Veliki diplomatski potez na Bliskom istoku: Saudijci, Turci i Pakistanci stižu u Iran

Sastanak se održava u trenutku pojačanih tenzija između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, kao i eskalacije sukoba između Saudijske Arabije i jemenskih Huta.

Saudijsku Arabiju predstavlja ministar odbrane princ Halid bin Salman, Pakistan komandant vojske, feldmaršal Asim Munir, dok Tursku predstavlja šef obaveštajne službe Ibrahim Kalin.

Prema pisanju Rojtersa, koji se poziva na dva izvora upoznata sa pripremama, cilj sastanka je koordinacija regionalnih bezbednosnih napora. Iranska strana potvrdila je dolazak zvaničnika iz tri zemlje, koje su potpisnice Mekanskog sporazuma o zajedničkoj odbrani.

Zamenik sekretara iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Ali Bageri Kani izjavio je za iransku državnu televiziju da će se delegacije sastati sa Mohsenom Rezaeijem, sekretarom tog tela. Prema saopštenju saudijske strane, razgovorima bi trebalo da prisustvuje i iranski predsednik Masud Pezeškijan.

"Ovaj četvorostrani sastanak u Teheranu mogao bi da bude važan i delotvoran korak ka izgradnji trajne regionalne bezbednosti", rekao je Bageri Kani, izrazivši nadu da će inicijativa doprineti stabilnosti regiona.

On je dodao da bi tri zemlje, zajedno sa Iranom, mogle da doprinesu regionalnoj bezbednosti, oslanjajući se na iskustva Teherana tokom, kako iranske vlasti nazivaju, "nametnutog rata".

Rijad želi smirivanje krize

Saudijska Arabija sastanak predstavlja kao deo diplomatskih napora za smanjenje tenzija i sprečavanje daljeg širenja sukoba.

Zamenik saudijskog ministra zadužen za javnu diplomatiju Rejd Krimli objavio je na društvenoj mreži Iks da će Halid bin Salman učestvovati u razgovorima zajedno sa Asimom Munirom i Ibrahimom Kalinom.

Prema njegovim rečima, poseta je deo nastojanja država potpisnica sporazuma da podstaknu dijalog, diplomatska rešenja i smirivanje aktuelne krize.

Prema navodima iranske strane, ideja o zajedničkom sastanku pojavila se tokom nedavne posete Asima Munira Teheranu. On je tada razgovarao sa Rezaeijem, Pezeškijanom i drugim visokim iranskim zvaničnicima.

Iranski mediji preneli su da je tokom tih razgovora poručeno da Teheran ne namerava da nastavi pregovore sa Vašingtonom dok ne budu ispunjeni njegovi zahtevi. Rezaei je nakon sastanka objavio da Iran neće izneti nijedan gram obogaćenog uranijuma iz zemlje.

Saudijski kanal Al Hadat, pozivajući se na diplomatske izvore, objavio je da je Munir tokom posete Teheranu pokrenuo i pitanje Huta, preneo upozorenje Sjedinjenih Država i naglasio da Pakistan neće praviti kompromise kada je reč o sopstvenoj bezbednosti.

Savez iz Meke: "Napad na jednu članicu smatra se napadom na sve"

Saudijska Arabija, Turska i Pakistan potpisali su sporazum o zajedničkoj odbrani, čiji je osnovni princip da se oružani napad na jednu članicu smatra napadom na sve tri države.

Sporazum podseća na član 5. Severnoatlantskog ugovora, kojim je uređena kolektivna odbrana članica NATO-a.

Dokument predviđa zajedničku vojnu obuku, razmenu obaveštajnih podataka, saradnju u vojnoj industriji i uspostavljanje stalnog sekretarijata u Saudijskoj Arabiji. Predviđeno je i formiranje zajedničkog strateškog političkog i odbrambenog odbora, u kojem bi bili predstavnici ministarstava spoljnih poslova i odbrane, kao i vojni zvaničnici.

Prema dostavljenim informacijama, sporazum je prvi put aktiviran nakon napada jemenskih Huta na Saudijsku Arabiju. Posle hitnog sastanka u Rijadu, tri zemlje najavile su aktiviranje mera kolektivnog odvraćanja i dogovor o brzom raspoređivanju vojnih kapaciteta u Saudijskoj Arabiji.

"Odbor je dogovorio aktiviranje mera kolektivnog odvraćanja u okviru saveza kao odgovor na napade i na sve koji su za njih odgovorni", napisao je tada Halid bin Salman.

Na istom sastanku za prvog generalnog sekretara saveza imenovan je penzionisani pakistanski general Numan Mahmud, sa mandatom od tri godine.

Prema podacima iz dostavljenog materijala, tri države zajedno raspolažu sa približno 1,4 miliona aktivnih vojnika, oko 3.400 vojnih letelica, 6.000 tenkova i više od 340 plovila.

