Vladimir Putin podiže uloge

Uslov za mir, kako ga vidi Moskva, jasno je definisan nakon razgovora sa američkim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom.

Kremlj poziva na "novu, dugoročnu arhitekturu nedeljive bezbednosti i mira". U leksikonu Kremlja, to znači da Moskva teži da preoblikuje evropski bezbednosni sistem tako da odgovara njenim sopstvenim interesima – što bi, kako prenosi BBC, mogla biti najznačajnija promena evropskog bezbednosnog poretka još od kraja Hladnog rata.

Stari zahtevi u novom ruhu

Kremlj je ponovo izvukao predlog iz decembra 2021. godine – nacrte sporazuma upućene SAD i NATO-u. Ovi dokumenti ne samo da bi zaustavili širenje Alijanse ka istoku – uz čvrste garancije da Ukrajina i Gruzija nikada neće postati članice – već bi podrazumevali i uklanjanje vojne infrastrukture NATO-a iz zemalja Centralne i Istočne Evrope koje su se pridružile Alijansi nakon raspada Sovjetskog Saveza.

U to vreme, zapadni lideri su odbacili ove zahteve, okarakterisavši ih kao neprihvatljiv ruski ultimatum. Dva meseca kasnije, Moskva je pokrenula invaziju na Ukrajinu punog obima. Iako su ti nacrti bili stavljeni po strani, Kremlj ih sada ponovo pominje. Štaviše, Putinov spoljnopolitički savetnik Jurij Ušakov nagovestio je da se Moskva sprema da na svoju listu zahteva doda "određene nove elemente". Kao razlog za to naveo je napore Zapada da "nanese strateški poraz Rusiji". Sama činjenica da je pitanje evropske bezbednosti postalo deo razgovora o Ukrajini, u Moskvi se doživljava kao pobeda.

"U decembru 2021. godine, Rusija je aktivno predlagala da NATO preispita bezbednosni sistem u Evropi", piše list "Komsomoljska pravda".

"Na naše predloge su praktično odgovorili smehom. Nakon što su ostvarili jednu pobedu – naterali Zapad da razmišlja o bezbednosti – našim diplomatama je sada potrebna i druga: da primoraju Zapad da ozbiljno shvati zabrinutost Rusije u vezi sa širenjem NATO-a."

Evropa na marginama

Visoka predstavnica EU za spoljne poslove, Kaja Kalas, opisuje ruske zahteve za novom bezbednosnom arhitekturom kao "zamku" čiji je cilj "skretanje pažnje sa prekida vatre".

"Redosled pregovora između Ukrajine i Rusije je važan", napisala je Kalasova na društvenim mrežama.

"Prioritet mora biti obezbeđivanje prekida vatre, nakon čega sledi mirovni sporazum. Tek tada se može razgovarati o širej bezbednosnoj arhitekturi za Evropu."

Problem za Evropu je taj što ona trenutno ne učestvuje u ovim razgovorima. Moskva nije pokazala nikakvu nameru da Evropi ustupi mesto za pregovaračkim stolom, a oštro kritikuje evropske lidere zbog njihove vojne podrške Kijevu i čvrstog stava prema Rusiji. U mirovnim pregovorima koji su ove nedelje održani u Abu Dabiju učestvovali su samo Ukrajina, Rusija i SAD. Nakon razgovora u Moskvi, Vitkof je izjavio da je Putin pristao na ideju da se evropski predstavnici pridruže sledećoj rundi pregovora.

Međutim, Kremlj je u petak stavio do znanja da konačna odluka o učešću Evrope još uvek nije doneta.

"Kada budemo razumeli njihove prave namere i spremnost da doprinesu mirovnom procesu, tada će biti moguće doneti odluku o širem formatu dijaloga o Ukrajini", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Putinovo samopouzdanje

Prema dostupnim informacijama, Putin je tokom razgovora sa Vitkofom i Kušnerom delovao beskompromisno i samouvereno. Za to postoji nekoliko razloga: američki izaslanici su došli u Moskvu u potrazi za dogovorom, a evropski lideri istražuju mogućnost uspostavljanja kontakta s njim.

Prošlog meseca primio je pozive od lidera Norveške i Finske. Sledeće nedelje, u Šenženu – na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) – Putin bi mogao da održi odvojene sastanke sa Donaldom Trampom i Si Đinpingom. Ruski mediji već povlače paralele između ovih susreta i sastanka "velike trojke" – Staljina, Ruzvelta i Čerčila – koji su 1945. godine, nakon Drugog svetskog rata, reorganizovali Evropu.

Ipak, realnost na terenu pokazuje drugačiju sliku. Nakon skoro pet godina rata, Rusija je pretrpela ogromne gubitke na bojnom polju, a njena ekonomija je pod sve većim pritiskom. Ukrajinski napadi dronovima nastavljaju da gađaju ruske rafinerije nafte, što podstiče strahovanja od novih nestašica goriva. Uprkos svemu tome, još ništa nije ubedilo ruskog predsednika da okonča borbe.