Kremlj posle Putina: Ovo su ljudi koji bi mogli da preuzmu vlast u Rusiji

Umesto toga, neuspela invazija ga je verovatno ostavila slabijim nego ikad u njegovoj 26-godišnjoj vladavini. Umesto parada pobede u Kijevu, Putin je sve više zabrinut zbog zavere članova ruske političke elite da ga svrgnu ili čak ubiju dronovima, prema procureloj proceni neimenovane evropske obaveštajne agencije. U svojoj analizi, "Tajms" podseća da izveštaj, koji je dostavljen zapadnim medijima, navodi da je Kremlj povećao mere bezbednosti oko Putina, uključujući zabranu zvaničnicima koji rade sa njim da koriste telefone sa pristupom internetu.

• Putin u panici?; Vanredno stanje u Moskvu – isključuju internet, prete "odmazdom"...

On i njegova porodica su prestali da posećuju svoje luksuzne rezidencije, a Putin navodno provodi nedelje u bunkerima, uključujući i Krasnodarski kraj na jugu Rusije. Nakon što je u februaru u američko-izraelskom vazdušnom napadu ubijen ajatolah Ali Hamnei, vrhovni vođa Irana, Rusija je isključila usluge mobilnog interneta u Moskvi. Ograničenja su najviše pogodila centar grada. Veruje se da je potez podstaknut izveštajima da je Izrael uspeo da prati kretanje Hamneija i drugih visokih iranskih zvaničnika hakovanjem kamera za nadzor ulica. U Moskvi postoji 250.000 CCTV kamera, a Kremlj je bio zabrinut da bi Putin mogao biti meta Ukrajine ili drugih neprijatelja na sličan način, prema rečima opozicionih ličnosti i ruskih medija. 

Kremlj je saopštio da je obračun sa iranskim liderima, koji je izazvao širok bes u Moskvi, bio neophodan kako bi se sprečili ukrajinski napadi. Nije pomenuo nikakve konkretne strahove za Putinovu bezbednost. Međutim, Cargrad, ultranacionalistički veb-sajt u Moskvi, rekao je da je neviđena zabrana mobilnih internet usluga verovatno direktan rezultat "neumoljivog lova" Izraela i njegovog američkog saveznika na iranske lidere.

"Pojavile su se nove tehnologije: veštačka inteligencija, sistemi za nadzor i kamere koje nam omogućavaju da pratimo kretanje ljudi", rekao je Dmitrij Gudkov, bivši ruski poslanik koji je sada u egzilu, za ukrajinsku televiziju. "Dakle, mislim da Putin prvenstveno procenjuje ovu situaciju i razmišlja o sopstvenoj bezbednosti. Putin već ima ogroman nivo bezbednosti, ali događaji poput ovog svakako bi mogli povećati njegove strahove", dodao je.

EPA/KREMLIN POOL

Evropski izveštaj tvrdi da je Sergej Šojgu, bivši ministar odbrane i predsednik ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost, "povezan sa rizikom od puča, jer i dalje ima značajan uticaj unutar vojne visoke komande". 

Šojgu je nekada smatran izuzetno bliskim Putinu, a neki su ga čak pominjali i kao potencijalnog naslednika. Međutim, Ruslan Calikov, njegov bivši zamenik ministra odbrane i bliski saradnik, uhapšen je u martu pod optužbama za korupciju, što bi, prema izveštaju, moglo biti upozorenje Šojguu. Izveštaj nije mogao biti nezavisno proveren, a njegovo pojavljivanje izazvalo je sumnje da bi to mogao biti pokušaj zapadnih obaveštajnih službi da poseju razdor u Moskvi.

Čak su i opozicione ličnosti u egzilu izrazile sumnju da Šojgu ima potencijal ili želju da se suprotstavi Putinu. Andrej Pivovarov, opozicioni političar koji je pušten iz ruskog zatvora u razmeni zatvorenika između Istoka i Zapada 2024. godine, rekao je za Šojgua: "On je predmet ismevanja. Malo je verovatno da bi mogao ozbiljno da računa na lojalnost naroda, posebno onih u snagama bezbednosti." 

