Šta će biti sa Evropom? Zabrinjavajući scenariji posle Trampovog poraza

Rezultati izbora za Kongres SAD dali su evropskim liderima nadu da će Trampova moć biti ograničena, ali to ne znači da će se odnosi SAD i Evrope poboljšati, kaže Lijana Fiks, stručnjak za spoljnu i bezbednosnu politiku u Savetu za spoljne odnose u Vašingtonu, u analizi objavljenoj u nemačkom časopisu FOCUS.

Ona napominje da američki predsednici koji izgube podršku Kongresa imaju tendenciju da se više fokusiraju na spoljnu politiku, gde imaju više slobode nego na unutrašnju politiku. Sa Trampom, ova tendencija može biti još izraženija jer je ovo njegov poslednji mandat i želi da ostavi za sobom važno političko nasleđe.

Jedna od najvećih briga za Evropu, prema analizi, jeste da bi Trampova administracija mogla postati još nepredvidljivija prema NATO-u i Ukrajini. Fiks upozorava da bi Tramp mogao da sklopi dogovor sa Vladimirom Putinom i prekine logističku i obaveštajnu podršku Ukrajini.

Drugi scenario je smanjenje američkog vojnog prisustva u Evropi. Kremlj već dugo poziva na povlačenje američkih trupa iz Poljske i baltičkih država, kao i na smanjenje infrastrukture NATO-a u regionu.

U najgorem slučaju, Moskva bi mogla da pribegne napadima dronovima kako bi proverila da li će se aktivirati Član 5 Severnoatlantskog sporazuma o kolektivnoj odbrani.

Kremlj bi mogao da računa na to da SAD neće pomoći Evropljanima ako Tramp pokaže svoje nezadovoljstvo rezultatima izbora promenom stava prema Evropi i Ukrajini.

Fiks predstavlja ove mogućnosti kao rizične scenarije, a ne kao odluke koje je Vašington već doneo ili planove koje je Moskva potvrdila.

Pariz i Berlin su se zabavljali

Analitičarka smatra da evropske zemlje moraju ojačati svoju sposobnost da deluju nezavisno od SAD. Ona napominje da su Francuska i Nemačka uglavnom zaokupljene domaćom politikom, dok su Norveška i Finska postale posebno aktivne u održavanju diplomatskih kontakata sa Vašingtonom i Moskvom.

Shutterstock/zef art

Ovo je u suprotnosti sa 2025. godinom, kada su evropski lideri stali zajedno sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim dok je bio pod pritiskom Trampove administracije. Fiks smatra da bi Pariz i Berlin trebalo da preuzmu aktivniju ulogu u odbrani evropskih interesa i podršci Ukrajini.

Umesto stalnog reagovanja na odluke Vašingtona, Evropa bi, prema njenom mišljenju, trebalo da stvori rezervni plan za sopstvenu bezbednost, uključujući i situaciju u kojoj više ne bi mogla da se osloni na pomoć SAD.

Među prvim koracima, on predlaže zajednički evropski stav protiv obnavljanja trgovine ruskim gasom i protiv prevremenog ublažavanja sankcija Moskvi, čak i ako bi Vašington vršio pritisak na nju, i ubrzanje korišćenja zamrznute ruske imovine u korist Ukrajine.