Potpuna blokada; Rusi zadali fatalan udarac Evropi

Zabrinutost je bila glavna tema sastanka ministara spoljnih poslova EU u Irskoj u sredu, gde su upućeni pozivi na trenutni prekid vatre u regionu, izveštava Evronjuz.

Trostruka pretnja

"Ruski napadi na brodove sa žitaricama u Crnom moru mogli bi da izazovu još jedan globalni šok za bezbednost hrane", rekla je visoka predstavnica EU Kaja Kalas.

Belgijski predstavnik Maksim Prevo pozvao je na koordinisano rešenje kako bi se izbeglo ono što je nazvao trostrukom katastrofom: pad prihoda ukrajinskog budžeta, globalna kriza hrane u Africi i porast migracija u Evropu. "Blokade pošiljki žitarica i energije u Crnom moru nisu nešto što možemo samo da posmatramo iz daljine", rekao je Prevo.

Moskva od jula pojačava napade na ukrajinske luke i brodove u Crnom moru, ozbiljno ometajući prodaju žitarica kupcima, uključujući Egipat, Alžir, Tunis, Jemen i Indoneziju. Kijev je uzvratio napadima dronovima i raketama na ruske brodove i logističke centre.

Blokirane luke

Eskalacija dolazi dok je Ukrajina usred sezone žetve, sa velikim količinama kukuruza, ječma i pšenice koje se gomilaju u zemlji. Pre novih napada, Ukrajina je izvozila šest miliona tona poljoprivrednih proizvoda i čelika mesečno preko luka Odesa, Čornomorsk i Pivdeni. Sada izvoz preko alternativnih ruta iznosi oko 4,5 miliona tona jer prevoznici smatraju da je putovanje morem previše opasno.

Međutim, ove rute, poznate kao "koridori solidarnosti", više nemaju pristup bez carine. Brisel ih je ukinuo nakon pritiska istočnoevropskih zemalja. Jedna od ovih ruta, koja povezuje ukrajinski izvoz preko Dunava sa rumunskom lukom Konstanca, još je više pogođena neviđenom letnjom sušom.

Rumunska ministarka spoljnih poslova Oana-Silvija Coju rekla je u Irskoj da Bukurešt razgovara o logističkim opcijama sa Kijevom kako bi se povećao tranzit duž koridora solidarnosti. Istovremeno, izrazila je zabrinutost zbog kontinuiranog rasta cena hrane u svetu. "To je ključni instrument za obezbeđivanje dostupnosti žita po pristupačnim cenama na Bliskom istoku i u Africi", dodao je Coju.

Pritisak na ukrajinsku ekonomiju

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha, koji je takođe bio na sastanku, pozvao je evropske partnere da izvrše pritisak na Rusiju radi potpunog prekida vatre u Crnom moru. Naglasio je da alternativne rute nikada ne mogu u potpunosti zameniti izvoz morskim putem.

Zagušenje u lukama vrši veliki pritisak na poljoprivrednike. Troškovi transporta su porasli, domaće cene su pale, a rizik od bankrota se povećao pred novu setvu. Skladišta nisu dovoljna za sve viškove, a posledice oseća i čelična industrija.

Za Kijev, glavnog izvoznika žita, finansijski udarac je pogoršan opštom ruskom eskalacijom, koja uključuje kontinuirane napade dronovima usmerene na širenje straha i narušavanje gradske ekonomije. Ukrajina je već zatražila pomoć od saveznika da pokrije budžetski deficit od 23 milijarde evra, a blokada Crnog mora preti da dodatno produbi taj problem smanjenjem javnih prihoda.

Finansijska pomoć

Države članice EU razmatraju promenu rasporeda otplate kredita od 90 milijardi evra kako bi ranije otplatile deo koji dospeva 2027. godine. Međutim, to bi značilo manje novca dostupnog za sledeću godinu i moglo bi dovesti do smanjenja pomoći.

Grupa zemalja zalaže se za korišćenje 210 milijardi evra zamrznute ruske imovine, ali Evropska komisija nerado ponovo otvara kontroverznu debatu. Predlogu se snažno protivi Belgija, gde se nalazi većina imovine.

Strah od migracija

Blokada Crnog mora nosi i globalne rizike. Nestašica žitarica mogla bi da podstakne inflaciju u zemljama u razvoju, izazove društvene nemire i pokrene migracije ka Evropi. Cena hleba se pažljivo prati u Egiptu, jednom od glavnih kupaca ukrajinskog žita.

Migracije su dugo bile jedno od najosetljivijih političkih pitanja u Evropi, a debata se intenzivirala od krize u Seuti, u Španiji, kada je više od 80.000 ljudi prešlo granicu iz Maroka.

Evropski zvaničnici su više puta optuživali Rusiju da koristi zalihe hrane kao oružje za potkopavanje evropske podrške Ukrajini. "Javno mnjenje se umara od pružanja podrške, ali je ona sada potrebnija nego ikad", rekao je Prevo u Irskoj.