Ali nema sumnje da je nezadovoljstvo stvarno. Prema podacima državne agencije za istraživanje javnog mnjenja Vciom, Putinov rejting odobravanja je pao sa 77 odsto u decembru na 65 odsto u aprilu, što je najniži nivo otkako je naredio ulazak tenkova u Ukrajinu 2022. godine. 

• Putinu loše ide?; "Ovo govori o stvarnom stanju ruskog rata protiv Ukrajine"

Trikovi Vladimira Putina

Putin je u prošlosti koristio trikove kako bi zaobišao ograničenja mandata. Godine 2008, nakon što je završio svoj drugi mandat, prešao je na poziciju premijera, dok je Dmitrij Medvedev, njegov lojalni pomoćnik, zadržao svoju fotelju u Kremlju pre nego što je dozvolio Putinu da se vrati na predsedničku funkciju 2012. Kremlj je "resetovao" Putinova ograničenja mandata 2020. godine nakon pažljivo organizovanog referenduma koji mu je omogućio da ostane na vlasti još 16 godina. Obezbedio je peti mandat 2024. godine i na dobrom je putu da pretekne Staljina kao najduže vladajući lider od Ivana Groznog, navodi "Tajms" u analizi.

Ipak, rat u Ukrajini je narušio Putinov imidž kao nepogrešivog nacionalnog lidera, i dok su izveštaji o zaveri za državni udar možda preuranjeni, nekoliko bivših lojalista je progovorilo poslednjih nedelja. Među njima su Viktorija Bonja, popularna poznata ličnost čiji je video obraćanje u kojem optužuje Putina da ignoriše probleme Rusije pregledano više od 30 miliona puta, i Ilja Remeslo, advokat nekada poznat po pisanju optužnica protiv opozicionih aktivista. Nakon što je napao Putina u martu, Remeslo je prisilno smešteno u psihijatrijsku ustanovu u Sankt Peterburgu na mesec dana. Nakon puštanja na slobodu, udvostručio je svoje kritike Putina i predvideo skoru promenu vlasti.

EPA/Sofia Sandureskaya

"Ljudi u administraciji i vladi tajno mrze Putina. Mrze ga jer im je sve oduzeo. Više ne mogu da uživaju u privilegijama koje su nekada imali. Duboko sam uveren da ćemo u roku od godinu dana videti veoma velike promene. Raspad starog sistema i rađanje novog. Biće to nešto poput dvorskog puča. Probudićemo se u drugoj zemlji", rekao je.

Remeslo je tvrdio da je radio za rusku predsedničku administraciju, gde je, kako je rekao, bio zadužen za borbu protiv opozicije. Shodno tome, spekulisalo se da je njegova kritika Putina bila deo zakulisne borbe za vlast, čiji je ishod još uvek nejasan. 

Nasledna operacija 

Putinova vladavina je počela na Novu godinu 1999. godine, kada je bolesni predsednik Jeljcin neočekivano objavio svoje prevremeno penzionisanje. Na njegovo mesto imenovao je Putina, bivšeg šefa bezbednosne službe FSB-a, kome je Kremlj zadao zadatak da osigura bezbednost Jeljcina i njegove porodice. Više od četvrt veka kasnije, ostareli Putin je možda odlučio da je vreme da počne da planira sopstveni prenos vlasti pažljivo odabranom nasledniku. 

Abas Galjamov, politički analitičar u egzilu i bivši Putinov pisac govora, rekao je: "Putin živi dan po dan. Dakle, on trenutno ništa ne isključuje. Ne isključuje mogućnost da bi možda želeo da ode. Razmatra naslednike, različite ljude, pokušava da shvati ko je najpogodniji za koje zadatke." Putin je 2025. godine rekao da "uvek razmišlja" o tome ko bi mogao da vlada Rusijom posle njega, ali nije nikoga imenovao. Međutim, analitičari su imenovali moguće naslednike. Među njima su: Aleksej Djumin, bivši telohranitelj koji je ključni pomoćnik; Sergej Sobjanjin, gradonačelnik Moskve; i Dmitrij Patrušev, zamenik premijera.

