Rat – dan 1.679: Moskva napala – Kijev u mraku; Vašington upozorio Putina FOTO/VIDEO

• Situacija u blizini Zaporoške nuklearne elektrane i dalje je izuzetno nestabilna, a redovni nestanci struje jedna su od glavnih bezbednosnih briga elektrane, izjavio je generalni direktor IAEA Rafael Grosi.
• Ukrajinski premijer Sergej Korecki izjavio je da je Ukrajini za potrebe odbrane u 2026. godini potrebno dodatnih 27 milijardi dolara, od čega vlada planira da sedam milijardi obezbedi uštedama i preraspodelom budžetskih rashoda, dok će za preostalih 20 milijardi tražiti pomoć međunarodnih partnera.
• Kijev i Donjecka, Dnjepropetrovska, Harkovska, Sumska i Kijevska oblast ostali su bez struje nakon ruskih napada na energetsku infrastrukturu, saopštio je ukrajinski operator Ukrenergo.
• Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je u toj zemlji poginulo ukupno pet osoba, uključujući jedno dete, a 14 je povređeno usled ruskih vazdušnih napada.
• Direktor CIA Džon Retklif je tokom posete Moskvi upozorio Kremlj na mogući kolaps sličan onom koji je zadesio Sovjetski Savez devedesetih godina, ukoliko se nastavi rat u Ukrajini, navodi se u novom nemačkom izveštaju.
• Švedska više ne planira samo da se brani: u slučaju napada Moskve, njeno ratno vazduhoplovstvo će izvesti udare duboko unutar ruske teritorije, predviđeno je u novoj doktrini švedskog ratnog vazduhoplovstva.

"Fabrike u Evropi koje proizvode oružje za Ukrajinu potencijalne su vojne mete za Rusiju", izjavila je u sredu portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Detaljnije o tome možete pročitati u tekstu ovde: Moskva upozorila: "Ovo su naše mete u Evropi"

Izveštaj o falsifikovanju događaja u Buči Ministarstva spoljnih poslova Rusije objavljen je i predat je generalnom sekretaru UN Antoniu Guterešu, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

0

Svet

Zaharova: "Izveštaj o falsifikovanju događaja u Buči predat generalnom sekretaru UN"

Izveštaj o falsifikovanju događaja u Buči Ministarstva spoljnih poslova Rusije objavljen je i predat je generalnom sekretaru UN Antoniu Guterešu, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

21:48

30.9.2026.

20 d

Švedska više ne planira samo da se brani: u slučaju napada Moskve, njeno ratno vazduhoplovstvo će izvesti udare duboko unutar ruske teritorije, predviđeno je u novoj doktrini švedskog ratnog vazduhoplovstva.

Izaslanik pape Lava XIV, kardinal Mateo Zupi razgovarao je sa ruskim zvaničnicima o humanitarnim pitanjima u ratu u Ukrajini, i posetio je ukrajinske ratne zarobljenike, saopštilo je danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

U saopštenju se navodi da se Zupi sastao sa službenikom Kremlja za spoljnu politiku Jurijem Ušakovim, i drugim ruskim zvaničnicima, i da je razgovarao o izgledima za rešenje sukoba, kao i o humanitarnim pitanjima, uključujući razmenu ratnih zarobljenika i raseljenoj deci, prenosi Rojters.

Zupi, koji je i šef italijanske biskupske konferencije, takođe je razgovarao o uslovima u gradu Oleški u Hersonskoj oblasti na jugu Ukrajine, koji je od marta 2022. godine pod kontrolom ruskih snaga, za koji  su ukrajinski zvaničnici rekli da je kijevska vojska prošlog vikenda koristila dronove za isporuku hrane i lekova civilima.

U saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova navodi se da Ukrajina blokira sve pokušaje da se obezbedi snabdevanje stanovnika grada.

Kako je saopšteno iz ruskog ministarstva, Zupiju je dozvoljeno da poseti ratne zarobljenike i da je "lično mogao da razgovara sa Ukrajincima i da se uveri da Rusija strogo poštuje sve relevantne humanitarne standarde".

Navodi se da je poseta "potvrdila konstruktivnu i redovnu prirodu rusko-vatikanskog dijaloga i spremnost obe strane da nastave saradnju po humanitarnim pitanjima".

Zupi je poslednji put posetio Moskvu u oktobru 2024. godine kako bi razgovarao o izgledima za okončanje rata sa Ukrajinom.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da je posetio vojni komandni punkt blizu istočne linije fronta, gde su ukrajinske snage u kontraofanzivnoj operaciji "Vivaldi" proteklih meseci povratile skoro 200 kvadratnih kilometara teritorije, koju su bile bile zauzele ruske snage.

Zelenski je objavio video na Telegramu na kome se vidi kako se konsultuje sa komandantima, gleda regionalne mape i deli odlikovanja vojnicima blizu grada Liman, prenosi Rojters.

"Ozbiljna operacija, važna u mnogo čemu za našu odbranu u celini i posebno u Donbasu", kazao je Zelenski.

On je dodao da je operacija "Vivaldi" sprečila ruske snage da probiju pozadinu odbrambenih linija oko Slavjanska i Kramatorska.

Zelenski je rekao da su ukrajinske snage povratile 176 kvadratnih kilometara teritorije u tom području, kao i da vojska razmatra proširenje robotskih sistema na kopnu i povećanje kapaciteta dronova.

Ruske snage izvele su napad na Sumi vođenim klizećim bombama. Prema prvim informacijama, povređeno je šest osoba.

Ukrinform navodi da je do napada došlo pozivajući se na objavu Glavne uprave Državne službe za vanredne situacije Ukrajine u Sumskoj oblasti na Fejsbuku.

U ruskom napadu oštećene su privatne kuće i stambene zgrade u gradu. Pogoci su zabeleženi na tri lokacije. Na jednoj od njih izbio je požar na krovu stambene zgrade, a plamen je pretio da se proširi, navodi se u objavi.

Spasioci su privremeno obustavili operacije zbog mogućnosti ponovljenog napada na istu lokaciju. Na kraju su pripadnici Državne službe za vanredne situacije ugasili sve požare, pružili neophodnu pomoć stanovnicima i izvršili pregled terena.

Ukrajina je razvila novu tehnologiju za presretanje ruskih dronova na mlazni pogon, a zemlje koje sa Kijevom imaju sporazume o saradnji u oblasti dronova mogle bi da pregovaraju o pristupu toj tehnologiji, izjavio je šef kabineta ukrajinskog predsednika Kirilo Budanov za Juronjuz.

Budanov je rekao da se nova tehnologija već koristi u borbenim uslovima i da je glavni izazov povećanje proizvodnje pred intenzivniju fazu zime.

Prema njegovim rečima, novi sistemi u većini slučajeva mogu da presretnu ruske dronove na mlazni pogon, koji mogu da dostignu brzinu od oko 500 kilometara na sat.

"Svaka zemlja koja je sa nama zaključila ovu vrstu sporazuma ima, da tako kažem, pravo da nastavi pregovore o konkretnim proizvodima", rekao je Budanov, odgovarajući na pitanje o mogućnosti uključivanja nove tehnologije u postojeće sporazume.