Vladimir Vladimirovič je dobio neočekivanog saveznika, a on je "elementarna nepogoda"

Ekstremne vrućine i suša vrše pritisak na rezervne sisteme na koje se Ukrajina oslanjala kako bi održala funkcionisanje privrede i infrastrukture dok Rusija napada njene luke, elektrane, železnice i mostove, izvestio je Njuzvik.

Ukrajina se više puta prilagođavala pronalaženjem alternativa. 

Kada su ruski napadi učinili plovidbu Crnim morem opasnom, izvoz žitarica preusmeren je na železnicu, drumski saobraćaj i Dunav. Kada su ruski udari oštetili kapacitete za proizvodnju energije, Ukrajina je povećala uvoz struje iz Evrope. Kada su se padavine smanjile, poljoprivrednici su se okrenuli navodnjavanju, prenosi dalje Kijev post.

Ali i te alternative se sada suočavaju sa pritiskom, jer Rusija gađa i alternativne rute Ukrajine.

Broj napada strašan

Prema podacima koje navodi "Njuzvik", Ukrajina je samo u julu zabeležila 35 napada na plovila u lukama, 22 napada na brodove na otvorenom moru i 67 udara na lučke objekte.

Rusija je takođe gađala infrastrukturu koja povezuje Ukrajinu sa alternativnim trgovinskim rutama. 

Ruske snage su 9. avgusta pogodile most Majaki, koji povezuje Odesu sa Moldavijom i Rumunijom. Institut za proučavanje rata procenio je da je most verovatno gađan kako bi se presekao kopneni koridor koji se koristi za pomorski izvoz.

Istovremeno, suša je oslabila Dunav, još jednu ključnu rutu za ukrajinski izvoz.

Analiza organizacije "World Weather Attribution" pokazala je da su uslovi koji pogoduju snažnom isparavanju u istočnoj Evropi, zabeleženi između januara i juna 2026. godine, postali oko 40 puta verovatniji usled klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.

Ukrajinski ministar poljoprivrede Taras Visocki izjavio je za Rojters da bi više od 30 miliona tona žitarica i uljarica moglo da izostane sa međunarodnog tržišta ukoliko se poremećaji nastave.

Prema rečima Visockog, železnički i dunavski transportni pravci zajedno mogu da podmire tek oko trećine kapaciteta ukrajinskih luka na Crnom moru.

Ukrajinski elektroenergetski sistem pred novim iskušenjem

Isti problem se javlja i u energetskom sektoru. Rusija je 2024. godine znatno pojačala napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Do početka juna, Ukrajina je izgubila oko 9 gigavata proizvodnih kapaciteta.

Tokom toplotnog talasa narednog meseca, temperatura u Kijevu dostigla je 34,4 stepena Celzijusa, dok je operater elektroenergetske mreže "Ukrenergo" uveo vanredna isključenja struje u sedam regiona nakon što je kvar na opremi pogoršao deficit električne energije.

Ukrajina se sve više oslanja na evropsku elektroenergetsku mrežu kako bi nadoknadila domaće nestašice. 

Prema pisanju "Njuzvika", uvoz električne energije u februaru bio je 41 odsto veći nego u januaru.

Međutim, i evropska energetska infrastruktura je podložna uticaju ekstremnih vremenskih uslova.

A tu su i požari

Iskustvo Ukrajine sa šumskim požarima takođe pokazuje kako klimatski uslovi mogu da pojačaju posledice rata.

Satelitski podaci Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije pokazali su da je tokom 2024. godine u Ukrajini izgorelo oko 965.000 hektara – što je više nego dvostruko veća površina od one koja je te godine izgorela u celoj Evropskoj uniji.

Većina velikih požara izbila je tokom toplog i suvog vremena i bila je koncentrisana u blizini linije fronta.

Studija sa recenzijom, objavljena u časopisu "Fire Ecology", pokazala je da su porast temperatura i smanjenje količine padavina značajno povećali učestalost požara, naročito u centralnoj, južnoj i istočnoj Ukrajini.

Istovremeno, ruski napadi stvaraju dodatne rizike. Granatiranje i projektili mogu zapaliti poljoprivredno zemljište i travnjake, dok mine i neeksplodirana ubojna sredstva čine opasnijim za vatrogasce da dođu do pogođenih područja.

Oštećeni putevi i poremećene institucije mogu dodatno odložiti reagovanje u vanrednim situacijama. 

Južna Ukrajina se suočava sa krizom vode

Nestašica vode mogla bi predstavljati još veći dugoročni izazov.

Pre uništenja brane Kahovka u junu 2023. godine, njen rezervoar je snabdevao 31 sistem za navodnjavanje u Hersonskoj, Zaporoškoj i Dnjepropetrovskoj oblasti.

Tokom 2021. godine, ti sistemi za navodnjavanje pomogli su u proizvodnji oko 4 miliona tona žitarica i uljarica.

Nakon uništenja brane, Ministarstvo poljoprivrede Ukrajine upozorilo je da bi najmanje 500.000 hektara, ostalih bez navodnjavanja, moglo praktično da se pretvori u pustinju.

Brana je uništena dok se to područje nalazilo pod ruskom okupacijom. Ukrajina je optužila Rusiju za njeno uništenje, dok je Rusija za to okrivila Ukrajinu.

Akumulacija Kahovka takođe je bila glavni izvor vode za hlađenje nuklearne elektrane Zaporožje – najvećeg nuklearnog postrojenja u Evropi – koja se nalazi pod ruskom okupacijom.

Nakon što se akumulacija ispraznila, za obezbeđivanje vode korišćeni su bunari, ali se to pokazalo nedovoljnim. 

Zvaničnik Međunarodne agencije za atomsku energiju izjavio je za Rojters da bi potrošnja vode drastično porasla ukoliko bi svi reaktori ponovo bili pokrenuti.