Putinova odbrana je potpuno pukla VIDEO

Njihovo putovanje od 2400 kilometara bio je napad najdužeg dometa koji je do sada izvela ukrajinska vojska – ekvivalent tri preleta preko Velike Britanije.

Za nekoliko dana, napad je zaustavio rad najvećeg ruskog proizvođača benzina, produbivši krizu snabdevanja, paničivši građane i navevši vlasti da zabrane izvoz dizela.

Ali je takođe pokazao Moskvi da se mesta koja su nekada smatrana zaštićenim svojom ogromnom udaljenošću od linije fronta sada nalaze na nišanu Volodimira Zelenskog. To je problem bez trenutnog odgovora.

"Potpuno smo eliminisali samu ideju da Rusija ima stratešku pozadinu", rekao je ukrajinski predsednik na samitu NATO-a u Ankari.

"I ovo nije izuzetak. To je nova realnost", dodao je, opisujući uspeh novih dronova dugog dometa kao deo "revolucionarne promene" u ratovanju.

Sa tako velikim dometom, Ukrajina sada može da ugrozi rafinerije nafte i infrastrukturu širom Sibira, kao i vojne baze i najveći ruski terminal za tečni prirodni gas.

Ukrajinci zaobišli rusku odbranu

Ruski predsednik Vladimir Putin morao je da se bori da zaštiti stotine meta koje su izgledale bezbedno zbog svoje lokacije – vršeći pritisak na ograničene zalihe protivvazdušne odbrane i spore lance snabdevanja.

Da bi stigli do svog cilja, dronovi FP-1 koje je proizvela ukrajinska firma Fajer Point su napravljeni lakši, sa produženim rasponom krila i povećanim rezervoarom za gorivo.

Kijevski piloti su radili "više od nedelju dana" na putanji leta koja bi zaobišla rusku protivvazdušnu odbranu, prema rečima Denisa Štilermana, suosnivača Fajer Pointa.

Nakon lansiranja, dronovi su jednostavno pratili svoju unapred programiranu rutu.

Da bi im pomogla na njihovom putu, Ukrajina je sistematski degradirala moskovsku mrežu radara i baterija raketa zemlja-vazduh, uključujući Pancir i S-400, koji su pre rata primali zavidne poglede širom sveta.

CIA je takođe navodno pomogla Kijevu da identifikuje i isplanira rute kroz sve porozniji vazdušni prostor Moskve.

"Ni za milion godina", rekao je doktor Tomas Vitington, saradnik Kraljevskog instituta ujedinjenih službi, kada su ga pitali da li je mogao da predvidi da će dron udariti tako daleko u Rusiju.

Masovno širenje oružja uvek je delovalo kao "pravac kretanja", rekao je za Telegraf. Ali upotreba bespilotnih letelica u Ukrajini na strateškom nivou je "potpuno iznenađenje".

Problem u snabdevanju benzinom

Kampanja dubokih udara stvorila je prazninu od 35% u snabdevanju Rusije benzinom, uzrokujući duge redove širom zemlje i primoravajući Putina da se suoči sa najvećim talasom javnog nezadovoljstva od početka rata.

Moskovska mreža protivvazdušne odbrane je osmišljena da štiti od NATO aviona i balističkih raketa, a ne od sporo krećućih rojeva dronova, koji lete nisko pri zemlji i emituju različite radarske signale.

Napad na Omsk je zaprepastio ruske vojne blogere, koji su se pitali kako je tako dragoceni objekat mogao biti pogođen oružjem koje je, prema lokalnim sistemima za upozoravanje na vazdušne pretnje, prošlo kroz desetine oblasti (regiona) na putu do rafinerije.

U ponedeljak je Moskva poslala borbene avione Suhoj-57 da obore dronove. Ali čak ni ovi napredni stelt avioni nisu uspeli da spreče nekoliko ukrajinskog roja da se provuče.

Omsk nije imao odbranu

Rafinerija u Omsku nije imala sopstvenu protivvazdušnu odbranu.

Rusija je jednostavno prevelika da bi obezbedila rakete zemlja-vazduh ili timove za zaštitu svakog dela kritične nacionalne infrastrukture. Oni koje poseduje grupišu se oko velikih gradova i linije fronta.

"To je pomalo osuđujući uvid u rusku protivvazdušnu odbranu u ovom trenutku", rekao je Kajl Glen, istraživač "open sorsa", za Telegraf.

"Čini se da daju veliki prioritet Moskvi i možda u Sankt Peterburgu. Ali ako ovi ukrajinski dronovi mogu da probiju prvu ogradu, iza nje gotovo da nema ničega što bi ih zaustavilo."