Pakistan je početkom oktobra saopštio da u Saudijskoj Arabiji ima značajan broj vojnika angažovanih u odbrambene svrhe.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je, komentarišući mogućnost slanja turskih i pakistanskih snaga, da smatra kako te zemlje žele da pomognu Saudijskoj Arabiji i da je to dobro. Takođe je rekao da bi mogao da zatraži od turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da interveniše u korist Rijada.

Huti napadaju Saudijsku Arabiju, strahuje se od širenja sukoba

Jemenski Huti poslednjih nedelja pojačavaju napade na Saudijsku Arabiju, čime dodatno komplikuju bezbednosnu situaciju u regionu.

Prema navodima iz dostavljenog materijala, napadi su usmereni i na energetsku infrastrukturu, dok su Huti tvrdili da su gađali međunarodni aerodrom Kralj Halid u Rijadu i rafineriju Petro Rabig.

Razvoj sukoba ugrozio je krhko primirje između Saudijske Arabije i Huta. Saudijska Arabija uključila se u rat u Jemenu u martu 2015. godine, predvodeći koaliciju protiv Huta, koji su prethodno zauzeli glavni grad Sanu. Primirje uz posredovanje Ujedinjenih nacija uspostavljeno je u aprilu 2022. godine.

Uloga Irana u najnovijoj eskalaciji ostaje sporna.

Prema Rojtersu, jedan visoki iranski zvaničnik potvrdio je da je Pakistan preneo Teheranu poruku da iskoristi svoj uticaj kako bi zaustavio napade. Iranska strana odgovorila je da ne kontroliše Hute.

Istovremeno, dva iranska izvora navela su da je Teheran poručio Hутima da napadaju Saudijsku Arabiju. Iran je prošle nedelje saopštio da ni Rijad ni Huti nisu odgovorili na njegov predlog da posreduje u rešavanju sukoba.

Strah od novog rata između SAD i Irana

Sastanak u Teheranu održava se u trenutku pojačanih strahovanja od obnove otvorenog rata između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela.

Prema navodima iz dostavljenog materijala, sukob je eskalirao u februaru, kada su SAD i Izrael pokrenuli napade na Iran dok su Vašington i Teheran pregovarali o iranskom nuklearnom programu.

Primirje postignuto u aprilu, uz posredovanje Pakistana, zaustavilo je prvu fazu intenzivnih bombardovanja, ali sporovi oko kontrole nad Ormuskim moreuzom i dalje opterećuju odnose.

Kroz ovaj moreuz ranije je prolazila približno petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa, što ga čini jednom od najvažnijih pomorskih ruta za svetsko snabdevanje energentima.

Tramp je upozorio da bi SAD mogle uskoro da nastave vojne operacije ukoliko Iran ne promeni svoju politiku.

Teheran, s druge strane, za nastavak pregovora traži ukidanje američke blokade svojih luka, ublažavanje sankcija na izvoz nafte i prekid neprijateljstava na svim regionalnim frontovima.

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai izjavio je da Iran nije zatvorio vrata diplomatiji i da se poruke Vašingtonu i dalje prenose posredničkim kanalima.

Nekadašnji neprijatelji sada traže zajedničko rešenje

Zajednički sastanak Saudijske Arabije i Irana do pre nekoliko godina bio bi teško zamisliv. Dve zemlje prekinule su diplomatske odnose 2016. godine, nakon što je Rijad pogubio šiitskog verskog vođu Nimra al Nimra, a demonstranti napali saudijska diplomatska predstavništva u Iranu.

Odnose su obnovile u martu 2023. godine, posle sporazuma postignutog uz posredovanje Kine u Pekingu.

Halid bin Salman ranije je posetio Teheran u aprilu 2025. godine, kada je tadašnjem vrhovnom vođi Irana Aliju Hamneiju uručio pismo saudijskog kralja Salmana. Ta poseta predstavljala je jedan od najznačajnijih kontakata dve zemlje na visokom nivou u prethodnim decenijama.

Pakistan je takođe godinama nastojao da održi ravnotežu u odnosima sa Rijadom i Teheranom. Pakistanski parlament je 2015. odbio da pošalje vojsku u saudijsku koaliciju u Jemenu, dok su Pakistan i Iran u januaru 2024. razmenili udare na teritoriji druge strane, pre nego što su brzo normalizovali odnose.

Tokom aktuelne krize, Munir je postao jedan od važnih kanala komunikacije između Teherana i Vašingtona.

Analitičari izraelskog Instituta za studije nacionalne bezbednosti ranije su upozorili da bi funkcionisanje Mekanskog saveza kao čvrstog vojnog bloka moglo da bude otežano zbog različitih procena bezbednosnih pretnji, nadmetanja za vodeću ulogu u sunitskom svetu i složenih odnosa koje Turska i Pakistan imaju sa Iranom.

Upravo bi ti odnosi, međutim, mogli da omoguće Ankari i Islamabadu da odigraju važnu posredničku ulogu između Rijada i Teherana.