Mislili su da je nešto drugo, a onda je stigla dijagnoza: Zašto je multiplu sklerozu tako teško prepoznati?

Dobitnica Emi nagrade, izjavila je da joj je pogrešno dijagnostikovana multipla skleroza za koju je verovala da je ima više od pet godina.

Ona je vest o pogrešnoj dijagnozi otkrila u najnovijoj epizodi svog podkasta "MeSsy" i dodala da se još uvek bori sa zdravstvenim problemima.

"Ako ti postave pogrešnu dijagnozu, ne može odmah da ti bude bolje. Nije mi bolje, čak mi je u nekim aspektima još gore", rekla je Kristina Eplgejt.

Kazala je da će njen medicinski tim raditi na utvrđivanju osnovnog uzroka njenih simptoma.

Ona je otkrila da joj je multipla skleroza dijagnostikovana 2021. godine, nazivajući svoju zdravstvenu borbu "teškim putem".

Multipla skleroza je progresivna autoimuna bolest centralnog nervnog sistema koja remeti protok informacija između mozga i tela.

Ponekad se teško dijagnostikuje jer njeni simptomi mogu da liče na simptome drugih bolesti. Zbog toga neki pacijenti dugo čekaju na tačnu dijagnozu, dok se drugima u početku dijagnostikuje pogrešno oboljenje. 

Simptomi koji mogu da zavaraju

Kiropraktičar Dru Volš objašnjava da se simptomi poput trnjenja, utrnulosti, slabosti mišića i problema s ravnotežom mogu javiti i kod drugih zdravstvenih tegoba, naročito onih povezanih s kičmom i nervima.

"Ne mogu da komentarišem konkretan slučaj Kristine Eplgejt, ali se u svojoj praksi svake nedelje susrećem s pogrešnim dijagnozama povezanim s kičmom i nervima“, rekao je Volš, prenosi Unilad.

Na primer, cervikalna radikulopatija, stanje koje nastaje usled pritiska na nerv u vratnom delu kičme, može da izazove simptome slične onima kod multiple skleroze. Trnjenje se može javiti i zbog nedostatka vitamina B12 ili pritiska na nerve i krvne sudove u predelu između vrata i ramena.

Volš upozorava da se povremeni simptomi često pripisuju stresu ili lošem držanju tela, zbog čega pravi uzrok tegoba može da ostane neprepoznat. Problem može nastati i kada se lekari previše oslanjaju na prvobitno postavljenu dijagnozu, pa kasnije simptome tumače u skladu s njom, umesto da razmotre i druge moguće uzroke.

Kada potražiti drugo mišljenje?

Lekar Luk Pratsajd ističe koliko je važna dobra komunikacija između lekara i pacijenta. Smatra da pacijenti treba da razumeju svoju dijagnozu, da imaju priliku da postavljaju pitanja i da učestvuju u donošenju odluka o lečenju.

Volš savetuje osobama koje i dalje imaju neobjašnjive simptome da vode dnevnik tegoba, beleže kada se one pojavljuju i koliko traju, a zatim o tome razgovaraju sa svojim lekarom.

Ako se simptomi pogoršavaju ili dijagnoza ne objašnjava sve tegobe, korisno je potražiti drugo lekarsko mišljenje. U slučaju sumnje na multiplu sklerozu važan je pregled neurologa, koji po potrebi može da preporuči magnetnu rezonancu i dodatne pretrage.

Koji su simptomi multiple skleroze?

Multipla skleroza je hronična bolest centralnog nervnog sistema kod koje imunski sistem napada mijelin, zaštitni omotač nervnih vlakana. Simptomi se razlikuju od osobe do osobe i mogu da se menjaju tokom vremena.

Među najčešćim simptomima su:

- izražen umor;

- slabost mišića;

- trnjenje i utrnulost udova;

- problemi s ravnotežom i hodanjem;

- smetnje vida, poput zamućenog ili dvostrukog vida;

- poteškoće s pamćenjem i koncentracijom;

- bolovi i grčevi u mišićima;

- promene raspoloženja;

- problemi s mokrenjem i pražnjenjem creva.

Važno je naglasiti da pojava jednog ili više navedenih simptoma ne znači nužno da osoba ima multiplu sklerozu. Mnogi od njih mogu imati i druge uzroke, zbog čega su za postavljanje dijagnoze neophodni neurološki pregled i odgovarajuće dijagnostičke pretrage.