Ko će pregovarati sa Putinom?; Među kandidatima i Kalas, ali postoji problem

Uoči samita evropskih lidera u Dablinu, u sredu 11. novembra, estonski premijer Kristen Mihal povukao je jasnu crvenu liniju: ruski predsednik Vladimir Putin ne može da bira evropske pregovarače.

Reagujući na zabrinutost u pojedinim evropskim prestonicama – gde se sugeriše da bi EU trebalo da stavi u drugi plan svoju glavnu diplomatkinju Kaju Kalas, u korist izaslanika koji bi bio prihvatljiviji Moskvi – Mihal je naglasio da Evropa već ima predstavnike koji su ovlašćeni da govore u njeno ime.

Govoreći o predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti i šefici spoljne politike EU Kaji Kalas, Mihal je rekao: "Rekao bih da smo se već dogovorili o ličnostima."

Kalas, rekao je on, "ima ulogu da nas predstavlja u pitanjima spoljnih poslova".

Pojedine evropske vlade dovele su u pitanje da li bi Kalas – bivša premijerka Estonije i glasna kritičarka Kremlja – mogla biti efikasan pregovarač, s obzirom na njen beskompromisan stav prema Putinu.

U izjavi za agenciju AFP, uoči samita Evropske političke zajednice u Dablinu, estonski premijer Kristen Mihal odlučno je odbacio pozive za imenovanje novog mirovnog izaslanika EU, ističući da Evropa već ima lidere ovlašćene da zastupaju njene interese, te da Moskva nema pravo glasa kada je reč o tome ko govori u ime ovog kontinenta.

"Šteta! Jer bi nas trebalo da predstavljaju ljudi koji odgovaraju Evropi, a ne oni koji su po volji Putinu", rekao je on.

Pitanje Kalas

Kalas se dosledno zalagala za oštrije sankcije protiv Rusije, nastavak vojne pomoći Ukrajini, kao i za utvrđivanje odgovornosti za invaziju koju je pokrenula Moskva.

Njen stav odražava bezbednosne brige Estonije i drugih evropskih zemalja, koje ruske teritorijalne ambicije vide kao direktnu pretnju svom suverenitetu.

Kalas EPA/OLIVIER HOSLET

Ipak, neke evropske prestonice strahuju da bi njena reputacija žestokog kritičara Putina mogla da oteža direktne pregovore sa Moskvom.

Razmatrani su i drugi potencijalni predstavnici, uključujući predsednika Finske Aleksandera Stuba i premijera Norveške Jonasa Gara Sterea, koji su obojica održavali direktnu komunikaciju sa Putinom.

Takođe je predložen pregovarački format koji bi uključivao Francusku, Nemačku i Veliku Britaniju.

Ove alternative odražavaju neslaganja oko toga da li bi Evropa trebalo da da prednost postojećim institucijama EU, direktnom diplomatskom pristupu Moskvi ili koordinaciji sa Vašingtonom.

Kako je istakao estonski premijer, Evropi nije potrebno imenovanje novog izaslanika, budući da njeno aktuelno rukovodstvo već ima ovlašćenja da predstavlja blok.

Košta govori u ime lidera država članica EU, dok Kalas rukovodi spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.

Zelenski zahteva ravnopravno učešće Evrope

Spor se zaoštrio nakon dvodnevnih pregovora između ukrajinskih i ruskih predstavnika u Abu Dabiju, održanih uz posredovanje SAD.

Govoreći juče u Dablinu, zajedno sa irskim premijerom Majklom Martinom, predsednik Volodimir Zelenski pozvao je evropske lidere da izaberu predstavnike pre kraja novembra.

Zelenski je pozdravio ono što je opisao kao sve pozitivniji stav Vašingtona prema učešću Evrope, ali je naglasio da Evropa mora biti direktno uključena u odluke koje utiču na njenu bezbednost.

"Ovaj rat se vodi u Ukrajini, ovaj rat se vodi u Evropi, a okončanje ovog rata bez učešća Evrope bilo bi nepravedno i, iskreno govoreći, nemoguće", rekao je Zelenski.

Insistirao je na tome da evropski predstavnici moraju učestvovati kao ravnopravni pregovarački partneri, umesto da ostanu po strani u razgovorima kojima posreduju SAD.

Američki izaslanik Džared Kušner takođe je pozvao evropske vlade da odrede jednog predstavnika koji bi imao ovlašćenje da pregovara u njihovo ime.

Irski premijer Majkl Martin priznao je da ovo pitanje još uvek nije rešeno, tokom konferencije za novinare u sredu, navodeći da će evropski lideri razgovarati o pitanju predstavljanja tokom svojih sastanaka u Dablinu.

O bezbednosti Evrope ne može se pregovarati mimo nje same

Spor oko evropskog predstavljanja javlja se u trenutku kada Rusija nastoji da na pregovarački dnevni red stavi šire bezbednosne aranžmane na kontinentu.

Moskva već dugo zahteva ograničenja vojnog prisustva i širenja NATO-a, dok Vašington razmatra mogućnost razgovora o potencijalnom novom evropskom bezbednosnom okviru.

Za Ukrajinu i evropske zemlje koje se graniče sa Rusijom, takvi predlozi izazivaju zabrinutost da bi pregovori, čiji je cilj okončanje invazije, mogli prerasti u sporazume koji utiču na bezbednost drugih suverenih država.

Estonski premijer odbacio je pokušaje da se mirovno rešenje za Ukrajinu pretvori u širu pogodbu o evropskoj bezbednosti.

"Mirovni pregovori treba da se tiču mira i toga kako postići pravedan i trajan mir između Ukrajine i Rusije, pod uslovima Ukrajine", rekao je on.

Njegov stav se poklapa sa stavom Kaje Kalas, koja je tokom konferencije za novinare u Varšavi, 6. novembra, upozorila da Rusija ne može da diktira bezbednosnu arhitekturu Evrope.

"Putin nema pravo veta na evropsku bezbednost", izjavila je Kalas.

Takođe je odbacila pritisak na Ukrajinu da čini ustupke, dok se pred Rusiju – zemlju koja je izvršila invaziju – postavlja znatno manje zahteva.

"Do sada je sav pritisak bio usmeren na Ukrajinu, što nije ispravno, jer imamo jednog agresora i jednu žrtvu", rekla je ona.