Svet na ivici haosa; Sprema se totalni rat?

Saveznici u tom kontekstu razmatraju i raspoređivanje još američkog nuklearnog oružja u Evropi.

Eksperti ocenjuju da su SAD već prebacile nuklearne bombe tipa B61-12 u britansku vazduhoplovnu bazu Lejkenhit.

Ako se pretnja bude dalje zaoštravala, i članice NATO bliže Rusiji, poput Poljske, Finske i Litvanije, mogle bi biti razmotrene kao lokacije za stacioniranje.

Prvenstveno je u pitanju nestrateško nuklearno oružje, namenjeno uništavanju žive sile, aerodroma, luka, komandnih centara i druge vojne infrastrukture.

U poređenju sa strateškim nuklearnim oružjem, ono često ima slabiju razornu moć i nose ih avioni, rakete kraćeg dometa i krstareće rakete.

Posle nuklearnog razoružavanja zbog kraja Hladnog rata, u šest vazduhoplovnih baza u Nemačkoj, Belgiji, Italiji, Holandiji i Turskoj ostalo je, prema proceni eksperata, oko 100 bombi B61-12.

Generalni sekretar NATO Mark Rute u razgovoru sa DPA nije isključio mogućnost stacioniranja još američkog nuklearnog oružja, ali nije želeo da komentariše ni detalje nuklearnog arsenala u Evropi, ni savezničkih konsultacija.

Rute je u razgovoru sredinom jula rekao da NATO neprekidno procenjuje potrebni potencijal i strukturu nuklearnog odvraćanja, dodajući da će se prilagoditi kad god to bude potrebno.

"Moramo uvek biti sigurni da niko ne može bez odgovora da nas napadne nuklearnim oružjem", rekao je.

On je u aprilu u Istanbulu nagovestio da bi NATO u Evropi mogao ići dalje od zamene i modernizacije postojećih sistema, odnosno da će saveznici morati da donesu ključne odluke o prilagođavanju nuklearnog potencijala Severnoatlantske alijanse pogoršanom stanju bezbednosti.

Grupa za nuklearno planiranje u toj alijansi sa poslednjeg sastanka u junu izdala je prvo pisano saopštenje u skoro dve decenije.

Navela je da su se članice "saglasile da nastave jačanje misije nuklearnog odvraćanja NATO modernizacijom nuklearnih sposobnosti, jačanjem kapaciteta nuklearnog planiranja i prilagođavanjem za realizaciju interesa svoje bezbednosti".

Američki stručnjak za nuklearno naoružanje Robert Piters je za DPA izjavio da je optimista jer smatra da će Vašington ojačati nuklearno odvraćanje u Evropi u naredna 24 meseca, "da se smanji verovatnoća otvorenog sukoba sa Rusijom".

On je procenio da bi "imalo smisla" rasporediti dodatnih 100 do 150 jedinica nestrateškog američkog nuklearnog oružja u Evropi, potencijalno uključujući Poljsku i Finsku.

To zahteva gradnju novih objekata, što, ocenio je Piters, ne predstavlja prepreku, jer se radi o poslu od nekoliko meseci.

"Očigledno nam nedostaje oružja", rekao je Piters, jer Rusija verovatno ima prednost veću od 10 prema jedan u nestrateškom nuklearnom oružju.

Sličnu ocenu, da Evropa treba da realizuje novu vrstu nuklearne sposobnosti, izrekao je Džim Stouks (Jim Stokes), bivši američki funkcioner i nekadašnji direktor za nuklearnu politiku u NATO.

To, međutim, ne znači da NATO mora da izjednači broj bojevih glava sa ruskim, naglasio je. Nove sposobnosti mogle bi poslati signal da SAD ostaju posvećene proširenom nuklearnom odvraćanju i garancijama nuklearne bezbednosti za saveznike.

Stouks je podsetio na spektar nuklearnih sistema koje su SAD stacionirale u Evropi tokom Hladnog rata, pored avionskih bombi B61.

Odluka saveznika iz 1979. o modernizaciji nuklearnih sistema i raspoređivanju novih kapaciteta uključila je balističke rakete srednjeg dometa peršing II i krstareće rakete BGM-109G grifon.

Američki stručnjak je naglasio kako ne smatra da je neophodno pomeranje američkih nuklearnih bombi bliže Rusiji, jer one mogu biti razmeštene i u zapadnoj Evropi.

Sa druge strane, učešće drugih saveznika može biti korisno, uključujući posedovanje aviona sertifikovanih za nuklearne misije, dopunu goriva u vazduhu, izviđanje, pratnju, vežbe ili komandne i kontrolne sposobnosti, rekao je Stouks.

Shutterstock/GASphoto

To bi moglo doneti prednosti bez direktnog stacioniranja američkog nuklearnog oružja na njihovu teritoriju.

"Želimo da se predsednik Putin svako jutro probudi, popije šoljicu kafe i kaže: 'Danas nije dan za napad'", dodao je.

Prema njegovim rečima, odvraćanje funkcioniše od osnivanja Severnoatlantske alijanse pre 77 godina, jer nijedna država nikada nije napala nekog od saveznika.

Inače, Rute i eksperti inicijativu Francuske za formiranje evropskog kapaciteta za nuklearno odvraćanje vide pre kao dopunu američkom, a ne zamenu.

Rute je za DPA rekao da američko nuklearno odvraćanje ostaje krajnja garancija slobode i bezbednosti saveznika, dok francuska inicijativa može da doda još jedan sloj zaštite.

Osim francuskog nuklearnog naoružanja, i britansko može biti dobra dopuna američkom kao faktor odvraćanja, ocenio je Stouks, uz primedbu da nijedna od te dve zemlje ne može da zameni SAD.

Izvori iz NATO navode da nije jasno hoće li, a ako hoće, na koji način saveznici saopštavati ikakve detalje o proširenju kapaciteta nuklearnog odvraćanja. Dosadašnja praksa je bila da se Rusija ostavi u neizvesnosti u pitanju konkretnih koraka.

NATO i Vašington potvrđuju da je američko nuklearno oružje stacionirano u Evropi, ali podaci o broju, tipu naoružanja i o lokacijama drže se u strogoj tajnosti.