Pretnja smrću Fridrihu Mercu; "Visok nivo ugroženosti"

Bila je to izuzetno uznemirujuća vest koja je proteklog vikenda stigla iz Irana: ultrakonzervativni list "Hamšahri" objavio je u subotu na internetu svojevrsnu poternicu sa portretima 13 zapadnih političara i uz nju napisao da će oni platiti za smrt nekadašnjeg vrhovnog vođe Alija Hamneija. Među tih 13 političara bio je i savezni kancelar Fridrih Merc.

Pored Merca, na plakatu su se, između ostalih, mogli videti i predsednik SAD Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu. Na njemu su bile i slike francuskog predsednika Emanuela Makrona i predsednice italijanske vlade Đorđe Meloni. Svi na montiranim slikama nose narandžastu zatvorsku odeću, kakva je poznata iz američkih zatvora. Evropske države podržavale su napade Sjedinjenih Država i Izraela na Iran od kraja februara, između ostalog, davanjem prava na prelet.

Kancelar početkom marta: Režimu mula bliži se kraj

Merc je, nakon početka tih napada početkom marta, rekao da nemačka vlada deli olakšanje mnogih Iranaca i Iranki zbog toga što se tom režimu mula sada bliži kraj. Dodao je: "Sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom delimo interes da teror ovog režima prestane i da se zaustavi opasno nuklearno i balističko naoružavanje." Međutim, režimu se do sada nije približio kraj.

Odmah na početku napada ubijen je vrhovni vođa Ali Hamnei. Njegov sin Modžtaba Hamnei njegov je naslednik. On je u pisanoj izjavi najavio "odmazdu" zbog smrti svog oca.

U članku visokotiražnog lista, objavljenom u subotu na internetu, moglo se pročitati: "Odmazda je neizbežna. Zločinci će želju za mirnom smrću odneti sa sobom u grob." U štampanom nedeljnom izdanju "Hamšahrija" grafika nije bila objavljena, a početkom nedelje uklonjena je i sa interneta.

Političari iz vlasti: Moramo računati na iranske napade

Ipak, grafika je izazvala zabrinutost među nemačkim političarima iz vlasti, ali i među opozicionim Zelenima. Tako je Mark Henrihman iz Hrišansko-demokratske unije (CDU), predsednik parlamentarnog nadzornog tela Bundestaga, koje bi trebalo da kontroliše obaveštajne službe u Nemačkoj, rekao: "Moramo poći od toga da iranske obaveštajne službe deluju i izvođenjem napada u Evropi." Posebnu zabrinutost bezbednosnih službi izazivaju takozvani agenti za jednokratnu upotrebu. Oni se angažuju samo za izvođenje jednog napada.

Slično se izjasnio i portparol poslaničke grupe socijaldemokrata (SPD) za unutrašnju politiku Sebastijan Fidler. On je za list "Velt" rekao da smatra da postoji visok nivo ugroženosti. Aktuelni događaji dodatno učvršćuju takvu procenu. Situacija je takva da može "da izazove snažne emocije u ekstremističkim krugovima i mobiliše pojedinačne počinioce". Mnogi političari su, međutim, dodali i da je nemački kancelar već sada izuzetno dobro zaštićena osoba i da dodatno pojačavanje bezbednosnih mera za Fridriha Merca u ovom trenutku nije potrebno.

"Neprijateljsko ponašanje"

Potpredsednik Bundestaga, političar Zelenih Omid Nuripur, rođen je u Iranu. On je za Dojče vele rekao: "U Nemačkoj smo u prošlosti već mnogo puta imali iskustva sa državnim terorom koji je Iran izvozio. List ne bi uspeo da provuče pretnju smrću kroz cenzuru da režim to nije želeo. Dakle, to se mora shvatiti ozbiljno. Ako jedan režim uzme na nišan šefa naše vlade, onda je to neprijateljsko ponašanje i tako ga treba i tretirati."

KAY NIETFELD / AFP / Profimedia

Nemačka vlada u početku je reagovala upadljivo suzdržano. Na redovnoj konferenciji za novinare vlade u ponedeljak, zamenik portparola Štefen Majer rekao je samo da je vlada primila k znanju taj poziv, ali nije želeo dalje da komentariše pretnju smrću.

Nemačka: 180 osoba kao pretnja

Jedno je, međutim, jasno: stručnjaci za bezbednost već dugo ne isključuju moguće terorističke aktivnosti Irana u Nemačkoj. Vlasti govore o oko 180 osoba koje su u Nemačkoj aktivne ili za moćnu iransku Revolucionarnu gardu ili za obaveštajnu službu. Na upit internet portala "Juraktiv", Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka još u maju je saopštila da je iranska obaveštajna služba odavno spremna da primenjuje metode koje se mogu izjednačiti sa državnim terorizmom. "One se kreću od pretnji određenim osobama do mera nadzora radi pripreme mogućih napada", navela je ta služba.

Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka takođe je navela da je iranski bezbednosni aparat u ovom trenutku znatno oslabljen zbog napada koji i dalje traju u samoj zemlji. Međutim, postoji bojazan da bi Teheran mogao da preusmeri aktivnosti u inostranstvo čim pritisak na režim popusti – na primer, nakon zvaničnog završetka rata.