Okriviće Rusiju, i kazna će biti nikad brutalnija

Plan nemačke vlade trebalo bi da uključi direktne mere protiv ruskih entiteta, dok EU nastavlja sa novim sankcijama koje se paralelno pripremaju u Briselu, rekla su za Politiko i Velt Am Zontag tri zvaničnika upoznata sa pitanjem, kojima je zagarantovana anonimnost kako bi razgovarali o osetljivom pitanju.

Objava je zakazana za početak sledeće nedelje, što se poklapa sa sastankom ministara spoljnih poslova EU u Irskoj u utorak – ali bi mogla biti objavljena i ranije u zavisnosti od Merca, rekla su dva zvaničnika.

Jedan od zvaničnika upoznatih sa pitanjem rekao je da kao odgovor na incident sa dronom u Lajpcigu više nije dovoljno proterati pojedinačne ruske diplomate ili zatvoriti Rusku kuću u Berlinu. Potrebne su strože mere, poput intenziviranijih sankcija ili čak obimnijih isporuka oružja Ukrajini. Trojica zvaničnika odbila su da daju dodatne detalje o tome koje tačne mere Merc planira da objavi.

Nije jasno u kojoj meri Berlin planira da smatra pojedinačne ruske aktere ili rusku vladu odgovornim za pokušaj napada dronom. Berlin se već sprema za oštru kontrareakciju, jer su zvaničnici rekli da Nemačka mora da se pripremi za kaznene mere Moskve.

Planirani potez se dešava usred visokih tenzija sa Rusijom, usred niza incidenata na evropskom tlu koje su visoki zvaničnici opisali kao "hibridno ratovanje". U utorak je direktor CIA Džon Retklif iznenada posetio Moskvu gde je upozorio rusku vladu da ne eskalira tenzije sa NATO-om.

Ali vreme očekivane Mercove objave je takođe osetljivo na domaćem planu. U nedelju sledeće nedelje, izbori će se održati u nemačkoj državi Saksonija-Anhalt, a zatim izbori u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji i Berlinu dve nedelje kasnije. U Saksoniji-Anhaltu i Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji, krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) - poznata po svom proruskom stavu - vodi u anketama.

Merc je već u utorak objavio da će biti ozbiljnih posledica zbog incidenta u Lajpcigu, iako nije naveo nijednu konkretnu stranku.

"Napad dronom u Lajpcigu, između ostalog, pokazuje da se i mi suočavamo sa veoma realnim pretnjama", rekao je. "Savezna vlada tera počinioce hibridnih napada da plate cenu. Oni će platiti za ovo."

Kao odgovor na pitanja časopisa Politiko o nemačkom planu da Rusiju direktno pozove na odgovornost, portparol vlade je rekao: "Kancelarija se ne bavi spekulacijama. Jedino što je važno je zvanično pripisivanje koje je savezna vlada napravila po sopstvenom nahođenju i nakon što je razmotrila sve rezultate istrage."

Zeitenwende 2.0

Sprečeni napad na aerodromu Lajpcig/Hale već je snažno povezan sa Rusijom u medijskim istragama. Prema izveštaju nemačkih medija, dron, koji je bio opremljen eksplozivom, trebalo je da pogodi ukrajinski teretni avion Antonov, koji se takođe koristi za prevoz vojne opreme. Volstrit žurnal je objavio da su procene američkih obaveštajnih službi direktno povezale Rusiju sa dronom.

Postoje i paralele sa nizom sabotažnih napada na evropski vazdušni teret 2024. godine, za koje se sumnja da su ih izvele ruske obaveštajne službe. Moskva je negirala bilo kakvu umešanost.

Za sada nije jasno koje su nove informacije navele Berlin da direktno okrivi Rusiju. Prag dokaza potreban za zvanično pripisivanje je visok i u prošlosti su takve optužbe izbegavane, a nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint je ranije ovog meseca rekao da je "ključno imati potrebne dokaze ili veoma jaku sumnju".

