Zadat je dramatičan udarac – Tramp sve ostavlja na cedilu? Ruske rakete su već u Kalinjingradu

Među nedavno donetim vojno-strateškim odlukama američke vlade pod predsednikom Donaldom Trampom, pored povlačenja oko 5.000 vojnika, tu je i otkazivanje planiranog privremenog raspoređivanja američkih raketa srednjeg dometa u Nemačkoj, prenose američki mediji.

To se prvenstveno odnosi na krstareće rakete Tomahavk s dometom koji se proteže do Rusije.

Nemački stručnjaci ocenjuju da je to veći problem od povlačenja trupa, koje bi, kako je saopštenu u Pentagonu, trebalo da usledi u narednih šest do 12 meseci.

Postoje ruske "rakete iz Kalinjingrada koje nam prete", kaže Niko Lange, stručnjak za bezbednosnu politiku i podseća da Nemačka nema rakete koje bi mogle da predstavljaju "kontrapretnju".

"Želeli smo da ih dobijemo od Amerike, ali sada ih ne dobijamo." Evropljani moraju "brzo da steknu tu sposobnost, jer je ključna za našu bezbednost", upozorava nemački ekspert u izjavi za prvi program javnog servisa ARD.

Raspoređivanje krstarećih raketa Tomahavk dometa do 2.500 kilometara dogovoreno je 2024. godine, za vreme američkog predsednika Džoa Bajdena i kancelara Olafa Šolca. Ministar odbrane Boris Pistorijus u to vreme je objasnio kako je cilj toga da se premosti "jaz u sposobnostima", dok Evropa ne bude mogla da proizvede odgovarajuće sopstvene sisteme.

EPA/ART SERVICE

Prvobitno je bilo planirano da raspoređivanje Tomahavka započne 2026. godine. Agencija Rojters nedavno je, međutim, citirala visokog zvaničnika Ministarstva odbrane SAD koji je rekao da bataljon za raspoređivanje krstarećih raketa Tomahavk neće biti poslat u Nemačku.

"Zapravo, mnogo dramatičnija vest"

Stručnjak za bezbednost Kristijan Meling to vidi kao veliki problem i kaže da je to "zapravo mnogo dramatičnija vest".

Takvi sistemi su centralni element odvraćanja, "jer su to rakete sposobne da poremete Rusiju ne tek kada ona već stigne do granice NATO, već i znatno ranije – i da onesposobe njene komandne centre", objašnjava Meling za ZDF, drugi program nemačkog javnog servisa.

• Tomahavk u Nemačkoj? Odgovor je: "Ne!"

Nemačka trenutno nema oružje tog dometa, niti za to potrebne izviđačke kapacitete. Posledica je paradoksalna: odsustvo tog raketnog bataljona slabi sposobnost odvraćanje NATO i time čini verovatnijom direktnu američku intervenciju.

"To stvara značajan jaz u sposobnostima u pogledu odvraćanja Rusije, koji se kasnije može zatvoriti samo evropskim oružjem", kaže Karlo Masala sa Univerziteta Bundesvera u Minhenu, za nedeljno izdanje lista Velt.

"Premošćavanje jaza dok se ne proizvedu rakete ELSA"

Tomas Erndl, predstavnik poslaničke grupe demohrišćana (CDU/CSU) zadužen za odbrambenu politiku, pozvao je ministra odbrane Pistorijusa da pod hitno obezbedi zamenu za rakete Tomahavk. "Zaista nemamo više vremena za gubljenje na putu ka jačem Bundesveru", apeluje Erndl u izjavi za list Bild.

"Potrebni su nam", kaže, "veća brzina, kratkoročni akcioni plan i, pre svega, inovativni pristupi za brzo postizanje te sposobnosti, posebno u vezi s preciznim oružjem dugog dometa."

Zamenica šefa poslaničke grupe socijaldemokrata (SPD), Zimtje Miler, ocenjuje da bi bio "loš znak" ako rakete srednjeg dometa ne bi bile raspoređene. Ona poziva na ubrzanje evropskog projekta ELSA i ispitivanje "kako se jaz do proizvodnje raketa ELSA može premostiti kroz saradnju s drugim zemljama, na primer sa Ukrajinom".

Krstareće rakete Tomahavk bile bi namenjene jačanju nemačkih kapaciteta odvraćanja dok sopstveni evropski razvoj raketa srednjeg dometa u okviru projekta ELSA ne postane dostupan – negde između 2030. i 2032. godine. Ukrajina je za to vreme, ne samo masovno proširila svoje mogućnosti kada je reč o dronovima – ta zemlja, kako sama tvrdi, sada gradi i rakete sposobne da napadaju ciljeve duboko u unutrašnjosti Rusije.