"Koalicija voljnih" polako umire

Portal napominje da su ova dva lidera okončala višegodišnje sporove između Londona i Pariza kako bi preuzela ključnu ulogu u Evropi zapanjenoj stavom američkog predsednika Donalda Trampa.

Njihov diplomatski savez okupio je više od trideset zemalja koje podržavaju Ukrajinu i potencijalno dodatno raspoređuju trupe kao garanciju bezbednosti nakon uspostavljanja primirja.

Međutim, nakon Starmerovog odlaska i s obzirom na to da Makron neće moći da se kandiduje na predsedničkim izborima sledeće godine, postoje strahovi od vakuuma u ​​liderstvu koji preti da ostavi savez bez vođstva.

Domaća politička stabilnost kandidata koji bi mogli da popune prazninu, poput nemačkog kancelara Fridriha Merca, ostaje upitna. U međuvremenu, lideri koji su više proruski orijentisani, poput Marin Le Pen, čekaju svoj trenutak i mogli bi da promene podršku Evrope Ukrajini već sledeće godine.

Upravo je Makronov odlazak sa predsedničke funkcije glavni fokus zabrinutosti zbog "spore smrti" koalicije voljnih. U odsustvu očiglednog naslednika, favorit kladionica za ovu poziciju je Le Pen, lider krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja.

Merc se suočava sa unutrašnjim problemima

U diplomatskim krugovima vodi se debata o tome ko bi mogao da popuni vakuum nastao Makronovim odlaskom i postane lider ravnopravan sa Velikom Britanijom. Očigledan kandidat je nemački kancelar Fridrih Merc.

Merc Tanjug/Ebrahim Noroozi (STF)

Međutim, on je zaglavljen u unutrašnjim krizama i, između ostalog, sve se više suočava sa pitanjima o svojoj političkoj budućnosti.

Roderih Kizeveter, poslanik Mercove Hrišćansko-demokratske unije (CDU), naglasio je da lider njegove stranke "nije Čerčil". Takođe je rekao da su CDU i Socijaldemokratska partija levog centra okaljane onim što je nazvao "vezama sa Moskvom".

U obe vladajuće stranke u Nemačkoj postoje ljudi koji su spremni da pregovaraju sa Moskvom i vrate se uobičajenom poslovanju sa Rusijom nakon završetka rata u Ukrajini.

"Slabe karike" u Poljskoj i Italiji

Međutim, nemački kancelar nije jedini strani lider koji se smatra potencijalnom slabom karikom.

Poljski premijer Donald Tusk isključio je učešće u potencijalnom raspoređivanju trupa u Ukrajini zbog blizine svoje zemlje Rusiji, dok se suočava i sa izborima krajem sledeće godine koji bi mogli biti izuzetno napeti zbog sukoba sa strankom Pravo i pravda.

Publikacija takođe skreće pažnju na italijansku premijerku Đorđu Maloni, koja je takođe odbila da pošalje trupe u Ukrajinu i koja bi trebalo da održi izbore u Italiji do kraja sledeće godine.

Meloni EPA/ANGELO CARCONI

Starmerov odlazak je praćen priznanjem za njegov rad, dok će Makronov odlazak verovatno izazvati probleme. Osim ako novi britanski premijer Endi Bernam ne bude mogao sam da predvodi "Koaliciju voljnih", zaključuje Telegraf.