Obaveštajci upozorili Merca na veliku opasnost; Cure detalji

Prema informacijama Njujork tajmsa, kancelar Friedrih Merc i ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrindt javno priznaju postojanje iranskih pretnji, ali ih predstavljaju kao uglavnom hipotetičke.

S druge strane, šefovi obaveštajnih službi, posebno na nivou saveznih država, smatraju da su pretnje konkretne, hitne i sve ozbiljnije.

Prema rečima nekoliko visokih nemačkih zvaničnika upoznatih s raspravama, te razlike su izazvale značajne napetosti između savezne vlade u Berlinu i obaveštajaca na terenu.

Četiri zvaničnika potvrdila su da su obaveštajni zvaničnici privatno pritiskali političare da budu iskreniji prema građanima.

Merc je 12. marta izjavio da su pojačane bezbednosne mere oko jevrejskih, izraelskih i američkih institucija, ali je dodao:

"Trenutno nema informacija koje bi sugerisale da trebalo da pretpostavimo povećan nivo pretnje na domaćem terenu".

Obaveštajci s tim navodno nisu složni. Privatno upozoravaju da je rat uveliko povećao verovatnost terorističkih napada na nemačkom tlu.

• Berlin stao uz Trampa: "Iran ne sme da dođe do nuklearnog oružja"
• Horor u Lajpcigu: Automobil uleteo u masu; Ima mrtvih FOTO/VIDEO
• Počelo je? Nemačka se sprema za najgore

Takođe se boje da će Nemci, ako ne budu jasno upozoreni, potceniti opasnost. Političari pak strahuju da bi javno priznanje veće pretnje moglo izazvati paniku. 

Nemačka je Iranu postala nepratelj jer je dopustla neograničeno korišćenje svojih vojnih baza za američke operacije na Bliskom istoku.

Zbog toga se zvaničnici boje bombaških napada, sabotaža i drugih "hibridnih" akcija koje bi mogle izvesti iranske proxy skupine.

Iranske obaveštajne službe sve češće koriste posrednike, kriminalce, bajkerske bande i trgovce ljudima, umesto sopstvenih agenata, što otežava dokazivanje veze s Teheranom. Pre početka rata identifikovano je oko 50 iranskih zavera samo u Njemačkoj.

Nemački istražioci ispituju da li je iranski posrednik stajao iza napada na izraelski restoran u univerzitetskoj četvrti Minhena prošlog meseca. Napadači su razbili prozore i bacili eksplozivne naprave. 

Niko nije povređen, a za napad je odgovornost preuzela grupa Harakat Ashab al-Jamin al-Islamijaa, koja je ranije povezivana s iranskim finansiranjem.

Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Leonard Kaminski priznao je da su se dokazi o iranskim zaverama "povećali" tokom rata, ali nije komentarisao unutrašnje sukobe.

Posebno su ugrožene jevrejske institucije, dve se trenutno smatraju predmetom aktivnih iranskih zavera.

Takođe su na meti i iranski disidenti koji žive u Nemačkoj.

Iranski agenti su se, prema informacijama, mešali među 250.000 demonstranata u Minhentu sredinom februara, pretili ljudima i slali poruke njihovim porodicama u Iranu.