Katastrofalno stanje – nazapamćen broj mrtvih; Očekuje se novi udar

Zapadna Evropa je zabeležila najtopliji jun u istoriji, nakon što su produženi periodi ekstremne vrućine podigli temperature na rekordne nivoe u nekoliko zemalja. Posledice nisu ograničene samo na nelagodnost stanovništva.

Toplotni talasi su takođe opteretili zdravstvene sisteme i prouzrokovali značajnu štetu poljoprivrednim usevima.

Četiri ključne brojke pokazuju obim toplotnog talasa koji je pogodio region. Prema podacima Kopernikus službe za klimatske promene Evropske unije, Zapadna Evropa je zabeležila svoj najtopliji jun u istoriji, sa prosečnom temperaturom od 20,74 stepena Celzijusa. To je 3,06 stepeni Celzijusa više od junskog proseka od 1991. do 2020. godine, čime je oboren prethodni rekord postavljen u junu 2025. godine, izveštava Euronews.

Širom Evrope, ovo je bio drugi najtopliji jun u istoriji, a Engleska i Francuska su zabeležile svoje najtoplije june u istoriji. Nemačka je takođe zabeležila svoj drugi najtopliji jun, sa novim rekordnim maksimumom za zemlju.

Više od 10.000 smrtnih slučajeva tokom toplotonog talasa

Više od 10.000 dodatnih smrtnih slučajeva zabeleženo je tokom toplotnog talasa krajem juna, prema podacima EuroMOMO, evropskog sistema za praćenje mortaliteta. Više od 9.000 smrtnih slučajeva bilo je među osobama starijim od 65 godina, a najmanje 5.764 dodatnih smrtnih slučajeva zabeleženo je samo u Francuskoj.

Nacionalna agencija za javno zdravlje Francuske saopštila je da je broj umrlih bio 36 procenata veći od očekivanog, što je najveći broj umrlih od toplotnog talasa 2003. godine. Visok broj umrlih pokrenuo je pitanja o spremnosti Francuske za ekstremne vrućine. Opsežne reforme su sprovedene nakon smrtonosnog toplotnog talasa 2003. godine, ali kritičari kažu da nisu bile dovoljne da zaštite stanovništvo od najgorih posledica ekstremnih vrućina.

EPA/ANGELO CARCONI

Krajem juna, premijer Sebastijan Lekornu sazvao je hitnu sednicu vlade kako bi procenio kako bi se zemlja mogla bolje pripremiti za buduće toplotne talase. Analiza nezavisne neprofitne Jedinice za energetsku i klimatsku obaveštajnu službu (ECIU) procenila je da bi junski toplotni talas mogao smanjiti vrednost žetve žitarica u Evropi za oko dve milijarde evra.

Francuska i Mađarska čine skoro tri četvrtine procenjenih gubitaka. Procenjeno je da je žetva žitarica u Francuskoj smanjena za 4,1 milion tona, u vrednosti od oko 891 milion evra, nakon što je ekstremna vrućina pogodila useve pšenice i kukuruza u ranoj fazi.

Mađarska je takođe pretrpela velike gubitke, izgubivši procenjenih 2,4 miliona tona žitarica u vrednosti od 444 miliona evra. Analitičar ECIU-a Tom Lankaster rekao je da je toplotni talas došao u "strašno vreme za evropske proizvođače žitarica", pogodivši razvoj useva i smanjujući prinose širom kontinenta.

"Ovo će finansijski pogoditi poljoprivrednike, smanjivši njihove prihode i istovremeno ugrozivši bezbednost hrane u Evropi", rekao je on.

ECIU je upozorio da će gubici verovatno učiniti Evropu zavisnijom od uvoza i da bi cene sirovina mogle da porastu na svetskom tržištu, u zavisnosti od rezultata žetve na južnoj hemisferi do kraja godine.

Tanjug/The Gazette via APMichael Seamans (MBI)

Novi toplotni talas u Evropi

Naučnici su upozorili da junski toplotni talas nije bio izolovan događaj. Kopernikus služba za klimatske promene zabeležila je velike toplotne talase u zapadnoj Evropi tokom maja, juna i početka jula, sa rekordno visokim temperaturama površine mora koje su doprinele ekstremnim uslovima.

Ove nedelje se u Evropi očekuje novi toplotni talas, što je dovelo do upozorenja na požare u delovima jugozapadne Francuske i severne Španije, prema podacima Evropskog sistema za informacije o šumskim požarima. Očekuje se i porast temperature u Ujedinjenom Kraljevstvu i Portugalu.

Najnoviji talas visokih temperatura doprineo je šumskim požarima širom Francuske i Španije, posebno u oblastima oko španske prestonice Madrida. Zvaničnici tamo upozorili su da su ovo najgori požari koje je region ikada video.

Shutterstock/Quality Stock Arts

Evropa je kontinent koji se najbrže na svetu zagreva

Prema izveštaju o stanju klime u Evropi za 2025. godinu, Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, sa temperaturama koje rastu oko dvostruko više od globalnog proseka.

Izveštaj upozorava da će, kako se klima nastavlja zagrevati, toplotni talasi postajati češći i intenzivniji, javljajući se ranije u proleće i kasnije tokom godine.