Evropska sila sprema bolnice za rat i masovne žrtve; Renoviraju bunker, problem su lekari

Duboko ispod užurbanih odeljenja vojne bolnice u južnonemačkom gradu Ulmu nalazi se bunker iz doba Hladnog rata koji je bio zaboravljen skoro tri decenije, ali sada, prema pisanju Blumberga, iznenada se vratio u fokus.

Podzemni medicinski objekat, završen 1979. godine usred zastoja između Moskve i Zapada, bio je projektovan da omogući lekarima da nastave da leče ranjene vojnike čak i u slučaju nuklearnog napada i može da primi do 2.000 ljudi tokom 90 dana.

Razmatra se renoviranje podzemnog bunkera ispod vojne bolnice

Sada se ozbiljno razmatra renoviranje podzemnog bunkera, što bi zahtevalo nadogradnju njegovih ventilacionih i energetskih sistema. Bolnice širom Nemačke procenjuju mogućnost postavljanja barijera otpornih na dronove i neprobojnog stakla, izgradnju dodatnih zaliha lekova i razmatranje pretvaranja podzemnih prostora u skloništa.

Paralelno, civilni hirurzi se obučavaju za postupanje sa masovnim žrtvama i ratnim povredama.

"Da li je naš zdravstveni sistem spreman za ovo? Jedini odgovor je ne", rekao je za Blumberg Benedikt Frimert, glavni medicinski direktor vojne bolnice u Ulmu.

Jedan od najvećih problema ostaje nedostatak obučenog osoblja. Prema procenama, samo nekoliko stotina lekara u celoj Nemačkoj ima iskustva u lečenju ratnih povreda.

Spremaju se za užasan scenario: Oko 1.000 ranjenih vojnika dnevno

Nemačke oružane snage (Bundesver) razvijaju planove za suočavanje sa masovnim prilivom žrtava u slučaju rata sa Rusijom, upozoravajući da bi Moskva mogla biti sposobna da napadne NATO savez već 2029. godine.

"Realno gledano, govorimo o broju od oko 1.000 ranjenih vojnika dnevno", rekao je nemački generalni hirurg Ralf Hofman, dodajući da će konačan broj zavisiti od intenziteta borbi, prenosi Blumberg.

Prema planu, ranjeni vojnici bi dobijali prvu pomoć u blizini linija fronta, pre nego što budu transportovani u Nemačku, gde bi se o njima uglavnom brinulo u civilnim bolnicama.

Hofman procenjuje da bi takav scenario zahtevao dodelu oko 15.000 bolničkih kreveta od ukupnog nacionalnog kapaciteta do 440.000 kreveta. Nemačka vojska razmatra fleksibilnije opcije transporta, uključujući bolničke vozove i autobuse, i proširenje kapaciteta za vazdušnu medicinsku evakuaciju.

Iskustva sa fronta u Ukrajini, gde su napadi dronovima uobičajeni, takođe menjaju vrstu povreda za koje se nemački zdravstveni sistem priprema, sa sve većim brojem eksplozivnih i opekotina, što komplikuje evakuaciju i produžava vreme potrebno za stabilizaciju pacijenata.

Pripreme intenzivirane zbog hibridnih napada

Blumberg takođe navodi da su pripreme intenzivirane zbog niza hibridnih napada na nemačkom tlu, uključujući pokušaj napada dronom sa eksplozivom na aerodrom u Lajpcigu i sajber napade usmerene na zdravstvene ustanove.

Prema Bundesveru, pet nemačkih vojnih bolnica bi brzo dostiglo granice svojih kapaciteta u slučaju rata, što bi zahtevalo značajan broj ranjenika koji bi se lečili u civilnim bolnicama, koje bi istovremeno lečile i vojne i civilne pacijente i sprovodile medicinsku trijažu.

Nemačka je nedavno održala svoju najveću medicinsku vežbu u poslednjih nekoliko decenija, NATO vežbu "Kvadriga 2026" u Litvaniji, koja je simulirala evakuaciju ranjenih vojnika i njihov transport do bolnica širom Nemačke.

Izveštaj Nemačkog udruženja bolnica, zasnovan na istraživanju 165 bolnica širom zemlje, upozorio je da su "bolnice slabo opremljene za krizu kao što je federalna ili odbrambena vanredna situacija unutar NATO-a".

General Karsten Brojer, šef nemačkih oružanih snaga, rekao je za Bi-Bi-Si da nikada nije doživeo situaciju "toliko opasnu i hitnu kao današnju", nazvavši je direktnom pretnjom od Rusije i napomenuvši da Moskva gradi vojsku skoro dvostruko veću od one koju je imala pre rata u Ukrajini.

Slične pripreme, prema ranijim izveštajima, pokrenuo je i Berlin. Nakon dve godine rada, gradske vlasti, nemačka vojska i dvanaest bolnica u prestonici stvorili su plan za reagovanje na scenarije kao što su vojni sukob u samom Berlinu ili potpuna evakuacija prestonice – pripreme koje datiraju još od ruske aneksije Krima 2014. godine, a koje su sada dodatno proširene zbog izmenjene procene pretnje.