03.11.2026.
11:41
Osam faktora koji će odlučiti sudbinu rata
Ishod američkih međuizbora mogao bi da utiče na rat između SAD i Irana, ali to nije jedini faktor. O budućem toku sukoba odlučivaće i situacija u Izraelu, nuklearni pregovori, Ormuski moreuz i regionalni saveznici.
Američka Republikanska stranka ulazi u međuizbore u trenutku kada administracija Donalda Trampa nije uspela ni da vojno porazi Iran, niti da pronađe diplomatski izlaz iz sukoba. Ukoliko republikanci izgube kontrolu nad Kongresom, Bela kuća mogla bi da se suoči sa znatno složenijim političkim okruženjem u drugoj polovini Trampovog mandata.
Ipak, budućnost rata ne zavisi samo od Vašingtona ili Teherana.
DW je razgovarao sa Omidom Memarijanom iz američkog instituta DAWN, političkom analitičarkom Lejlom Morovati i profesorom međunarodnih odnosa Babakom Rezaeidarjakenarijem o ključnim faktorima koji bi mogli da odluče između dalje eskalacije sukoba i eventualnog smirivanja sukoba.
1. Međuizbori: Jači Kongres, ali ne i kraj rata
Pobeda demokrata na međuizborima u SAD mogla bi da pojača politički pritisak na Trampa i otvori pitanja finansijskih troškova rata. Međutim, predsednik SAD i dalje zadržava široka ovlašćenja u spoljnoj politici.
"Predsednik ima veliku slobodu delovanja, naročito kada je reč o vojnim operacijama", upozorava Rezaeidarjakenari.
Zbog toga čak ni eventualni gubitak kongresne većine ne mora automatski da znači promenu američke politike prema Iranu.
Memarijan smatra da će Donald Tramp posle izbora tražiti način da iz sukoba izađe "sačuvavši obraz", ali upozorava da opasnost od novih napada ostaje velika.
2. Izraelski politički zastoj
Parlamentarni izbori u Izraelu završili su se bez jasnog pobednika. Ni blok oko Benjamina Netanjahua, ni njegovi protivnici nisu uspeli da obezbede stabilnu većinu.
Prema oceni Memarijana, upravo takva politička neizvesnost može predstavljati dodatni rizik.
Benjamin Netanjahu bi, smatra on, tokom prelaznog perioda mogao biti sklon važnim bezbednosnim odlukama.
Ipak, čak i eventualna promena vlasti ne bi iz korena promenila izraelski odnos prema Iranu.
3. Nuklearni program ostaje srž sukoba
Najveća prepreka između Vašingtona i Teherana i dalje je iranski nuklearni program. Sjedinjene Države insistiraju da se o njemu pregovara odmah, dok Iran najpre traži ukidanje sankcija i odmrzavanje finansijskih sredstava.
"Sve dok se dve strane ne usaglase oko samog okvira pregovora, nastaviće da se penju uz lestvicu napetosti", ocenjuje Memarijan.
Lejla Morovati smatra da Iran nuklearni program vidi kao garanciju opstanka režima, dok ga Vašington doživljava kao ozbiljnu stratešku pretnju.
4. Ormuski moreuz kao sredstvo pritiska
Kroz Ormuski moreuz je pre rata prolazilo oko 20 odsto svetske trgovine naftom. Iran je od početka sukoba značajno smanjio transport energenata kroz taj prolaz.
Prema mišljenju Memarijana, to samo po sebi ne mora da izazove rat.
Ipak, svaki novi incident mogao bi da posluži kao povod za dodatnu eskalaciju sukoba ukoliko Vašington proceni da mu je potreban snažniji odgovor.
5. Huti mogu da prošire sukob
Napadi jemenskih Huta na brodove i energetsku infrastrukturu predstavljaju dodatni faktor nestabilnosti.
Memarijan smatra da Huti nisu puki instrument Irana i da njihovi potezi proizlaze i iz unutrašnjih jemenskih okolnosti.
Rezaeidarjakenari je oprezniji. Prema njegovom mišljenju, napadi Huta mogu da podstaknu stvaranje šire regionalne koalicije protiv Teherana i dodatno suze manevarski prostor Irana.
Možda vas zanima
Amerika je napala FOTO/VIDEO
SAD izvele ograničene odbrambene napade na iranske ciljeve u Ormuskom moreuzu, uključujući ostrvo Kešm, odnosno na položaje sa kojih su, prema navodima američkog zvaničnika, ispaljivane rakete zemlja-vazduh na američke snage i sredstva.
8:06
3.11.2026.
4 h
Pregovarači stigli u Iran; Moguć sporazum i otvaranje Ormuskog moreuza?
