Berlin udario na Moskvu: "Oni su krivci"

Na konferenciji za novinare ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU) izjavio je da saznanja nadležnih organa ukazuju na "lica koja su delovala po nalogu ruskih državnih struktura".

Prema njegovim rečima, u ovom napadu prepoznaje se "poznati obrazac hibridnih ruskih operacija u Evropi". 

Kao odgovor na to, ministar unutrašnjih poslova Dobrint i ministar spoljnih poslova Johan Vadeful najavili su dodatne sankcije protiv Rusije.

Tanjgu/dpa via AP/Sebastian Willnow (SUB)

Prema informacijama NDR-a, WDR-a i SZ-a, istražitelji Savezne kriminalističke službe (BKA) u međuvremenu su uspeli da identifikuju osumnjičene. Nedeljnik Cajt objavio je da se istraga vodi protiv dve osobe. 

Osumnjičeni: beloruski i ruski pasoš

Prema saznanjima NDR-a, WDR-a i SZ-a, jedan od osumnjičenih je beloruski državljanin čiji je DNK pronađen tokom istrage. Taj muškarac, koji navodno poseduje i ruski pasoš, ranije je dovođen u vezu sa krivičnim delima u baltičkim zemljama. 

Nemački istražitelji uspeli su da rekonstruišu njegov ulazak i izlazak iz zemlje. Prema istraživanjima pomenutih medija, u šengenski prostor je ušao sa italijanskom turističkom vizom. Taj dokument je, prema saznanjima nadležnih organa, krajem aprila izdat u jednom italijanskom diplomatskom predstavništvu u Minsku.

Drugi osumnjičeni: letonski i ruski pasoš

Prema istraživanju NDR-a, WDR-a i SZ-a, drugi muškarac navodno je imao ulogu logističara i instruktora napada. On je krajem jula doputovao preko berlinskog aerodroma BER, a zatim iznajmljenim automobilom otišao u Saksoniju. 

Dva dana pre neuspelog napada dronom u Lajpcigu navodno je ponovo napustio Nemačku avionom.

Osumnjičeni poseduje i letonski i ruski pasoš. ARD-ov studio u Berlinu ranije je javio da su istražitelji identifikovali osobu povezanu sa jednom ruskom obaveštajnom službom. 

Tragovi DNK i evropske baze podataka

Tanjug/Hendrik Schmidt/dpa via AP

U istrazi u Lajpcigu važnu ulogu imaju brojni DNK tragovi pronađeni na mestu događaja i u okolini aerodroma. 

Kriminalistički tehničari pronašli su ih na dronu, na unutrašnjoj strani konzerve napunjene eksplozivom, kao i na anteni pričvršćenoj za drvo u blizini aerodroma. Ti tragovi doveli su do podudaranja u evropskim bazama podataka, između ostalog u Litvaniji i Finskoj. Uz to, postojale su i obaveštajne informacije koje su istražitelje dovele do osumnjičenih. 

U međuvremenu istražitelji polaze od pretpostavke da je u neuspelom napadu pre oko mesec dana možda korišćeno više dronova nego što se ranije znalo. Na to ukazuju tehnički tragovi. Do sada su pronađena tri drona, u celosti ili delimično.

Upitna mogućnost hapšenja

Prema navodima iz istrage, istražitelji su skeptični kada je reč o mogućnosti hapšenja navodnih operativaca. U ranijim slučajevima, poput hakerskog napada na Bundestag 2015. godine, to nije uspelo jer osumnjičeni hakeri više nisu putovali u Evropu.

I osobe koje se smatraju nalogodavcima sabotaža iz prethodnih godina, a koje zapadne bezbednosne službe pripisuju Kremlju, navodno se nalaze u Rusiji. 

Rusija odbacuje optužbe

Rusija je negirala odgovornost za pokušaj napada. U saopštenju ruske ambasade u Berlinu navedeno je da je reč o "na brzinu sklepanom provokativnom potezu". Istovremeno je izražena zabrinutost zbog "novog talasa antiruske histerije u Nemačkoj". 

Rusija je i ranije više puta odbacivala optužbe za umešanost u krivična dela. Kao primer navodi se ubistvo jednog Gruzijca u berlinskom parku Klajner Tirgarten u avgustu 2019. godine. Tada je uhapšen ruski plaćeni ubica, koji je kasnije osuđen na doživotnu kaznu zatvora. 

Sud je utvrdio da je delovao po nalogu ruske države. U okviru razmene zatvorenika 2024. godine taj Rus je oslobođen, a u Moskvi ga je lično dočekao ruski predsednik Vladimir Putin.

Oglasila se i Evropa 

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen opisala je incident sa dronom na aerodromu Lajpcig/Hale u Nemačkoj kao napad koji su izveli pripadnici ruskih obaveštajnih službi koristeći materijale vojne namene na teritoriji Evropske unije.

Govoreći u Briselu uoči sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, fon der Lajen je rekla da EU neće tolerisati takve postupke i izrazila punu solidarnost sa Nemačkom.

Ona je istakla da, ukoliko je Rusija incidentom nameravala da navede evropske zemlje da preispitaju podršku Ukrajini, postigla je suprotan efekat – dodatno je učvrstila njihovu odlučnost da nastave da podržavaju Kijev.

Fon der Lajen je navodnu sabotažnu operaciju u Lajpcigu opisala kao novu eskalaciju na teritoriji EU, direktno povezanu sa Rusijom, navodeći da je ona deo šireg obrasca sve opasnijih incidenata.

Predsednica Evropske komisije takođe je obećala da EU neće samo zadržati pritisak na Moskvu, već će ga dodatno pojačavati sve dok Rusija ne okonča rat protiv Ukrajine i napade na civile.