nastavio je da uživa pogodnost od Kremlja, dobijajući zajmove od više milijardi rubalja, snižene cene prirodnog gasa, trgovinske, te povlastice za beloruske radnike.

Ruska podrška pomogla je Lukašenku, kojeg dugo nazivaju "posljednjim evropskim diktatorom", da zadrži glavu iznad vode, i politički, i ekonomski, naročito u periodu kada je Zapad počeo da sankcioniše Minsk zbog pojačanog suzbijanja opozicije i kritičara.

Za neke posmatrače, ujedinjenje je gotova stvar. Vide ga delom planova Moskve o oživljavanju krnje replike Sovjetskog Saveza iz decembra prošle godine.

"Ta tema je završena u svetlu stogodišnjice SSSR-a u decembru 2022. i Putinovih planova o stvaranju ‘treće imperije’ koja bi (nasledila carsku Rusiju i SSSR i) uključivala Belorusiju", kaže analitičar iz Kijeva Aleksej Kušč, za Al Džaziru.

"Ono što se odvija je jednostavno tehnički korak da se javno mišljenje pripremi za taj čin".

Ipak, drugi analitičari tvrde da Lukašenko i dalje pritiska kočnicu.

Nepopularno ujedinjenje

"Lukašenko je satjeran u ćošak, ali čini se da se opire konačnoj odluci", tvrdi Pavel Lužin, ruski analitičar iz Fondacije Jamestown iz Vašingtona.

Dok su Putinove izjave o ujedinjenju prilika da pojača svoju popularnost u Rusiji, Lukašenkove reči o zajedničkoj državi više su "alarm" Zapadu, mišljenja je posmatrač iz Kijeva Igar Tiškevič, koji je rođen u Belorusiji.

A kada je reč o beloruskoj javnosti, ujedinjenje je daleko od popularnosti.

U julu 2021, broj Bjelorusa koji podržavaju ujedinjenje porastao je na devet posto, sa pet u 2020., tvrdi se u poslednjem nezavisnom istraživanju britanskog Chatham Housea.

Jedanaest posto ispitanih želi da Belorusija i Rusija imaju "zajedničko tržište sa jedinstvenom spoljnom politikom i vojskom", a trećina bi prihvatila "jednstveno tržište" i "zonu slobodne trgovine", rečeno je.

"Sa takvim raspoloženjem, teško je izvršiti spajanje", rekao je Tiškevič.

Čak i kada bi beloruski mediji koje podržava Minsk počeli da promovišu ideju o ujedinjenju, to bi teško promenilo raspoloženje javnosti, jer samo četvrtina Belorusa gleda te kanale, dodao je.

"Koliko god vaša propaganda bila snažna, 75 posto ljudi je ne gleda. Znači, nemate mehanizam da utičete na mišljenje ljudi, čak niti ako se radi o genijalnoj propagandi", kaže Tiškevič.