Putinov kraj sve bliži?

Istaknute ličnosti iz Putinovog užeg kruga navodno premeštaju finansijsku imovinu u inostranstvo, dok se kohezija unutar Kremlja raspada, što izaziva strah od potencijalne pobune.

German Gref, 62-godišnji šef najveće ruske banke, Sberbanke, i bivši član Putinovog tima, navodno je zahtevao kraj rata u Ukrajini, optužujući Kremlj da urušava ekonomiju kako bi izbegao ponižavajući mirovni sporazum.

Nekoliko nedelja kasnije, milijarder Andrej Meljničenko, istaknuti oligarh u industriji đubriva, javno je zatražio ekonomsku podršku Zapadu, implicitno kritikujući Putinovu jednočlanu vladavinu.

Analitičari primećuju da je praktično bez presedana da istaknuti ruski zvaničnici javno iznose takve zahteve.

Rastuće neslaganje je uglavnom vođeno finansijskim samoodržanjem nakon kontinuirane kampanje ukrajinskih napada dronova koji su osakatili rusku naftnu infrastrukturu i njenu najveću platformu za elektronsku trgovinu, Vajldberis, ozbiljno poremetivši trgovinu i izazvavši nestašicu goriva.

Prema rečima Džejsona Smarta, analitičara rata u Ukrajini, najbogatiji pojedinci u Rusiji su prebacili desetine milijardi dolara u inostranstvo tokom prošle godine.

"Oni razumeju da je Putinov režim na veoma nesigurnom tlu. I u ovom trenutku postoji velika šansa da će pasti", rekao je Smart za The Sun, dodajući da se frakcije unutar elite pripremaju za postputinovsku Rusiju. "To takođe znači da postoji velika šansa za nasilje."

Pojačana bezbednost oko Valdaja

Kao odgovor na rastuću nestabilnost, bezbednost oko Putinove glavne ratne rezidencije, tvrđave Valdaj, je značajno pojačana sa 27 modernih sistema protivvazdušne odbrane.

Štaviše, Nacionalna garda od 400.000 vojnika – koja direktno odgovara Putinu, a ne Ministarstvu odbrane – je pojačana teškim naoružanjem, uključujući tenkovske jedinice, u onome što analitičari procenjuju kao pripremu za suzbijanje unutrašnje pobune.

Međunarodne kritike i propagandna panika

Unutrašnji raskol se poklapa sa otporom tradicionalnih međunarodnih saveznika Rusije.

Tokom nedavnog sastanka u Omsku, u Rusiji, predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev rekao je Putinu da je vreme da se "zamrzne" sukob u Ukrajini, navodeći da "poenta" rata više nije jasna i zalagao se za povratak istanbulskoj formuli pregovora.

Bivši britanski vojni ataše u Rusiji, Džon Forman, ocenio je Tokajevovu izjavu kao upozorenje Putinu da se Kazahstan neće dozvoliti manipulisati, posebno nakon što su nedavni ukrajinski napadi na crnomorski naftni terminal primorali Kazahstan da smanji proizvodnju na svom glavnom naftnom polju za više od polovine.

Kriza i u ruskim državnim medijima

Rastuća nelagodnost prožima i ruske državne medije. Vladimir Solovjov, vodeći propagandista Kremlja, doživeo je slom u eteru tokom nedavnog nedeljnog emitovanja, priznajući stanje sukoba.

Priznajući da su "stvari teške", Solovjov je govorio o potrebi preseljenja stotina hiljada stanovnika iz pograničnih područja, uključujući Kursk, Brjansk, Belgorod i Krim, na ruski Daleki istok, Ural i regione Volge.

Solovjov je priznao kritičan nedostatak dronova-presretača i upozorio da će dolazeće ukrajinske balističke rakete uskoro pogoditi duboko u Rusiji. Izjavio je da je eliminisanje ogromnih količina municije i vojne opreme u godinama pre invazije bila "džinovska greška".

"Suočili smo se sa novom vrstom rata", rekao je Solovjov. "Za nas je ovaj rat prilično težak, jer je postojao određeni trenutak 2022. godine kada je iznenada postalo jasno da vojna doktrina koje su se pridržavale sve vojske na svetu više ne funkcioniše."

Uprkos neslaganju elite i panici na državnoj televiziji, Putin nastavlja da negira odgovornost za invaziju. Govoreći sa pripadnicima ruske mornarice u Sankt Peterburgu, ruski predsednik je ponovio da je Moskva samo odgovarala na akcije Kijeva koje podržava Zapad.

"Mi nismo započeli nikakav rat", tvrdio je Putin.

"Mi smo samo počeli da odgovaramo na vojne akcije, na ovaj rat, koji je sadašnji kijevski režim pokrenuo uz podršku Zapada."