Aleksej Čadajev, ruski impresario za dronove i bivši službenik Kremlja, rekao je da je napad otkrio neuspeh "postsovjetskog kapitalizma" – i potrebu za mobilizacijom civila u timove za borbu protiv dronova.

Kijev pojačao napade

Od početka godine, Ukrajina je pojačala napade na ruske sisteme protivvazdušne odbrane i drastično povećala broj dubokih udara – sa 85 u februaru na 172 prošlog meseca, prema podacima Generalštaba.

Sa svojim lakim teretom, dronovi dugog dometa najbolje funkcionišu protiv lako zaštićenih i zapaljivih ciljeva, kao što su rafinerije nafte.

Ali kako se ruska protivvazdušna odbrana istrošila, Kijev je takođe počeo da izvodi više udara svojom domaćom krstarećom raketom Flamingo, koju takođe proizvodi Fajer Point.

"Većina ljudi se slaže da je lako videti i da bi trebalo da bude lako presretnuti", rekao je Glen. Ipak, nekoliko Flaminga je prošlog meseca udarilo u ključni ruski objekat za oružje u Volgogradu, izazvavši značajan požar svojim bojevim glavama od oko 1.000 kg.

Prema Fajer Pointu, FP-1 ima Maksimalni domet od 3.500 kilometara. Kompanija proizvodi oko 200 dnevno, po ceni od oko 50.000 dolara (37.300 funti) po komadu.

Nepremostivi izazov pred ruskom vojskom?

Putinova vojska se suočava sa strmim, potencijalno nepremostivim izazovom u zaštiti svoje "strateške pozadine" od lanca snabdevanja koji već funkcioniše ovim tempom.

Malo šta može sprečiti kompaniju Fajr Point da proširi domet drona do 4.000 kilometara i više, rekao je za The Telegraph Fabijan Hofman, stručnjak za rakete u Norveškom institutu za studije odbrane u Oslu.

"Kada jednom imate dokaz koncepta, prilično je lako postepeno povećavati domet sistema."

Mete koje su sada, ili će uskoro biti, na dohvat ruke uključuju najveće rusko postrojenje za tečni prirodni gas, na arktičkom poluostrvu Jamal, kao i pumpne stanice koje transportuju sve ređe zalihe nafte širom zemlje.

Prošlog meseca, Putin je obećao da će izgraditi više sistema protivvazdušne odbrane kako bi se nosio sa ukrajinskim bombardovanjima. Ove nedelje je pozvao rukovodioce da izgrade male rafinerije.

"To je u redu za dugoročne težnje", rekao je Vitington. "Ali to ne rešava vaš neposredni problem. Pored toga, povećanje količine protivvazdušne odbrane koju gradite zahteva više novca, više komponenti, više industrijske snage – i svaka baterija S-500 koju gradite je nešto što ne gradite na frontu."

Putin se suočava sa preprekom

Na Telegramu, Čadajev je pozvao na veća ulaganja u jeftine presretače i slojevitu protivvazdušnu odbranu, što bi Rusiju učinilo manje zavisnom od skupih sistema poput Pancira za obaranje dolazećih pretnji.

Moskovski presretač-bespilot, Jelka, bledi u poređenju sa svojim ukrajinskim ekvivalentima. Vojnici se žale da pogrešno prati ptice i da loše funkcioniše kada uslovi nisu sunčani i bez vetra.

Rusiji su potrebni mali, mobilni timovi protivvazdušne odbrane raspoređeni širom zemlje, tvrdio je gospodin Čadajev. To znači regrutovanje civila u te napore.

"Rat dronovima(pokazuje) da je kapitalizam postsovjetskog tipa propao. Ne zbog komunističkog preporoda. Već jednostavno zato što se točak bezbednosnih tehnologija okrenuo. Reći ću to otvorenije. Model koji razvijamo, gde je odbrana od dronova zadatak protivvazdušne odbrane vojske plus (regionalni) guverneri, upravo je pokazao svoju neefikasnost u Omsku", rekao je.

"Vojska jednostavno nema osoblje da organizuje zonalnu odbranu... Potreban nam je jedinstveni federalni civilni sistem za kontrolu donjeg vazdušnog prostora."

U ranijem postu, ruski stručnjak za dronove pozvao je Putina da "pauzira" rat kako bi se Moskva mogla bolje pripremiti.

Ta poruka ne dopire. S druge strane, nesumnjivo će doći do više ukrajinskih dronova.