Jezivo upozorenje: "Tramp rizikuje pokretanje novog rata"

Bler ocenjuje da način na koji administracija Donalda Trampa vodi pregovore stvara uslove da Rusija dobije teritoriju koju nije uspela da osvoji na bojnom polju, čime se, kako navodi, jača pozicija Moskve za budući sukob.

Prema rečima autora, eventualno odricanje Ukrajine od dela Donjecke oblasti bi otvorilo put novoj ruskoj ofanzivi.

U nastavku prenosimo tekst Dejvida Blera, glavnog komentatora za spoljnu politiku lista "The Telegraph".

Nema ništa opasnije od mirovnog procesa koji završava jedan rat samo rizikujući drugi. Donald Tramp kao da nije svestan ove realnosti dok šalje svog vernog izaslanika, Stiva Vitkofa, da posreduje u postizanju dogovora – bilo kakvog dogovora – između Rusije i Ukrajine na sledećoj rundi mirovnih pregovora u Abu Dabiju, koji se održavaju u sredu i četvrtak.

Shutterstock/-olenadesign

Očekuje se da će se ovi pregovori fokusirati na ono što je Vitkof opisao kao "jedno pitanje" koje ostaje nerešeno: budućnost oko 2.300 kvadratnih milja Donjecke oblasti u istočnoj Ukrajini.

Iako je Rusija zauzela ostatak Donjecka, ovo područje ostaje u ukrajinskim rukama. Tokom četiri godine potpune invazije i jedne brutalne ofanzive za drugom, Rusija nikada nije uspela da ga zauzme. Ukrajinski vojnici su odbili napade Vladimira Putina i uporno držali liniju uz ogromne troškove.

Dakle, Putin pokušava da za pregovaračkim stolom dobije ono što nije uspeo da osvoji na bojnom polju. Ukrajina je odavno, sa umornom rezignacijom, prihvatila da bi svako mirovno rešenje omogućilo Rusiji da zadrži 20 procenata svoje zemlje koje su njene snage okupirale. Ali to i dalje nije dovoljno za Putina. On insistira ne samo na tome da zadrži ono što trenutno drži, već i da mu se da još više, navodi Bler.

A Putinov zahtev nije samo nepravda, već duboko nehuman. Dotična teritorija ima oko 200.000 stanovnika koji bi bili predati neprijatelju koji će, ako iskustvo služi kao pokazatelj, ubijati muškarce, silovati žene i kidnapovati decu.

Postavljanje temelja za još jedan rat

Još gore, davanje ove zemlje Rusiji rizikovalo bi postavljanje temelja za još jedan rat. Ovo vitalno područje obuhvata neke od najmoćnijih odbrambenih struktura Ukrajine, uključujući tvrđave Kramatorsk i Slavjansk, koje štite ostatak zemlje i put ka Kijevu.

Ako se sva ova mukotrpno izgrađena uporišta jednostavno predaju Rusiji, Putinu bi se otvorio put da pokrene još jednu invaziju osmišljenu da osvoji celu Ukrajinu, što je oduvek bio njegov pravi cilj. A insistiranjem da predsednik Volodimir Zelenski mora da preda svoju liniju tvrđave, Putin jača poziciju Rusije za svaki takav budući rat.

Shutterstock/JoaoCachapa

Bilo koji mirovni izaslanik dostojan tog imena bi prozreo ovu prevaru. Ali ne i Tramp ili Vitkof, koji žude za slavom posredovanja u dogovoru bez obzira na njegove posledice i koji su misteriozno spremni da se udovolje Putinovom pogledu na svet.

Očigledan način da se prekine ćorsokak i postigne sporazum bio bi da američki predsednik kaže svom ruskom kolegi da odustane od ovog apsurdnog zahteva za teritorijom koju moskovske snage nisu zauzele.

Tramp bi ovo mogao da podrži stvarnim pritiskom, na primer tako što bi Ukrajini isporučio krstareće rakete "Tomahavk" za uništavanje ruskih rafinerija nafte, ili tako što bi dozvolio Senatu da usvoji zakon – koji je mirovao godinu dana – kojim bi se ugušio izvoz nafte Kremlja uvođenjem američkih tarifa od 500 odsto svakoj zemlji koja je kupi, ističe Bler u autorskom tekstu.

Umesto toga, Tramp sebe vidi kao nepristrasnog posrednika između agresora i žrtve, ne zauzimajući stav o osnovanosti bilo kakvih tvrdnji, već samo naređujući Vitkofu da osmisle formulacije oko kojih strane mogu da se pretvaraju da se slažu.

U praksi, to stavlja sav pritisak Amerike ne na Putina da odustane od svoje opasne opsesije Donjeckom, već na Zelenskog da prihvati neku formulu koja bi mogla omogućiti Ukrajini da se odrekne ove teritorije.

CHIP SOMODEVILLA / Getty images / Profimedia

Predloženo rešenje uključuje bezbednosne garancije Sjedinjenih Država i detaljan plan o tome kako bi evropski prijatelji Ukrajine nadgledali prekid vatre i reagovali na bilo kakvu novu rusku invaziju.

Sami po sebi, ovi koraci su neophodni i razumni. Ali Trampova greška je što stvara utisak da su ova uveravanja uslovljena time da Zelenski potpiše preostali deo Donjecka.

Alternativa bi bila da se Amerika udruži sa Evropom kako bi izvršile zajednički pritisak na Putina da otkloni prepreku miru odustajući od svojih teritorijalnih zahteva. Ali, čak i sada, Tramp i Vitkof i dalje izgleda vide Zelenskog kao problem koji treba prevazići, a Putina kao relativno razumnog.

Trampova neumoljiva nesposobnost kao mirotvorca – ogleda se u uglavnom lažnom spisku sukoba za koje tvrdi da ih je okončao – stvara dve opasnosti. Prva i najverovatnija je da Putin, bez dodatnog pritiska zbog svoje nepopustljivosti, jednostavno održava svoje pravo na Donjeck i da se ne nalazi put da se izbegne ova prepreka, što znači da se rat nastavlja.

Alternativno, Zelenski bi mogao biti nateran da se odrekne 2.300 kvadratnih milja na osnovu uveravanja i bezbednosnih garancija koje ne nadoknađuju predaju najjačih odbrambenih sistema Ukrajine osvajaču. Ako se to desi, Putin bi iskoristio priliku da započne novi rat, verovatno nakon predaha da ponovo naoruža i opremi svoje snage.

Ukratko, Trampova nesposobna diplomatija može ili produžiti današnji rat ili postići manjkav mir koji će sejati seme sledećeg.