Bes u Kremlju; "Sad ste meta"

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda objavio je da su se parlamentarne stranke složile da iz Ustava uklone Član 137, koji eksplicitno zabranjuje oružje za masovno uništenje na tlu Litvanije.

"Geopolitička situacija se pogoršava. Naš Ustav je napisan u vreme kada su okolnosti bile potpuno drugačije", rekao je Nauseda, napominjući da trenutno ne postoje konkretni planovi za skladištenje nuklearnog oružja u zemlji.

Ministar odbrane Robertas Kaunas opravdao je inicijativu tvrdeći da Litvanija ostaje praktično jedina članica Alijanse sa eksplicitnom ustavnom zabranom takvog oružja, što je, kako je rekao, sprečava da u potpunosti iskoristi odbrambeni potencijal NATO-a.

Litvanski potez dolazi u vreme kada druge nordijske i baltičke države otvoreno signaliziraju svoju spremnost da budu domaćini nuklearnom oružju NATO-a.

Estonija, Švedska i Danska su poslednjih meseci izrazile spremnost da to učine, dok je švedski premijer Ulf Kristerson potvrdio da Stokholm već pregovara sa Londonom i Parizom o nuklearnom odvraćanju.

Ruske kontramere protiv Finske

Nemačka, u međuvremenu, nastoji da preuzme vođstvo u uspostavljanju onoga što naziva nuklearnim sistemom na nivou Evropske unije. Vladajući poslanik CDU Jens Špan ranije se zalagao da se Nemačkoj omogući pristup francuskom i britanskom nuklearnom oružju.

Moskva upozorava da bi takvo evropsko naoružavanje dovelo samo do nove eskalacije tenzija.

Rusija je u međuvremenu preduzela konkretne kontramere protiv Finske i privremeno je obustavila železnički saobraćaj – ljude, vozila i teret – preko svih pet graničnih prelaza sa Finskom od 1. jula, dok je istovremeno zatvorila po jedan prelaz prema Estoniji i Letoniji.

Sam dekret ne navodi eksplicitno razlog zatvaranja, ali se poklapa sa ukidanjem finske nuklearne zabrane.

Posledice su osetile pogranične zajednice: saobraćaj automobila i pešaka je već bio obustavljen od decembra 2023. godine, a sada je obustavljen i preostali železnički teretni saobraćaj.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova opisala je odluku Finske kao "pobedu slepe rusofobije" nad zdravim razumom.

Najduža granica

Zakon koji je pokrenuo ovaj lanac događaja potpisao je finski predsednik Aleksandar Stub u petak, 26. juna 2026. godine, čime je završen proces koji je parlament pokrenuo 17. juna.

Nove odredbe, koje stupaju na snagu 1. jula, dozvoljavaju uvoz, transport, snabdevanje i posedovanje nuklearnog oružja kada je to potrebno za finsku odbranu, kolektivnu odbranu NATO-a ili odbrambenu saradnju. Zakonodavci su glasali sa 125 glasova za i 61 protiv, uz protivljenje Socijaldemokrata, Zelenih i Leve alijanse.

Odluka dolazi tri godine nakon što se Finska, ranije vojno neutralna zemlja, pridružila NATO-u kao direktan odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.

Zemlja deli granicu od 1.340 km sa Rusijom, najdužu od svih članica NATO-a.

Ranije tog meseca, NATO je uspostavio nove stalne Ispredne kopnene snage (FLF) Finska u Rovaniemiju, Finska, prvo stalno raspoređivanje savezničkih snaga na ruskoj granici – cilj koji je vlada postavila na početku svog mandata, a koji su potom prihvatile i saveznice.

Iako finska vlada ponavlja da zemlja "nema planove" da bude domaćin nuklearnog oružja u mirnodopsko vreme, zakon otvara pravnu mogućnost da se to učini u budućnosti, u skladu sa NATO-ovim programom deljenja nuklearnog oružja, u kojem savezničke posade aviona mogu da isporučuju taktičke nuklearne bombe ako konvencionalni sukob eskalira u nuklearni.

Prema izveštaju u Fajnenšel tajmsu od 2. juna 2026. godine, SAD su u ranim fazama poverljivih razgovora o proširenju svog nuklearnog raspoređivanja izvan šest zemalja koje trenutno učestvuju u šemi (Belgija, Nemačka, Italija, Holandija, Turska i Velika Britanija).

U radu se posebno pominje interesovanje Poljske i baltičkih zemalja, dok se Finska ne pominje direktno, ali njeno uklanjanje pravne prepreke postavlja pitanje da li bi mogla biti na listi budućih kandidata.

Rusi optužuju za rusofobiju

Analiza Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) smešta ovaj zaokret u širi kontekst nordijskog preispitivanja američkog "nuklearnog kišobrana".

Nakon što je Vašington na samitu NATO-a u Hagu u junu 2025. godine zahtevao da saveznici dostignu 5 procenata BDP-a za odbranu do 2035. godine, takozvana grenlandska kriza iz 2026. godine delovala je kao "strateški šok" za region, uveravajući nordijske zemlje da američka garancija bezbednosti više nije bezuslovna, uprkos tome što je formalno ostala na snazi.

Stalni predstavnik Rusije pri UN u Ženevi, Genadij Gatilov, upozorio je da će Moskva tretirati nuklearno oružje na svojim granicama – bilo u Finskoj ili Poljskoj – kao "direktnu pretnju koja opravdava kompenzacione kontramere".

Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev, optužio je Finsku za rusofobiju i najavio da bi zemlja mogla postati jedna od meta ruskog nuklearnog oružja.

Za sada je najverovatniji scenario da Finska zapravo neće biti domaćin nuklearnog oružja u kratkom roku, pošto bi takva odluka zahtevala poseban politički sporazum unutar NATO-a i SAD, ali je pravna prepreka uklonjena.

Pitanje je da li će ukidanje zabrane u Finskoj i Litvaniji, uz otvorenost Estonije, Švedske i Danske i ambicije Nemačke za nuklearni kišobran na nivou EU, ostati prvenstveno simboličan signal odvraćanja Moskvi ili prvi korak ka stvarnom, fizičkom raspoređivanju nuklearnog oružja najbliže granici Rusije od kraja Hladnog rata.