Jezivo – poslednji put kada je šef CIA otišao u Moskvu izbio je rat

Kako podaseća hrvatski inženjer Ivan Čović, koji je poreklom iz Ukrajine, u svom tekstu za portal Index, ovakva poseta poslednji put zabeležena je novembru 2021. godine kada je u Moskvu doputovao Vilijam Barns kako bi odvratio Moskvu od napada na Ukrajinu. 

Nekoliko meseci kasnije, Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu.

Susret obavijen velom tajne

Kako se navodi u tekstu, tok događaja oko poseta direktora CIA-e Džona Retklifa Moksvi, bio je popraćen neuobičajenim nivoom tajnosti.

Zvanična Moskva je davala vrlo paušalne izjave, uz određenu dozu "zatečenosti" dolaskom ovako važne delegacije.

Prema pisanjima zapadnih medija korišćen je vojni avion koji je poleteo iz Rige, a uoči posete zatraženo je od Kijeva da privremeno obustavi udare bespilotnim letelicama na Moskvu, Sankt Peterburg i severne ruske regije kako bi se osigurao let američkoj delegaciji.

"Zatečenost" Moskve mogla se videti u izjavi portparola Kremlja Dmitrija Peskova, koji je spomenuo da nije najavljen susret šefa CIA-e s ruskim predsednikom, iako se kasnije iz ruskih izvora nagađalo da su se Putin i Retklif ipak sastali i da je zbog tog sastanka predsednik Putin bio primoran da promeni radni raspored.

Dodatan nivo tajnosti podigla je i činjenica da je ruski predsednik prethodno potpisao uredbe, od kojih su tri strogo poverljive i nedostupne za javnost. 

Vremenska podudarnost ovih tajnih dokumenata s dolaskom šefa CIA-e mogla bi značiti donošenje strateških odluka na najvišem državnom  nivou, zaključuje Čović.

Na šta je Retklif upozorio Putina? 

Iako su sastanci bili sprovedeni u najvećoj tajnosti, analitičari i mediji su ponudili nekoliko tumačenja ove posete, navodi autor teksta.

Pre svega, Retklif se ne kotira visoko u ruskoj javnosti, odnosno ruska javnost ga vidi kao izrazito antiruski nastrojenog američkog zvaničnika.

Mnogi ruski vojni analitičari prokomentisali su posetu retklifa s velikim prezirom. 

Ta činjenica govori da Retklif nije išao u Moskvu kako bi diplomatskom rafinisanošću dobio naklonost ruskog vrha te eventualno "isposlovao" neki kompromis vezan za prekid rata. 

Vrlo verovatno je Retklif kao šef CIA-e došao da donese osetljivu poruku bez diplomatskog jezika i bez protokolarnog sjaja.

Najkonkretniji razlog ponudio je portal Politico, prema kojem je šef CIA-e upozorio Kremlj na eskalaciju sukoba koji bi uključivao baltičku regiju.

Prema Volstrit džurnalu, postoje obaveštajni podaci da se Ruska Federacija sprema za novi talas mobilizacije, ali i da se razmatraju razni scenariji testiranja odlučnosti i jedinstva NATO saveza kroz hibridne operacije unutar evropskih zemalja.

Prema toj tezi, Retklif je u Moskvu došao kako bi direktno uručio upozorenje i pokazao da Vašington vidi i razume ruske planove.

U isto vrijeme stigao i vatikanski diplomata.

Ono što je zanimljivo jeste da je u isto vreme u Moskvu došao i sekretar Vatikana za međunarodne odnose, Paul Ričard Galager.

On je održao zvanične razgovore s ruskim ministrom spoljnih poslova, Sergejem Lavrovom, a u tom razgovoru je naglasio spremnost Svete Stolice za posredovanjem kako bi se postigao mir u Ukrajini.

Kako se dalje navodi, moguće je da je jedan deo paketa koji je doneo šef CIA, sadržao i pojedinačne slučajeve oslobađanja američkih državljana u Rusiji, što bi moglo služiti kao test poverenja pre otvaranja širih pregovora.

Osim toga, vrlo je moguće da je u razgovorima spomenut i Iran. Bez obzira na rat u Ukrajini, izolacija Irana predstavlja prioritet američke politike u ovom trenutku. U tom smislu, vojna i obaveštajna povezanost Moskve s Teheranom je iz američke perspektive nepovoljan faktor.

Ali, nije do kraja jasno šta bi SAD mogao da tražiti od Rusije po tom pitanju, navodi Čović.

Šefovi CIA-e ne putuju u Moskvu samo tako

S obzirom na to da se događaj, kako je spomenuto, odigrao pod velom tajne, jasno je da će tek vreme pokazati šta se na tom sastanku dogovorilo te da će do tada sve analize biti više u sferi nagađanja.

Ipak, neki se zaključci mogu izvući, kaže Čović i dodaje: 

"Pre svega, istorijski gledano, šefovi CIA-e ne putuju u Moskvu radi kurtoaznih diplomatskih protokola. Ovaj dolazak znači da su ustaljeni kanali pregovora 'začepljeni' i da je situacija, pre svega u Ukrajini, ali i u Iranu, došla do nove tačke eskalacije", navodi se u tekstu.

"S te strane, ni Vašington, ni Moskva ne žele prepustiti komunikaciju posrednicima, diplomatama itd., jer je cena pogrešnog tumačenja očigledno postala previsoka. Poseta se može tumačiti i kao nužan korak u predvidivosti iduće faze ili razmene novih 'crvenih linija' koje se ne smeju prelaziti. Ali, osim toga, poseta je bila i nužna i kako bi se uspostavila mogućnost za buduće procese koji će ići u smeru deeskalacije i novih diplomatskih rešenja", zaključuje Čović.