Pala vlada u Francuskoj

Premijer je bio obavezan da se podvrgne ovoj proceduri, imajući u vidu da je prethodno bez glasanja na osnovu posebnog člana francuskog Ustava proglasio budžet za sledeću godinu. Samim tim, ni ovaj nacrt budžeta više ne važi.

U Francuskoj se tako nastavlja politička kriza nastala posle julskih prevremenih izbora, nakon raspuštanja parlamenta, usled odluke francuskog predsednika Emanuela Makrona izazvane visokim skorom koji je na prethodnim evropskim izborima osvojila krajnja desnica.

Barnije je bio premijer s najkraćim stažom od svega tri meseca u takozvanoj Petoj republici.

Pre Barnija, na ovaj način srušen je 1962. godine Žorž Pompidu.

Mišela Barnijea je Makron postavio za mandatara iz četvrte po snazi stranke, desničarskih republikanaca. Na opštim izborima najviše glasova osvojila je ujedinjena levica koja se žalila da ih Barnije nije konsultovao prilikom donošenja odluka, već da je sarađivao s krajnjom desnicom iz redova Nacionalnog okupljanja.

Nacionalno okupljanje imalo je najviše glasova na izjašnjavanju za evropski parlament u junu, ali su vlasti iz centrističkog bloka oko predsednika Makrona zatim sa levičarima napravili blok protiv stranke Marin Le Pen, zbog čega je na opštim izborima najbolje prošla ujedinjena levica.

Očekuje se sada da predsednik Makron imenuje drugog kandidata, u trenutku kada niko nema apsolutnu većinu.