Uputstvo je poslato: "Ako dođe kriza ili rat"; Sedam dana bez struje, vode i prodavnica

Ratno iskustvo Ukrajine u Evropi više ne služi samo kao vest s ratišta, nego kao praktičan udžbenik koji pokazuje što se događa s modernim društvom kada se nađe pod dugotrajnim udarom i koji sistemi prvi pucaju.

Švedska je nakon više od 200 godina vojne neutralnosti 2024. godine ušla u NATO, a službeni Stokholm danas Rusiju označava kao najozbiljniju pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti do kraja ove decenije.

U švedskoj strategiji nacionalne bezbednosti ukrajinski front otvoreno se naziva "prvom linijom odbrane slobode", zbog čega zemlja sprovodi najveće ulaganje u sistem takozvane "totalne odbrane" još od vremena Hladnog rata.

Više od 20 milijardi dolara za vojsku i građane

Odbrambeni plan Švedske za razdoblje do 2030. godine predviđa više od 17 milijardi dolara dodatnih ulaganja u vojsku, ali i gotovo četiri milijarde dolara usmerenih isključivo u civilnu zaštitu. 

U Stokholmu su svesni da odbrana države ne počinje i ne završava na granicama i u kasarnama, navodi se dalje, i dodaje da se zato ogroman novac ulaže u strateške zalihe hrane i medicinskog materijala, obnovu javnih skloništa, jačanje sajber bezbednosti, osiguravanje komunikacionih kanala i pripremu opština i komunalnih preduzeća kako bi osnovne službe mogle da funkcionišu čak i ako država bude odsečena od uobičajenih lanaca snabdevanja.

Sedam dana bez struje, vode i prodavnica

U sklopu tih priprema švedske vlasti su građanima poslale ažurirani priručnik "Ako dođe kriza ili rat". 

Od svakog domaćinstva izričito se traži da u svakom trenutku može samostalno da izdžri najmanje sedam dana u slučaju prekida osnabdevanja električnom energijom, vodom, komunikacijama ili hranom.

Da poremećaj svakodnevice ne mora čekati direktan vojni napad, pokazali su i nedavni hakerski napadi na rashladne sisteme u supermarketima širom Evrope. 

Kvarenje hrane u skladištima i prodavnicama ili ometanje energetskih sistema scenariji su s kojima se civilno stanovništvo može suočiti preko noći, a Šveđani žele da osiguraju da građani u takvim trenucima ne zavise od države.

Šveđani uče na ukrajinskim ruševinama

Kijev Independent naglašava da je u pristupu Švedske ključno to što su napustili uobičajeno, patetično "romantizovanje ukrajinske otpornosti". 

Ukrajinci su se prilagodili životu pod sirenama, u mraku i bez grejanja jednostavno zato što nisu imali nikakvog drugog izbora. 

Umesto pukog divljenja iz daljine, švedski vojni i civilni planeri sa ukrajinskim kolegama redovno analiziraju šta je na terenu zaista funkcionisalo, a što je odmah zakazalo.

Odnosi Kijeva i evropskih saveznika time su postali dvosmerni: Ukrajina i dalje zavisi od zapadne vojne i finansijake pomoći, ali evropske države danas od Ukrajine uče kako da organizuju škole, bolnice, javne službe i medije u uslovima stalnih vazdušnih napada i sabotaža. 

Kada se sagledaju razaranja energetske mreže u Kijevu i svakodnevica u skloništima, švedske preporuke o zalihama vode i priručnici za preživljavanje prestaju da izgledaju kao širenje panike i postaju hladna, praktična uputstva za funkcionisanje modernog društva.