Evropa je na nultoj tački; Lančana reakcija katastrofe je pokrenuta; "Biće još gore, i gore i gore"

Kako podseća taj list "nezajažljivi" požari gutaju Evropu, uz "pržeći" toplotni talas. Takođe, Evropa je zabeležila i nezapamćene oluje, takođe u leto 2026. godine, koje je već srušilo meteorološke rekorde.

"Na kontinentu koji je prebrodio vekove previranja – razarajuće ratove, smrtonosne pandemije – upravo zbog vremenskih prilika Evropa sada ima osećaj da se nalazi blizu tačke pucanja", navodi se u tekstu.

Takođe se podseća da je više od 300.000 ljudi raseljeno u Francuskoj i Španiji, gde su izbili najveći požari u modernoj istoriji ovih zemalja. Milioni drugih ljudi su u očajničkoj potrazi za spasom od temperatura koje redovno skaču iznad 40 stepeni Celzijusa.

Takođe, samo u junu je zabeleženo najmanje 10.000 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom širom Evrope, a ta brojka bi na kraju mogla ispasti i potcenjena.

"Evropa je nulta tačka kada je reč o posledicama klimatskih promena", rekao je Johan Rokstrom, švedski naučnik i direktor Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime u Nemačkoj.

"2026. godina je tek početak", dodao je profesor Rokstrom. "Neizbežno će postati gore. Biće sve gore, i gore, i gore, do tačke u kojoj ćemo, bojim se, preći granice prilagođavanja", rekao je on.

Evropa, naravno, nije jedina, podseća njujorški list.

Toplotni talasi su ove godine pogodili i Australiju i Japan. Poplave su opustošile Keniju i Angolu. Snežna oluja je paralisala istočni deo Sjedinjenih Država.

Evropa se najbrže zagreva

Zemlje u razvoju na južnoj hemisferi i dalje su mnogo ranjivije na efekte promenljive klime od bogate Evrope. Ipak, nijedan drugi kontinent se nije zagrevao tako brzo kao Evropa – skoro dvostruko brže od globalnog proseka od sredine 1900-ih.

To je primoralo Evropljane da se, oštrije nego drugi, suoče sa surovom realnošću promenjene klime, posebno leti, kada su njihovi nekada blagi dani ustupili mesto vrućinama nalik onima u pećima.

Iako je i dalje hladnija od drugih delova sveta, poput američkog jugozapada ili regiona Persijskog zaliva, Evropa je manje sposobna da se izbori sa tim jer su njene zgrade uglavnom bez klima-uređaja i građene su tako da zadržavaju toplotu.

"Sa ovim toplotnim talasom i ovim požarima, može se reći da situacija počinje da postaje nepodnošljiva", rekla je Sonja Seneviratne, švajcarska naučnica za klimu sa Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju u Cirihu.

Lančana reakcija katastrofe

Katastrofa se odvijala u začaranoj, iako potpuno logičnoj, lančanoj reakciji.

Prvo su rekordni toplotni talasi isušili tlo i vegetaciju, koja je postala bujna nakon vlažne zime. Zatim su divlji požari u blizini Bordoa i španske prestonice, Madrida, pronašli idealno gorivo u tom suvom rastinju.

U sredu ujutru, zvaničnici u Žirondi su rekli da je požar tokom noći bio stabilan. Međutim, novi toplotni talas pretio je da pogorša uslove baš u trenutku kada su vatrogasci postizali napredak u njegovom obuzdavanju.

Status Evrope kao kontinenta koji se najbrže zagreva posledica je i promenjenih vremenskih obrazaca i njene blizine Arktiku, gde smanjenje snega i leda dovodi do više tamnih površina koje upijaju toplotnu energiju.

Kontinent je topliji za više od 1,6 stepeni Celzijusa nego što je bio pre tri decenije, a ovaj porast temperature je dovoljno brz da bude primetan tokom samo jedne generacije.

Friderike Oto, nemačka klimatološkinja sa Imperijal koledža u Londonu, rekla je da su obrasci vetrova "mlazne struje" (jet-stream) i sistemi visokog pritiska nekada mogli da obezbede dane "prijatnog letnjeg vremena" u Evropi.

Sada, kako kaže, ta ista dinamika proizvodi nepodnošljive uslove jer se javlja ruku pod ruku sa toplijom klimom.

Najstrašniji aspekt evropskog leta, kažu naučnici, jeste to što bi ono retroaktivno moglo da deluje bezazleno.

Planeta je već na putu da prekrši glavni cilj Pariskog sporazuma iz 2015. godine: da se spreči zagrevanje planete za više od dva stepena Celzijusa  iznad preindustrijskog nivoa.

Neki stručnjaci kažu da se tempo zagrevanja zapravo ubrzava.

Francuska služba za vreme i klimu naslikala je distopijsku sliku, navodeći da bi do 2050. godine toplotni talasi mogli biti pet puta češći, dok bi temperature mogle da dostignu  48 stepeni Celzijusa.