Oglasio se i on; Usledio direktan "udar" na Nemačku i Fridriha Merca

Lavrov je kritikovao nemačkog kancelara Fridriha Merca i njegove planove za snažno jačanje Bundesvera.

On je to rekao na predavanju ruskog društva "Znanje", u okviru Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku.

"Neoimperijalni, kolonijalni i, rekao bih, neonacistički duh u Evropi veoma je, veoma živ", ustvrdio je Lavrov.

Dodao je da Zapad ne voli međunarodne strukture u kojima ne može sam da donosi odluke, već mora da bude deo konsenzusa. Prema njegovim rečima, zapadne zemlje, uključujući evropske države, navikle su da drugima nameću svoju volju.

"Evropa ponovo postaje izvor ideja o rasnoj superiornosti"

Lavrov je otišao i korak dalje i ustvrdio da se u današnjoj Evropi ponovo pojavljuju ideje koje povezuje sa njenom kolonijalnom i nacističkom prošlošću.

"Evropa ponovo postaje izvor tih ideja superiornosti, nacionalne i rasne superiornosti", rekao je.

Tvrdio je i da Evropa kroz istoriju "nikada nije živela samo od sopstvenih sredstava i sopstvenog uma", već na račun drugih, pominjući kolonijalizam i ropstvo. Evropske sankcije Rusiji predstavio je kao nastavak iste politike i pokušaj Evrope da sačuva hegemoniju u svetskim poslovima.

Prema Lavrovljevom mišljenju, Zapad danas još agresivnije pokušava da podeli evroazijski kontinent i spreči bliže povezivanje njegovih država.

"Zapad tu politiku sada sprovodi još žešće, da ne kažem mahnito, pokušavajući da podeli naš kontinent", ustvrdio je.

Lavrovljeve tvrdnje predstavljaju njegovo političko tumačenje. Evropske sankcije Rusiji uvedene su pre svega kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, dok Evropska unija svoje delovanje zasniva na demokratiji, vladavini prava i jednakosti građana bez obzira na rasu ili nacionalnost.

Posebno se obrušio na Merca

Lavrov je kao dokaz svoje teze posebno izdvojio nemačkog kancelara Fridriha Merca i njegove izjave o snažnom jačanju nemačke vojske.

"Kada je kancelar Merc rekao da će Nemačku ponovo učiniti glavnom vojnom silom u Evropi, da će je ponovo učiniti glavnom vojnom silom, bio sam jednostavno zapanjen", rekao je Lavrov.

"Ako taj čovek ne razume šta reč 'ponovo' znači u ovom kontekstu, onda je to, naravno, veoma tužno za Evropu i krajnje opasno za Evropu", dodao je, povezujući Mercove izjave sa istorijom nacističke Nemačke.

Međutim, važan detalj je da se reč "ponovo", na kojoj Lavrov zasniva svoju kritiku, ne pojavljuje u toj formulaciji u zvanično objavljenim Mercovim govorima koji mogu da se provere.

Merc je još u maju 2025. godine rekao da će njegova vlada Bundesver učiniti "najjačom konvencionalnom vojskom u Evropi". Isto je ponavljao i kasnije, uključujući februar ove godine, kada je rekao da Nemačka želi da što pre izgradi najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi.

Reč "ponovo" pojavila se, između ostalog, u pitanju koje je novinar u avgustu 2025. godine postavio Mercu: "Rekli ste da Bundesver ponovo želite da učinite najjačom konvencionalnom vojskom u Evropi."

Merc u odgovoru nije ponovio reč "ponovo", već je rekao da Nemačka zbog svoje veličine i ekonomske snage mora da ima najjaču konvencionalnu vojsku na evropskoj strani NATO-a.

Zato nije jasno na koju tačno Mercovu izjavu Lavrov misli kada mu direktno pripisuje reč "ponovo".

Zašto Merc želi snažniji Bundesver?

Merc je jačanje nemačkih oružanih snaga postavio kao jedan od prioriteta svoje vlade. Kao razlog navodi promenjenu evropsku bezbednosnu situaciju nakon ruske invazije na Ukrajinu i potrebu da evropske članice NATO-a preuzmu veći deo odgovornosti za sopstvenu odbranu.

"Nemačka zbog svoje veličine i ekonomske snage mora biti zemlja koja na evropskoj strani NATO-a ima najjaču konvencionalnu vojsku", rekao je Merc prošle godine.

Nemačka poslednjih godina snažno povećava izdvajanja za odbranu, kupuje novu vojnu opremu i povećava broj pripadnika Bundesvera. Berlin te poteze predstavlja pre svega kao jačanje odvraćanja i odbrambene sposobnosti NATO-a nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Lavrov: "Evropi i NATO-u potreban je neprijatelj"

Lavrov je ustvrdio i da je evropskim članicama NATO-a potreban spoljni neprijatelj kako bi opravdale sopstvenu politiku.

"Ako veštački stvorena slika neprijatelja u obliku Rusije nestane, birači će jednostavno pomesti veliku većinu vlada u Evropskoj uniji i zemljama NATO-a“, ustvrdio je.

Rekao je i da Rusija neće moliti evropske države da ukinu sankcije.

"Nećemo trčati za Evropom i moliti za ukidanje sankcija", poručio je Lavrov, dodajući da Rusija ima dovoljno država koje su sa njom spremne da sarađuju.

Lavrov je pritom tvrdio da se Rusija nije izolovala od Evrope, već da su evropske države odlučile da prekinu veliki deo odnosa sa Moskvom.

Odnosi Rusije i Evropske unije naglo su se pogoršali nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, nakon čega je EU uvela niz paketa ekonomskih i individualnih sankcija Rusiji.