Jezivi grad; Leševi leže po ulicama – ne smeju ni da ih sahrane

Stanovnici Oleškija na jugu Ukrajine, grada pod ruskom okupacijom od 2022. godine, ostali su bez osnovnih uslova za život.

Nema prodavnica, hrane, vode, struje ni gasa, a pretnja od mina i napada dronovima otežava napuštanje grada i traženje pomoći. Neki stanovnici sada kuvaju korov koji pronađu u svojim baštama.

"Ovde u gradu nema hrane", rekla je za Bi-Bi-Si jedna stanovnica, koja se predstavila kao Halija radi sopstvene bezbednosti.

Ona kaže da sada jede samo jednom dnevno, uglavnom hleb, a ponekad ga jede sa paradajzom ili medom, uz čaj.

Letnje zalihe povrća koje su stanovnici sami uzgajali uglavnom su potrošene. Zato razmenjuju informacije na lokalnim Telegram kanalima o tome koje su divlje biljke jestive i kako ih pripremiti. Istovremeno, pokušavaju da prodaju, trampe ili podele ono malo hrane što im je preostalo. Prema rečima stanovnika, poslednja isporuka hrane u grad stigla je u maju. Prodavnice više nisu otvorene, a nema nigde da se kupe čak ni osnovni higijenski proizvodi ili odeća.

Situaciju u Oleškom dodatno komplikuje činjenica da se nalazi na prvoj liniji fronta, između Dnjepra i ruskih snaga. Ukrajinski položaji su na drugoj strani reke. Stanovnici su ranije putovali u obližnje gradove da kupe hranu, ali takva putovanja sada nose velike rizike.

Halija je za Bi-Bi-Si rekla da su 20. septembra muškarac i žena poginuli dok su se vraćali iz Radenska, udaljenog oko 23 kilometra, sa kesom hrane. Nisu mogli da se vrate u Oleški na vreme zbog policijskog časa koji su uvele ruske okupacione vlasti. Prema četiri odvojena izvora sa kojima je Bi-Bi-Si razgovarao, ubijeni su dronom.

Pre ruskog napada, Oleški je imao 24.000 stanovnika. Prema podacima ukrajinske vlade, u gradu i okolini je sada ostalo samo oko 6.000 ljudi, uključujući 200 dece. Meštani kažu da deca koja su ostala u tom području pate od neuhranjenosti i nedostatka medicinske nege, a bez škole, kažu, jednostavno "zaostaju".

Nekoliko njih je potvrdilo za Bi-Bi-Si da je u gradu otvorena samo jedna bolnica, i to samo nekoliko dana u nedelji, uglavnom za hitne amputacije. Ukrajina je pokušavala da obezbedi pomoć u tom području, ali poslednjih meseci nije uspela.

Kremlj je ranije ove nedelje priznao da je situacija u gradu kritična i da postoje "problemi sa snabdevanjem hranom i lekovima", ali je rekao da ruska vojska radi na njihovom rešavanju, dok je istovremeno krivio Kijev.

Prema rečima ukrajinskog ministra spoljnih poslova Andrija Sibihe, stanovništvo živi pod "potpunom blokadom" ruskih snaga. Obraćajući se Generalnoj skupštini UN u Njujorku u utorak, Sibiha je pozvao međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Rusiju da dozvoli ulazak humanitarne pomoći u grad.

Rat se oseća i u Oleškiju zbog urušavanja brane Nova Kahovka. Kada je popustila u junu 2023. godine, grad je ostao pod vodom, a voda je na nekim mestima dosezala krovove kuća. Ukrajina i NATO krive Rusiju za urušavanje brane, dok Moskva tvrdi suprotno, da su krivi Ukrajinci. Grad se nikada nije zaista oporavio od toga. Od 2023. godine nema struje, gasa, ni vode.

Poseban problem je broj civila koji su poginuli u Oleškiju. Misija UN za posmatranje ljudskih prava u Ukrajini zabeležila je ove godine izveštaje o najmanje 29 smrtnih slučajeva i 54 povređenih u Oleškiju i obližnjoj Holi Prištini, udaljenoj oko 24 kilometra. Lokalni volonteri veruju da je broj poginulih mnogo veći.

• Pakao na zemlji – odsečeni su od sveta; Iz očaja beže preko minskog polja FOTO/VIDEO

Volonterka Ksenija Arhipova, koja je pobegla iz Oleškija leta 2022. godine, vodi svoj spisak poginulih. Ona kaže da je do sada prikupila podatke o oko 1.200 ljudi.

Bi-Bi-Si nije bio u mogućnosti da nezavisno potvrdi ovaj broj. Jedna stanovnica, takođe govoreći pod pseudonimom, rekla je da su joj oba roditelja ubijena u njihovoj kući ovog leta. Prema njenim rečima, ruski vojnici su došli u kuću da je okupiraju i ubili ih.

Dodatni problem je odlaganje tela poginulih. Stanovnici kažu da ruske okupacione vlasti ne dozvoljavaju da se ljudi koji su poginuli u napadima dronova, minama ili drugim nasilnim okolnostima sahrane bez obdukcije koju bi izvršio ruski lekar.

Pošto takve obdukcije nisu moguće u Oleškiju, neka tela ostaju u mrtvačnici lokalne bolnice, koja nema struju, dok su druga ostavljena na ulicama.

"To je sredstvo psihološkog pritiska", kaže Ester Vratarjova, suosnivačica dobrotvorne organizacije "Čovečanstvo", koja pomaže ljudima u Oleškiju i drugim područjima Ukrajine pod ruskom okupacijom.

"Ako pokušate da sahranite mrtvo telo, bićete sledeći", dodaje ona.