Moćni Rus progovorio: "Totalni raspad..."

Njegove poruke izazvale su veliku pažnju jer dolaze od čoveka koji godinama nije bio deo opozicije, već samog ekonomskog vrha bliskog Kremlju. 

Kako piše "The Economist", ruski milijarder Andrej Meljničenko, jedan od najvećih svetskih proizvođača đubriva i jedan od najbogatijih industrijalaca u Rusiji, u više od 60 sati razgovora s tim uglednim britanskim nedeljnikom izneo je do sada najopsežniju javnu kritiku smera kojim njegova zemlja ide od početka rata u Ukrajini.

Iako nije otvoreno pozvao na odlazak ruskog predsednika Vladimira Putina, Meljničenko smatra da bi Rusija trebalo da napusti model vlasti u kojem sve zavisi od jednog čoveku. 

Prema njegovom mišljenju, bez dubokih političkih promena zemlja će se suočiti s još ozbiljnijim krizama. 

Britanski listi podseća da se posledice rata više ne osećaju samo na frontu nego i u svakodnevnom životu građana. 

Nakon ukrajinskih napada na rusku energetsku infrastrukturu u pojedinim delovima zemlje pojavili su se redovi za gorivo, dok su na benzinskim pumpama zabeleženi i fizički sukobi.

Istovremeno raste nezadovoljstvo zbog prisilne mobilizacije, a kritike rata sve češće šire i ruski influenseri putem društvenih mreža. 

To je, smatra Meljničenko, u suprotnosti sa službenim porukama Kremlja da se tzv. "specijalna vojna operacija" odvija prema planu. 

Iako ne očekuje skori ekonomski kolaps niti masovne proteste, tvrdi da sve više Rusa smatra kako je država zapala u slepu ulicu.

Prema pisanju "The Economista", Meljničenko upozorava da bi Putin, suočen s rastućim nezadovoljstvom u zemlji, mogao da pokuša da učvrsti vlast dodatnom eskalacijom rata ili još snažnijom represijom prema vlastitim građanima. 

U najcrnjem scenariju, kaže, postoji čak i bojazan od upotrebe taktičkog nuklearnog oružja kako bi se zastrašili evropski saveznici Ukrajine. 

Ipak, većina zapadnih bezbednosnih analitičara i dalje smatra da je takav razvoj događaja malo verovatan.

Tri scenarija i nijedan nije dobar za Ruse

Meljničenko je izneo tri scenarija za budućnost Rusije, a nijedan od njih ne smatra poželjnim. 

Prvi je potpuni raspad države, koji bi mogao dovesti do borbe različitih grupa za kontrolu nad prirodnim bogatstvima i nuklearnim arsenalom. 

Drugi scenario podrazumeva da Rusija postane ekonomski i politički zavisna od neke druge sile, ponajprije Kine, koja bi je koristila kao izvor sirovina i strateški tampon prema Zapadu. 

Druga mogućnost u tom scenariju je osiromašena Rusija na evropskoj periferiji, što bi dugoročno moglo da podstakne novi talas nacionalizma i sukoba.

Treći scenario upoređuje Rusiju sa Severnom Korejom – zatvorena država, izolovana od sveta, bez ekonomskog razvoja i u trajnom sukobu s međunarodnom zajednicom. 

Prema njegovim tvrdnjama, upravo se o takvom modelu navodno raspravlja unutar dela ruskog državnog vrha.

Meljničenko smatra da ni Rusija, ni Zapad ne bi smeli da teže daljoj eskalaciji sukoba, nego da bi trebalo da pronađu način za dugoročan suživot i stabilnost. 

Kako navodi "The Economist", ruski oligarh pritom nije govorio iz perspektive zagovornika demokratije ili ljudskih prava, nego pre svega kao ekonomista koji smatra da Rusija može da opstane jedino ako postane predvidivija država, s manje političke represije i većom raspodelom moći.