Nemačka u totalnoj panici; Više nisu bezbedni; Na aerodromima specijalci

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint (CSU) izdaće nalog da se broj specijalaca u ovom sektoru poveća na 300, saopštila je portparolka ministarstva. Zadatak ovih specijalnih snaga biće da lociraju, presretnu i, po potrebi, neutrališu dronove. Do sada je savezna vlada računala na oko 130 ljudi za ove namene. 

Umesto dosadašnja četiri, sada je planirano osam centara za odbranu od dronova širom Nemačke, "kako bi se u slučaju potrebe reagovalo brzo i fleksibilno na samom terenu". Portparolka nije navela gde će se tačno nalaziti nove lokacije. 

Proširenje odbrane od dronova na nemačkim aerodromima

Tanjug/Sebastian Willnow/dpa via AP

Pored toga, na velikim aerodromima u toku je modernizacija tehnologije za bolje prepoznavanje i neutralisanje bespilotnih letelica. To je najavio i savezni ministar saobraćaja Štefen Bilger. Mobilne snage i oprema  premeštaju se u kratkom roku, što je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, već učinjeno nakon nedavnog incidenta na aerodromu Lajpcig/Hale. 

Potvrđeni su i izveštaji o otvaranju novog tehnološkog centra za bezbednost dronova. Nemački centar za vazduhoplovstvo i svemirska istraživanja (DLR) otvoriće ovu ustanovu 18. avgusta u Kohštetu kod Magdeburga. Tamo će stručnjaci razvijati i testirati nove odbrambene procedure. 

Zahtevi za promenu Ustava

Tanjug/dpa via AP/Hendrik Schmidt (SUB)

Nekoliko političara je nedavno pokrenulo pitanje izmene zakona radi efikasnije odbrane od pretnji koje predstavljaju dronovi. Sa druge strane, zamenik portparola savezne vlade Sebastijan Hile izjavio je da vlada smatra da je pravni okvir za odbranu od dronova već sada adekvatan. 

Premijer pokrajine Šlezvig-Holštajn Daniel Ginter (CDU) prethodno se u programu Dojčlandfunk-a založio za to da se omogući angažovanje Bundesvera i unutar zemlje. Ginter je istakao da je kod dronova teško napraviti razliku između spoljnopolitičke i unutrašnjopolitičke pretnje, zbog čega se mora razgovarati o odgovarajućoj izmeni nemačkog Ustava (Osnovnog zakona). 

Nemački Ustav postavlja stroga ograničenja za delovanje Bundesvera unutar zemlje. Zbog istorijskog iskustva iz perioda nacionalsocijalizma, zadaci vojske i policije u Nemačkoj su striktno razdvojeni. Bundesver je u načelu zadužen za odbranu zemlje od spoljnih pretnji, dok je policija nadležna za unutrašnju bezbednost. Ipak, angažovanje vojske unutar zemlje moguće je pod veoma strogim uslovima – na primer, u vidu "pomoći u katastrofama". 

Incident u Lajpcigu/Haleu pokrenuo debatu o bezbednosti

Tanjug/dpa via AP/Hendrik Schmidt (SUB)

Prošle nedelje je na aerodromu Lajpcig/Hale, u blizini ukrajinskih teretnih aviona, otkriven dron natovaren eksplozivom. List Zeit je u međuvremenu, pozivajući se na snimke sa nadzornih kamera, objavio da je dron ciljano leteo prema ukrajinskom teretnom avionu tipa Antonov i udario u njegovo krilo.

Međutim, dron opremljen eksplozivom Semteks nije eksplodirao. Eksplozivna naprava se verovatno otkačila prilikom udara, pa nije pronađena na samom dronu, već na određenoj udaljenosti od njega. Još uvek nije jasno zašto se eksploziv nije aktivirao. 

Eksplozija u Lajpcigu pre dve godine

Nemačka vlada se do sada nije oglašavala o napretku u istrazi niti o mogućim vezama sa ranijim operacijama koje se dovode u vezu sa Rusijom. U krugovima bezbednosnih službi vlada uverenje da je dron modifikovao profesionalac sa tehničkim znanjem. 

U julu 2024. godine, u logističkom centru kompanije DHL u Lajpcigu, zapalio se paket koji je transportovan vazdušnim saobraćajem. Bezbednosne službe pretpostavljaju da je taj paket bio podmetnut po nalogu Rusije. Nemačka je tada verovatno samo za dlaku izbegla avionsku nesreću.