Delegacija katarskih pregovarača posrednika stigla je večeras u Teheran kako bi nastavila razgovore sa iranskim zvaničnicima o mogućem sporazumu za okončanje višemesečnog sukoba između Irana i SAD.
22:52
2.11.2026.
13 h
6. Uloga regionalnih posrednika
Pošto su direktni pregovori SAD i Irana praktično blokirani, posebnu važnost dobijaju Katar, Oman, Pakistan i Saudijska Arabija. Sve te države imaju interes da spreče dalje širenje rata. One istovremeno održavaju odnose sa Vašingtonom i pokušavaju da sačuvaju komunikacione kanale sa Teheranom.
Morovati upozorava da bi produženi sukob mogao da navede neke američke saveznike u regionu da preispitaju sopstvene spoljnopolitičke prioritete.
7. Tramp ostaje ključni faktor
Iako su iranske vlasti navodno odugovlačile pregovore računajući da će republikanci oslabiti na međuizborima, Memarijan upozorava da će Tramp i dalje ostati centralna figura američke spoljne politike.
Prema njegovom mišljenju, naredne dve godine predstavljaju možda poslednju realnu priliku za politički dogovor.
Rezaeidarjakenari, međutim, procenjuje da trenutno preovlađuju faktori koji vode novoj eskalaciji.
On smatra da bi ozbiljniji zaokret u iranskoj politici bio moguć samo uz ustupke koje bi deo režima smatrao gotovo kapitulacijom.
Možda vas zanima
Iran se sprema za novi sukob? Hamnei poslao zlokobno upozorenje
Iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei upozorio je da će Teheran na svaku pretnju odgovoriti odmah i bez geografskih ograničenja, dok vojska priprema planove za mogući novi napad Sjedinjenih Američkih Država i Izraela.
11:36
2.11.2026.
1 d
Začarani krug odmazde može da bude pokrenut svakog trenutka – a to će značiti apsolutni rat
Američki saveznici u Zalivu pripremaju se za snažno američko bombardovanje Irana, piše The Wall Street Journal (WSJ).
21:48
2.11.2026.
14 h
8. Ekonomski troškovi rastu, ali nisu presudni
Rat ulazi u deveti mesec, a rast cena energenata i nesigurnost u pomorskom saobraćaju stvaraju sve veći pritisak na sve strane.
"Ekonomija je Ahilova peta svih učesnika u ovom sukobu", kaže Morovati.
Ipak, ni Vašington ni Teheran za sada ne pokazuju da smatraju kompromis neizbežnim.
"Svaka strana veruje da će joj nanošenje veće štete protivniku obezbediti bolju pregovaračku poziciju", ocenjuje Memarijan.
Upravo zbog toga postoji opasnost da se sukob pretvori u dugotrajan rat iscrpljivanja.
Za sada nijedna strana ne pokazuje spremnost da napravi prvi ozbiljan korak ka kompromisu.
0 Komentari
Možda vas zanima
Vučić o slučaju Alta banke: "Vrlo je komplikovano, veoma mi je teško da do kraja razumem o čemu je reč"
Aleksandar Vučić izjavio je da je potrebno što pre organizovati razgovore povodom situacije u vezi sa Alta bankom, ali i upozorio na probleme u domaćoj privredi gostujući u emisiji Hit tvit.
22:17
1.11.2026.
1 d
To je to, baciće nuklearnu bombu?
Američki predsednik Donald Tramp mogao bi već u narednih nekoliko dana da naredi nuklearni napad na Iran, tvrdi konzervativni komentator Taker Karlson u podužoj objavi na društvenoj mreži X.
9:16
2.11.2026.
1 d
Rezultati ponovljenih izbora u Srbiji: Studentska lista osvojila 53,01% glasova, a Ujedinjena Srbija 38,98%
Vanredni parlamentarni izbori ponovljeni su danas na 53 biračka mesta, odnosno na mestima na kojima je konstatovano da se ne mogu utvrditi rezultati glasanja i na kojima je poništeno glasanje na izborima za narodne poslanike 25. oktobra.
23:54
1.11.2026.
1 d
Priveden Davor Macura; Oglasili se Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i MUP
Davor Macura, vlasnik Alta banke, nad kojom je proglašen stečaj priveden je noćas, a danas se oglasilo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal.
16:54
2.11.2026.
19 h
Rat – dan 1.712: Završeno primirje u Oleškom; Rusi napali Zaporošku oblast – 24 mrtvih FOTO/VIDEO
Rat u Ukrajini – 1.712. dan. Završeno je primirje u gradu Oleškom, u Hersonskoj oblasti. Ruska vojska je nastavila udare, a u napadu na Zaporošku oblast poginulo je 24 ljudi.
23:56
2.11.2026.
12 h
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar