Lavrov diže tenzije: "Rat Evrope sa Rusijom biće veoma kratak"

Lavrov je na konferenciji o evroazijskoj bezbednosti u Minsku rekao da za sada nema izgleda za stvarni dijalog sa Evropom. Optužio je Zapad da pokušava da proširi svoj uticaj na istočni deo Evroazije, kao i na Arktik, gde je, prema njegovim rečima, Evropska unija formulisala "otvoreno militarističku konfrontacionu strategiju", prenela je agencija RIA Novosti.

Govoreći o ukrajinskoj krizi, Lavrov je naveo da Rusija ne insistira na privremenom prekidu vatre, već na trajnom rešavanju, kako je rekao, njenih osnovnih uzroka. Među njima je izdvojio bezbednosne pretnje po Rusiju, prava ruskog i ruskojezičnog stanovništva, kao i, kako je naveo, iskorenjivanje nacističke ideologije i prakse.

On je ocenio da pozivi na prekid vatre imaju za cilj da Kijevu omoguće "predah" i obnovu borbenog potencijala uz podršku stranih saveznika.

Planove Londona i Pariza za raspoređivanje međunarodnih "stabilizacionih snaga" u Ukrajini opisao je kao pokušaj stabilizacije, kako je rekao, "otvoreno nacističkog režima".

Osvrćući se na Bliski istok, Lavrov je rekao da vojno prisustvo spoljnih aktera ne garantuje bezbednost, već povećava rizike.

Dodao je da spoljni akteri neće pomoći ni u razvoju formata upravljanja Avganistanom.

Lavrov je najavio da Moskva očekuje da će uskoro biti održan novi sastanak konsultativnog formata "3+3", koji okuplja Rusiju, Tursku, Iran, Azerbejdžan, Jermeniju i Gruziju.

Gruzija se, međutim, još nije priključila toj platformi.

Govoreći o ruskom predlogu novog sistema kolektivne bezbednosti, Lavrov je rekao da Moskva ne predlaže novu trku u naoružanju, već zajedničku procenu bezbednosne situacije i uspostavljanje sistema uzajamnih garancija.

Četvrta međunarodna konferencija o evroazijskoj bezbednosti održava se u Minsku 3. i 4. novembra, uz učešće više od 600 predstavnika iz 50 zemalja.