Panika, šta se dešava? "Bojim se rata"

"Bojim se rata", rekao je prošle nedelje slovački premijer Robert Fico studentima medicine u univerzitetskoj bolnici u Prešovu. "Ono što se danas događa u Evropi, ono što danas čujemo i vidimo, jeste da je vojni sukob u Ukrajini izmakao kontroli", nastavio je, upozoravajući da se Evropa suočava s mogućnošću šireg rata.

Pozvao je studente da zamisle situaciju u kojoj bi se od Slovačke tražilo da pripremi "5.000 vojnika, 10.000 vojnika" koji bi otišli da se bore negde "a da mi čak ni ne znamo protiv koga se bore, ni zašto, ni zbog čega".

Zatim se osvrnuo na član 5 Severnoatlantskog ugovora, prema kojem se oružani napad na jednu članicu NATO smatra napadom na sve članice.

"Ne želim da Slovačka bude deo bilo kakvog vojnog sukoba zbog nekakvog člana 5", rekao je Fico. "Da, mi jesmo u NATO. Cenimo to. Saradnja i ispunjavanje naših obaveza su nam važni. Ali kao premijer učiniću sve kako bih obezbedio da Slovačka nikada ne bude uvučena u vojni sukob."

Te izjave izazvale su burne reakcije slovačke opozicije, ali i spor sa predsednikom susedne Češke Petrom Pavelom, nekadašnjim predsednikom Vojnog komiteta NATO.

EPA-EFE/Christophe Ena / POOL MAXPPP OUT

"Ako neko kaže da mu je drago što je član NATO, ali nije spreman da se uključi kada je napadnut neko drugi, onda nije razumeo značenje reči solidarnost", izjavio je Pavel.

Fico je uzvratio da razume kako bi Pavel, kao bivši general NATO, želeo da ratuje, dok on sam više voli mir.

Kakve posledice može da ima Ficova poruka?

Strah od šireg rata koji pominje slovački premijer dele mnogi Evropljani, ali su njegove izjave u samoj Slovačkoj naišle na oštre kritike.

"Zar on nije premijer? Zar nije lider države? Zar ne bi trebalo da vodi ljude umesto da izražava strahove?", upitao je bivši slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Vlahovski, danas saradnik istraživačkog centra GLOBSEC.

NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

U razgovoru za DW postavio je Ficu i sledeća pitanja: "Ako je situacija zaista toliko ozbiljna kako tvrdite, ono što želim da čujem od vas jeste kako je zemlja pripremljena. Šta ste uradili da povećate spremnost? Ko će nam pomoći ako budemo napadnuti?"

Na pitanje da li bi Ficove izjave mogle da naškode položaju Slovačke među saveznicima, Vlahovski je odgovorio kratko: "To se već dogodilo."

Politička pozadina Ficovih izjava

Analitičari smatraju da iza Ficovih izjava stoje i unutrašnjopolitički razlozi.

Slovačkog premijera sledeće godine očekuje neizvesna izborna utakmica, a deo analitičara veruje da pokušava da pridobije birače krajnje desne stranke Republika. Ta stranka otvoreno je kritična prema NATO i Evropskoj uniji i protivi se vojnoj pomoći Ukrajini.

Vlahovski ocenjuje da Ficova retorika podseća na poruke koje su ranije koristili Viktor Orban i češki političar Andrej Babiš, predstavljajući sebe kao političare mira. Babiš je tokom neuspešne predsedničke kampanje 2023. bio suočen sa oštrim kritikama nakon što je u televizijskoj debati doveo u pitanje vojnu pomoć Poljskoj u slučaju napada na tu zemlju.

Šta zapravo znači član 5 NATO?

Oana Lungesku, saradnica britanskog instituta Royal United Services Institute i bivša portparolka NATO, naglašava da je član 5 Severnoatlantskog ugovora "najozbiljnije obećanje koje jedna država može dati drugoj".

Međutim, njegova osnovna svrha nije vođenje rata, već odvraćanje potencijalnog agresora. "Ovde je reč o solidarnosti, zajedničkom delovanju, jačanju odvraćanja i samim tim izbegavanju rata", rekla je za DW. "NATO je odbrambeni savez, nije ofanzivni savez", rekla je Lungesku.

Prema njenim rečima, aktiviranje člana 5 ne znači automatski slanje vojnika svih članica u rat.

Severnoatlantski savet, u kojem su zastupljene sve države članice, najpre bi procenio da li se radi o slučaju koji potpada pod član 5.

O tome se odlučuje konsenzusom, pri čemu glas Slovačke vredi jednako kao glas bilo koje druge članice.

Nakon toga svaka država sama odlučuje kakvu će pomoć pružiti napadnutoj saveznici. Ta pomoć može, ali ne mora, da uključuje upotrebu vojne sile.

Član 5 aktiviran je samo jednom u istoriji NATO, posle terorističkih napada na Sjedinjene Američke Države 11. septembra 2001. godine. Lungesku podseća da je jedan od prvih odgovora Alijanse tada bilo slanje aviona Avaks za nadzor vazdušnog prostora SAD.

Ona ističe da Slovačka već danas ima koristi od iste vrste solidarnosti koju je Fico doveo u pitanje. Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, u Slovačkoj je raspoređena multinacionalna borbena grupa NATO koju čine vojnici više savezničkih država zajedno sa slovačkim snagama. Njena svrha je odvraćanje mogućeg napada na Slovačku.

"Upravo ono što Putin želi"

Bivši slovački ministar odbrane Jaroslav Nađ upozorava da je opasno dozvoliti da strah određuje politiku prema Ukrajini. "To je upravo ono što Vladimir Putin želi", rekao je Nađ, koji je bio ministar odbrane od 2020. do 2023. godine, a danas predvodi opozicionu stranku Demokrati.

Prema njegovim rečima, ruski predsednik želi da građani država-članica EU i NATO poveruju da bi nastavak pomoći Ukrajini mogao da dovede do šireg rata ili čak do Trećeg svetskog rata.

Nađ podseća da je upravo tokom njegovog mandata Slovačka odlučila da Ukrajini preda svoju flotu borbenih aviona MiG-29. Ficova vlada je kasnije zatražila krivičnu istragu te odluke, ali su tužioci zaključili da nije počinjeno nikakvo krivično delo.

"Čak i kada sam bio ministar odbrane, slušao sam argumente da ne treba pomagati Ukrajini određenom opremom ili municijom jer bi to moglo da izazove eskalaciju prema Rusiji", rekao je Nađ. "Ništa od toga se nije dogodilo."