Da li Putinove reči pokazuju želju za krajem rata?; "Videli ste kako je nazvao Zelenskog..." VIDEO

Tako je, govoreći novinarima nakon parade na Crvenom trgu 9. maja, Vladimir Putin neočekivano govorio o ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom mirnim i izuzetno korektnim tonom, sa uobičajenom dozom diplomatske uzdržanosti.

"Još jednom sam čuo da je ukrajinska strana, gospodin Zelenski, spremna da održi lični sastanak. Da, čuo sam to. Ali ovo nije prvi put da to čujemo... Nikada nismo odbili, niti sam ja", rekao je Putin.

Ovo je u oštroj suprotnosti sa prethodnom retorikom ruskog lidera, koji je od početka sveopšteg rata pokušavao da izbegne da Zelenskog zove prezimenom, koristeći razne epitete, uključujući i uvredljive. Na primer, na samom početku rata, 25. februara 2022. godine, kada je postalo jasno da Ukrajina dočekuje ruske tenkove "Molotovljevim koktelima" i "Bajraktarima", Putin je zabeležio emotivno, pa čak i pomalo histerično obraćanje ukrajinskim vojnicima.

• Vladimire Vladimiroviču, vraća se Angela?
• Putin planira svoj konačan udarac VIDEO

"Uzmite vlast u svoje ruke. Izgleda da ćemo se lakše dogovoriti sa vama nego sa ovom gomilom narkomana i neonacista koji su seli u Kijevu i uzeli ceo ukrajinski narod za taoca", rekao je tada Putin.

Promena retorike nije prošla nezapaženo ni u Ukrajini ni u Rusiji.

"Odjednom je Putin progovorio o tome da je spreman da se sastane sa gospodinom Zelenskim kako bi potpisali konačni mirovni sporazum. Još jedna manipulacija, ali već pod potpuno drugačijom retorikom", piše vojni analitičar Aleksandar Kovalenko. "Gospodin Zelenski. Pretpostavljam nelegitimni vođa kijevskog režima. To je to. Pipa (Putin), rezultati", sarkastično piše Z-kanal Aleks Parker Returns. "Predsednik Ruske Federacije Vladimir Vladimirovič Putin: 'Gospodin Zelenski'. Dakle, Zelenski sada nije narkoman, uzurpator i terorista, već gospodin?", upitao je ruski ratni dopisnik Vladimir Romanov.

Nema napretka ni sa jedne strane

Slične misli izrazio je i bivši ruski oligarh i dugogodišnji kritičar Kremlja, Mihail Hodorkovski, koji smatra da se prvi put posle dugo vremena otvara prostor za ozbiljnije mirovne pregovore između Moskve i Kijeva. Kao posebno značajan detalj izdvojio je trenutak kada je Vladimir Putin nakon parade na Crvenom trgu nazvao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog "gospodinom Zelenskim", što je opisao kao neobično uzdržan i ugledan ton koji nije koristio od početka rata.

"Slušam Putina više od dvadeset godina i nisam čuo takvu formulaciju otkako je počela invazija", napisao je Hodorkovski na društvenoj mreži Iks, ocenjujući da promena retorike pokazuje da obe strane sve ozbiljnije razmišljaju o mogućnosti pregovora.

Po njegovom mišljenju, ni Rusija ni Ukrajina trenutno ne ostvaruju značajan napredak na bojnom polju, dok bi svaki pokušaj većeg preokreta zahtevao novu masovnu mobilizaciju, dodatni pritisak na ekonomiju, pa i još jaču represiju unutar Rusije. Stoga, on smatra da je ograničeno prekid vatre tokom proslave Dana pobede pokazao da Moskva i Kijev, uprkos ratobornoj retorici, i dalje mogu postići dogovore kada to odgovara interesima obe strane. Hodorkovski tvrdi da je ideja o privremenom prekidu vatre prvi put pomenuta tokom razgovora između Putina i američkog predsednika Donalda Trampa krajem aprila. Kremlju je, kaže on, bilo važno da osigura da vojna parada 9. maja prođe bez ukrajinskih napada, dok je Tramp želeo da pokaže da i dalje ima važnu ulogu u mirovnim pregovorima.

Istovremeno, Zelenski se našao u nezgodnoj poziciji jer bi odbijanje prekida vatre moglo izazvati novo zahlađenje odnosa sa SAD, dok bi otvoreno prihvatanje Putinovih uslova bilo politički teško održivo u Ukrajini. Kao kompromis, Kijev je predložio duže prekid vatre koje bi počelo nekoliko dana ranije, ali ga je Moskva odbila i nastavila vazdušne napade, uz upozorenja da bi svaki pokušaj ometanja parade u Moskvi mogao izazvati novu eskalaciju.

Diplomatski kontakti nastavljeni iza zatvorenih vrata

Ipak, diplomatski kontakti su nastavljeni iza zatvorenih vrata, kulminirajući trodnevnim prekidom vatre od 9. do 11. maja i sporazumom o velikoj razmeni zarobljenika po principu "1000 za 1000". Hodorkovski smatra da je takav ishod odgovarao obema stranama – Putin je obezbedio mirnu proslavu Dana pobede, a Zelenski je pokazao spremnost Vašingtonu da bude fleksibilan i time se dogovorio o jednoj od najvećih razmena zarobljenika od početka rata.

Posebno je istakao i simboličan potez Zelenskog, koji je praktično dekretom "odobrio" održavanje moskovske parade, uklanjajući njenu rutu sa liste mogućih vojnih ciljeva. Iako su se obe strane međusobno optuživale za kršenje prekida vatre, nije došlo do nove veće eskalacije, što Hodorkovski vidi kao dodatni znak da i dalje postoji interesovanje za nastavak pregovora.

"Prvi put posle mnogo godina, mir postignut pregovorima više ne deluje potpuno nemoguće", zaključio je, dodajući da se Putinovi pravi stavovi često mogu prepoznati upravo kroz nijanse u njegovom rečniku i javnim nastupima.

Uzgred, Mihail Hodorkovski je bivši ruski oligarh, milijarder i bivši najbogatiji čovek u Rusiji, koji je stekao bogatstvo 1990-ih nakon raspada Sovjetskog Saveza, uglavnom preko naftne kompanije Jukos i banke Menatep. Početkom 2000-ih došao je u otvoreni sukob sa ruskim predsednikom Putinom nakon što je počeo da finansira opozicione stranke i javno kritikuje korupciju u Kremlju. Ruske vlasti su ga uhapsile 2003. godine pod optužbom za poresku prevaru i proneveru, i proveo je oko deset godina u zatvoru, što su mnogi na Zapadu smatrali politički motivisanim.

Nakon što je pomilovan 2013. godine, napustio je Rusiju i sada živi u Londonu, gde deluje kao jedan od najistaknutijih kritičara politike Kremlja i Putina. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, često je upozoravao Zapad na dugoročnu bezbednosnu pretnju od Rusije i podržavao je rusku opoziciju u egzilu.