Dvojica zvaničnika su predstojeći potez opisala kao "Zeitenwende 2.0", referencu na istorijski pomak u odbrani koji je bivši kancelar Olaf Šolc najavio kao odgovor na potpunu invaziju Moskve na Ukrajinu 2022. godine.

Otkriće skladišta oružja u blizini Berlina takođe je igralo ulogu u nemačkom pomaku. U šumovitom području blizu jezera Migelze, agenti nemačke obaveštajne službe otkrili su podzemno skladište koje je sadržalo dva poluautomatska oružja. Slučaj je izašao na videlo zahvaljujući izveštaju istraživačkog konzorcijuma nemačkih medijskih kuća NDR, WDR i Süddeutsche Zeitung, iako je otkriće napravljeno u oktobru prošle godine.

Oružje bilo namenjeno za Berlin?

Prema izveštaju, dva oružja su bila spakovana u vodootporne kontejnere i bila su u stanju kao nova. Skladište je takođe sadržalo neobično veliku količinu municije. Oružje je navodno bilo spremno za trenutnu upotrebu. Istražitelji su ga onesposobili, vratili u skrovište i držali lokaciju pod nadzorom — ali nikada nisu primetili nikoga da ide na lokaciju.

Nemački savezni tužilac sada istražuje slučaj zbog sumnje da je pripremao ozbiljan čin nasilja koji preti državi.

Nakon što je slučaj izašao na videlo, Dobrint je govorio o situaciji visokog rizika i sugerisao da je oružje možda bilo namenjeno za upotrebu u napadima u Berlinu. Izbegao je direktno povezivanje sa Rusijom, ali je rekao da se ne može isključiti učešće stranih sila.

Poslednjih nedelja u zemljama NATO-a dogodio se niz incidenata vezanih za bezbednost.

U Rumuniji je otkriven morski dron napunjen eksplozivom nekoliko stotina metara od gasnog projekta Neptun Dip u Crnom moru i neutralisao ga je rumunski oružani snage. Predsednik Nićušor Dan je eksplicitno okrivio Rusiju za incident. Nekoliko dana kasnije, slovačka policija je sprečila planirani napad požara u fabrici dronova. U Estoniji vlasti istražuju moguće učešće Rusije nakon napada požara u kompaniji za izvođače radova u oblasti odbrane. Eksplozije u fabrikama municije u Italiji i Bugarskoj su takođe pod istragom; iako za sada nema jasnih dokaza o ruskoj sabotaži u tim slučajevima.

U tom kontekstu, na nivou EU se sada priprema još jedan sveobuhvatni paket sankcija protiv Rusije.

O tome će se raspravljati na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU u utorak i sredu u Viklou, u Irskoj, prema rečima trojice diplomata EU koji su direktno upoznati sa diskusijama, a kojima je data anonimnost kako bi otvoreno govorili o ovoj privatnoj temi. Prema rečima jednog od diplomata, trenutno se razmatra 1.600 lista za sankcije, uključujući 800 pojedinaca i 800 kompanija iz Rusije. Očekuje se da će sankcije biti usvojene sredinom oktobra.

Još jedan diplomata je rekao da se korišćenje zamrznute imovine ruskih državnih banaka ponovo razmatra, iako je to dugoročniji proces i zahtevaće pokušaje da se ubedi Belgija, koja se dugo opira toj ideji. Ubedljivo najveći deo zamrznutih rezervi ruskih centralnih banaka u EU drži se u briselskom Euroclear-u. Belgijska finansijska firma je jedan od najvažnijih centralnih depozitara hartija od vrednosti, a vlada Barta De Vevera je oprezna zbog mogućnosti ruske odmazde.

Sva trojica diplomata su govorila o značajnom proširenju trenutnih sankcija protiv Rusije.

"Strategija je da se preduzmu sve mere. Primenjujemo svaki mogući režim sankcija", rekao je prvi diplomata EU.