Patrušev je takođe sin Nikolaja Patruševa, tvrdokornog zvaničnika koji poznaje Putina decenijama. Džejms Rodžers, autor knjige "Povratak Rusije", o korenima sukoba Kremlja sa Zapadom, rekao je: "Iako verovatno nije odlučio o imenu, možda čak postoji i uži izbor. Niko na tom užem izboru verovatno ne zna da je na njemu, barem ne još." Ali predaja vlasti bila bi puna opasnosti, čak i ako Putin izabere svog naslednika. Kritičari kažu da bi mogao biti krivično gonjen zbog korupcije ili drugih zločina nakon što napusti funkciju, jer novi čovek nastoji da učvrsti svoj autoritet. Na kraju krajeva, međutim, ni sam Putin verovatno ne zna svoje tačne planove, prema rečima Galjamova, koga je Kremlj nazvao "stranim agentom". "On pokušava da drži sve opcije otvorenim", rekao je.

• Nastao je "megarat"; Putinu su date odrešene ruke...
• Putinu se ljulja tlo pod nogama?

Godine 2023, nakon neviđene oružane pobune protiv Moskve koju je pokrenuo Jevgenij Prigožin, šef Vagnerovih plaćenika, kružile su glasine da Putinov uticaj opada. Ali Prigožinova smrt u avionskoj nesreći dva meseca kasnije poslužila je kao podsetnik da Putin neće tolerisati nikakve izazove svojoj vladavini, rekao je Galjamov. "Nakon Prigožinovog ubistva, svi su se uplašili i shvatili da je Putin spreman da preseče grkljane za vlast", ​​rekao je on, dodajući da su nakon toga svi razgovori o nasledniku prestali. 

Iako ne postoje čvrsti dokazi da su šefa Vagnera ubili agenti Kremlja, široko je rasprostranjeno verovanje da je Putin naredio njegovo ubistvo. Aleksandra Prokopenko, analitičarka u Karnegi centru Rusija Evroazija, koja je bila savetnica Ruske centralne banke do potpune invazije na Ukrajinu, rekla je da, iako nezadovoljstvo može biti široko rasprostranjeno, niko u eliti ne bi otvoreno priznao da gaji ambicije da nasledi Putina, ili čak ponudio alternativnu viziju za Rusiju. "Ruska elita ne učestvuje u politici i čak ne razmišlja u tom pravcu jer je sistem pažljivo tako dizajnirao Putin", rekla je ona. Za mnoge u eliti, umorne od rata u Ukrajini i transformacije Rusije u neototalitarnu državu, najgori mogući scenario je da će Putina naslediti još agresivniji političar koji će dodatno eskalirati kremljovsku kampanju političke represije, rekao je Galjamov. "Razgovor nije toliko o tome ko će biti naslednik – nije kao da sede i biraju – već više o strahu elite da će jastrebovi konačno preuzeti zemlju, a onda uopšte neće biti života", dodao je. 

Ipak, Putin uživa u vrhunskoj zdravstvenoj zaštiti i retko pije. Uprkos stalnim glasinama da možda pati od neizlečive bolesti, nema čvrstih dokaza da je u lošem zdravstvenom stanju. Godine 2022, Vilijam Berns, tadašnji šef CIA-e, rekao je da obaveštajni izveštaji sugerišu da je ruski lider "previše zdrav". Putin i kineski predsednik Si Đingping su prošle godine uhvaćeni kako razgovaraju o načinima produženja životnog veka. Ruski lider je u prevedenim komentarima tokom posete Pekingu rekao: "Biotehnologija se stalno razvija. Ljudski organi se mogu kontinuirano transplantirati. Što duže živite, postajete mlađi, pa čak možete postići i besmrtnost."